subota, 04.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:57

Lakmus korona

Autor: Dragan Vukotićnedelja, 22.03.2020. u 22:00

Taman se svet navikao na ideju da će nova katastrofa, koja će kad-tad morati da se desi, stići u formi sveopšteg rata oko resursa i profita. Uljuljkali smo se u viziju sukoba koji se valja iza brda i u kojem će, kao i mnogo puta do sada, najdeblji kraj izvući oni kojih se razlozi za vojevanje u suštini najmanje tiču, dok će se njegovi ideolozi već nekako snaći. Činilo se ipak da još nije došlo vreme za konačan obračun, da će ovog puta možda zaobići našu generaciju, našu zemlju.

Kolektivna uobrazilja razbijena je u paramparčad, bez ijednog ispaljenog metka. Virus kovid 19, oko čijeg nastanka je i dalje previše nepoznanica, za svega nekoliko meseci pokosio je na hiljade ljudi širom sveta. Mrtve broje na svim meridijanima, korona ne pita za ideološku pripadnost ili „težinu” računa u banci.

Terajući planetu da spas potraži ispod zaštitne maske, korona je ipak strgla neke druge maske za koje se verovalo da su nepomerljive, otkrivajući poput lakmus papira naše brojne ranjivosti.

SAPETI ZMAJ: Udarac koji je na samom početku epidemije virusa korona primila Kina bio je toliko žestok da su mnogi već počeli da se pitaju ima li i dalje smisla govoriti o 21. veku kao veku Kine. Zemlja koja je krupnim koracima grabila ka samom vrhu svetske ekonomije u prvim danima po pojavi virusa nije uspevala da se snađe. Stavljanju situacije pod kontrolu nije pomoglo ni početno negiranje nagoveštaja o postojanju problema.

Ono što je Kina pak uspela jeste da za relativno kratko vreme, makar na svojoj teritoriji, dovede pošast pod kontrolu. Stavljanjem u karantin desetina miliona ljudi i obezbeđivanjem njihovog snabdevanja i medicinske zaštite kineske vlasti su postavile standard kojem u bici s koronom sada teži ostatak planete.

U DOBRU JE LAKO DOBAR BITI: „Osećaj je nalik povratku u budućnost i Italija je ponovo prepuštena sama sebi”, ocenila je za „Fajnenšel tajms” Natali Toči, direktorka rimskog Instituta za međunarodne odnose. „Ista situacija je bila i za vreme krize evrozone, potom tokom migrantske krize, i sada.”

Vapaji Italije, koja ovih dana prolazi kroz agoniju, nemoćna da zauzda virus korona, nisu preterano dotakli partnere u Evropskoj uniji. Molbu za hitnu pomoć u medicinskom materijalu ignorisale su sve članice bloka.

Ove nedelje su viđeniji evropski lideri opasnost od korone upoređivali s ratnim stanjem. I kod Makrona i kod Merkelove, međutim, bilo je upadljivo insistiranje na pretnji po sopstvene države i nacije, uz ignorisanje evropske dimenzije problema.

Nije zato preterano reći da kovid 19 predstavlja dosad najveći test za projekat ujedinjene Evrope. Ni kriza evrozone, ni bregzit ili migrantska kriza nisu za tako kratko vreme uzdrmali jedan od osnovnih postulata na kojima počiva EU – solidarnost.

PRIČA O DVA PREDSEDNIKA: U susretu s pretnjom novog virusa Južna Koreja se od početka krize držala principa „transparentnost i stručnost”, prepuštajući lekarima glavnu reč u bici protiv pošasti. Predsednik Mun Džae-in je bio prvi koji je svojim primerom pokazao da je vreme da se politika povuče pred strukom.

Kakve li razlike u odnosu na njegovog kolegu po funkciji Donalda Trampa! Predsednik SAD je od izbijanja epidemije prešao put od njenog javnog ismevanja i koketiranja s teorijama zavere na konferencijama za štampu do konačnog priznanja ozbiljnosti situacije. Postavljajući na čelo koordinacionog tela za borbu protiv virusa svog potpredsednika Majka Pensa (za čijeg je vakta na mestu guvernera Indijane, zbog njegovih retrogradnih mera, došlo do širenja HIV-a), američki predsednik je jasno pokazao šta misli o važnosti struke.

Ljudska vrsta se odavno nije našla pred ovako ozbiljnim iskušenjem.

Čini se, ipak, da onog najgoreg što u kriznim situacijama izbije na površinu ima neuporedivo manje od brojnih primera plemenitosti i solidarnosti čiji smo ovih dana svedoci. Ako ništa drugo, korona nam možda otvori oči da svi imamo isti problem u novom dobu, koje, sve su prilike, donosi opasnosti i nepogode koje smo pokrenuli nepoštovanjem prirode. I tu nam nikakvi zidovi neće pomoći.


Komentari1
73b0e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Решетар
Поштовање аутору.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja