utorak, 07.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:31

„Na ledu“ zanatlije i preduzetnici

U Srbiji posluje 131.198 privrednih društava i 271.058 preduzetnika, država mora da pomogne
Autor: Marijana Avakumovićčetvrtak, 19.03.2020. u 23:00
Како радити а бити на безбедној удаљености (Фото Р. Крстинић)

Trenirajte kod kuće, a naši treneri će biti sa vama putem video-linka – glasilo je obaveštenje jedne prestoničke teretane koja je pozvala svoje članove da preko aplikacije prate instrukcije trenera, jer zbog vanrednog stanja i opasnosti od širenja virusa korona teretana neće raditi. Isto je učinila jedna škola stranih jezika, koja je pozvala polaznike kurseva da se nađu sa profesorom na „Skajpu” i nastave časove. Ali vlasnica frizerskog salona, koja ne može da šiša na daljinu, obavestila je mušterije putem „Tvitera” da stavlja ključ u bravu i da neće raditi do daljeg. Ko će isplatiti plate njenim radnicima i stotinanama ljudi zaposlenih u kozmetičkim salonima, konobarima, kada i ako budu zatvreni kafići i restorani, zanatlijama i mnogim drugim koji zbog pandemije virusa ostaju bez posla na neko vreme?

Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji posluje 131.198 privrednih društava i 271.058 preduzetnika, čisto da se zna.

Nebojša Atancković, iz Unije poslodavaca, kaže da će morati brzo da se reaguje i da se donose hitne mere za pomoć privredi.

„Mi kao poslodavci zahtevamo da se ne pravi razlika između malih i velikih, između privatnih i državnih preduzeća. Svi smo ugroženi, a ne samo hotelijeri i turistički radnici, koji su najglasniji u ovoj nedaći. Onima koji su morali da zatvore zanatske radnje poput frizera ili kozmetičara, država mora da oprosti plaćanje obaveza i da nadoknadi plate zaposlenih”, smatra Atanacković.

On uverava da će država morati da napravi rebalans budžeta, da obustavi neke investicije i novac usmeri na pomoć privredi. Prema njegovoj proceni, ovo će potrajati možda dva do tri meseca i plate nekih ljudi će biti dovedene u pitanje, jer neće imati načina da ih zarade.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je u ovom trenutku teško sagledati koliko novca država mora da obezbedi, ali neke analize ukazuju da je ugroženo između 300.000 i 400.000 radnih mesta. Evropske države su najavile milijarde evra pomoći, ali i oslobađanje plaćanja obaveza poslodavcima i pokrivanje polovine zarada. Svi su svesni da će ova kriza u Evropi da odvede hiljade preduzeća u stečaj.

„Naša izvozna preduzeća imaju problem jer im je prošle sedmice opala tražnja za proizvodima za oko 25 odsto. Reč je o našim najvećim izvoznicima koji spadaju u prvih sto. Narodna banka je dobro reagovala tako što je stavila moratorijum na plaćanje kredita, ali država sada mora da ukine kamate na dugovonja na poreze i doprinose. To puno opterećue firme i one čak uzimaju kredite za imirenje tih dugovanja. To su uradile i mnoge države EU pogođene virusom korona, poput Italije, Španije, Francuske. Ako kriza potraje, trebalo bi razmišljati o oslobađanju plaćanja ostalih obveza, kao što su lokalne takse, ali to će ugroziti budžete opština. I naravno ostaje pitanje plaćanja zarada u oko 40 odsto ugroženih delatnosti”, kaže Rajić.

On navodi da je bitno da trgovinske radnje rade. Zatvaranje granica je otežalo izvoz i, prema njegovom mišljenju, država je trebalo da dozvoli promet robe. Ovako je otežan i uvoz sirovina.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da za razliku od poslednje krize 2008, kada su države pokušavale da pronađu zajedničko rešenje, sada se zatvaraju granice i svaka država rešava sama problem. Mi smo, kaže, mala ekonomija i državni donosioci odluka u ovoj situaciji moraju da budu prisebni i racionalni i ne smeju se ponašati kao bogati šeici. Ne sme se, kaže, krakovidom politikom dovoditi u pitanje stabilnost. Država, prema njegovim rečima, treba da pronađe model i direktno, bez posrednika, pomogne ugroženim radnicima u vidu neke vrste socijalne pomoći.

„Ne znamo koliko će kriza trajati i koliko će novca biti potrebno. Neki poslodavci su zaista ugroženi, drugi u ovoj krizi vide šansu i love u mutnom. Žarište krize su turizam, komponentaši, saobraćaj, koji će biti mrtav ako se ukinu i međugradske linije. U celom svetu je kriza, poremećaji se dešavaju na berzama i teško je predvideti tok krize”, kaže Savić.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da su ograničene mogućnosti države i da je veliki budžetski deficit neminovnost. Ako je šestina radnih mesta ugrožena, kako tvrde poslodavci, to je već veliki udar.

„Ne znamo kolike su potrebe pošto ne znamo koliko će kriza trajati. Država će se jako napregnuti i to će je skupo stajati. Bojim se da neće imati novca da pokrije sve izdatke i neminovno će morati da zadužuje. Teško da će uspeti da sva preduzeća održi iznad vode. O tome svemu će pisati oni koji prežive”, smatra Madžar.

Kako svetske ekonomije pomažu privredi

Osim direktne finansijske pomoći preduzećima kroz subvencije ili jeftine kredite, države pomažu i smanjenjem poreza ili odlaganjem naplate. Kina je smanjila PDV sa tri na jedan za mala preduzeća do kraja maja, a ukinuli su PDV na medicinska sredstva, dostavu hrane, smeštaj, frizere, kao i na prodaju maski i zaštitne odeće. Danska je produžila rok za plaćanje PDV-a velikim preduzećima za 30 dana, dok će svi dobiti produženje roka za plaćanje doprinosa na plate. Francuska je takođe odgodila plaćanje poreza i doprinosa na zarade. Nemačka je omogućila firmama da dobiju subvencije kako ne bi otpuštali ljude koji rade skraćeno radno vreme, a razmatra se da se solidarni porez (na one sa visokim dohocima) umesto 2021. poveća za 5,5 odsto ove godine. I Grčka je među zemljama koja je suspendovala plaćanje PDV-a u naredna četiri meseca, a plaćanje doprinosa je odloženo do kraja juna. Italija je takođe pomerila rokove za plaćanje poreza u tzv. crvenim regionima, dok će preduzeća sa padom prometa većim od 25 odsto dobiti poreske kredite. Španija je dodelila poreske olakšice malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima i omogućila odlaganje plaćanja poreza šest meseci bez kamate. Ujedinjeno Kraljevstvo najavilo je smanjenja poreza na imovinu za maloprodaju, zabavu i turizam. U SAD se razmatra oslobođenje od poreza na zarade i povećanje broja dana plaćenog bolovanja.


Komentari12
463b5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Иван Грозни
Најлогичније би било да највећи терет кризе сносе запослени у јавном сектору, не рачунајући здравство и још неке секторе. Државној управи и администрацији треба исплаћивати минималац док не прође криза. Ионако су заштићени као панде у Кини. Коме се не свиђа, нека тражи бољи посао или нека покрене приватни бизнис.
Pezioner
Pomoci prvenstveno direktno (ljudima isplatama na njihov tekuci racun) onimakoji su egzistencionlano ugrozeni, rade a preti im otpustanje: oni koji rade na odredjeno po ugovoru, socijalno ugrozenima (prvenstveno samohranim roditeljima) sa vise dece, povisiti iznos decjeg dodatka i subvencije za vrtice, komunalne usluge, struju, TV i kredit za poreze. Zanatlijama. Firmama, samo u slucaju da ne otpustaju radnike, dozvoliti razne vidove odlaganja poreza i doprinosa i kredite.
Slobodan Milanović
Vrlo je jednostavno za gospodina Atanackovića svim preduzetnicima beskamatne kredite za period vanrednog stanja : na primer koliko koja radnja ima radnika puta toliko minimalac na mesečnom nivou pa koliko meseci bude trajalo vanr stanje
Miroslav Cakic
Kako ce da drzava nadoknadi plate u privatnom sektoru kada su ljudi (u vecini slucaja) prijavljeni na minimalac bez obzira kolika je stvarna plata. To vazi za sve struke. Kod nekih privatnika sam primao i 800 evra a doprinosi su placani na minimalac a ostalo na ruke.
Preduzetnik
Sve privatne firme treba da se ponašaju kao državne. Lepo da dele pune plate, nikog da otpuste, a država će im dati kredite da prežive. Koje će normalno da vrate. Šuplja propaganda da imamo novca u budžetu i rezervama, kao brašna. Sve preliva. Pomozite kada već preliva.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja