sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Zamke novog puta ka članstvu u EU

Beograd odluku o načinu pristupnog procesa tek treba da donese, u Briselu očekuju da to učini najkasnije do samita EU – zapadni Balkan, koji će u maju biti održan u Zagrebu
Autor: Jelena Cerovinaponedeljak, 16.03.2020. u 21:00
Заседање европских министара у згради Савета Европе у Бриселу (Фото АП)

Jedan korak napred, dva nazad ili pak mnogo krupnijim koracima nego do sada napred – koji će od ova dva scenarija zadesiti Srbiju posle usvajanja nove metodologije za pristupanje Evropskoj uniji niko još ne može da kaže. Kako će definitivno izgledati model pristupanja evropskoj porodici znaće se tek posle sednice Evropskog saveta koja je trebalo da bude održana ovih dana, ali je odložena zbog korona virusa. Ipak, osnovne konture tog puta već su poznate – usvojila ih je početkom februara Evropska komisija.

Kao zemlja koja je u pregovorima od 2014, Srbija, (kao i Crna Gora, koja je dve godine duže na tom putu) nije obavezna da prihvati novu metodologiju. Brisel joj daje mogućnost da nastavi pristupanje po starom modelu. Nova metodologija biće obavezna za Albaniju i Severnu Makedoniju, kojima će tek biti otvoreni pristupni pregovori. Stručnjaci, međutim, kažu da bi u najmanju ruku bilo čudno da Srbija ne donese odluku o prihvatanju ove metodologije. Ona predviđa da se pregovori vode, umesto po dosadašnjim poglavljima, po takozvanim klasterima, odnosno poglavlja će biti grupisana u šest tematskih celina, odnosno šest klastera. A ono što donekle plaši zemlje koje su na tom pregovaračkom putu, jeste mogućnost da budu vraćene na početak ukoliko Brisel i članice EU ne budu zadovoljne reformama i napretkom u određenim oblastima.

„Ukoliko ne bismo prihvatili, ’visili’ bismo u odnosu na ostale. Moramo da prisustvujemo samitima EU – zapadni Balkan. Mora se i razumeti da nije tu ucena u pitanju. Imamo izbor, ali i iz mnogo razloga moramo ipak da prihvatimo. Pred nama je tek da vidimo kako će to biti prilagođeno za nas i za Crnu Goru. Crnogorci nisu uopšte bili oduševljeni jer su oni već otvorili sva pregovaračka poglavlja pa smatraju da je ovo vraćanje unazad”, objašnjava za „Politiku” Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAK fonda.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović napominje za naš list da Srbija već pregovara po strogoj metodologiji EU, koja sadrži reverzibilne klauzule, tako da ta činjenica za naš proces ne predstavlja posebnu novinu. „Ono što može biti novina jesu podsticajni mehanizmi jer smo otvorili više od polovine pregovaračkih poglavlja i možemo već sada verodostojno da sprovodimo sektorske politike EU u tim oblastima. Zato, osim boljeg i jasnijeg upravljanja procesom proširenja, nova metodologija bi svakako trebalo da u pogledu kredibilnosti obezbedi i veće ekonomske podsticaje za države kandidate – što bi značilo veća sredstva kroz mehanizme IPA 3, Investicionog paketa za zemlje regiona kao i eventualno formiranje posebnog fonda za praćenje i razvoj politika evropskog ’Zelenog dogovora’, kao podsticaja održivom razvoju”, objašnjava Joksimovićeva za „Politiku”.

Odmah nakon usvajanja nove metodologije u EK, komesar za proširenje Oliver Varhelji je boravio u Beogradu, gde je o tome razgovarao s predsednikom Aleksandrom Vučićem. Raditi po klasterima, kako je rekao, nije loše, jer bi u praksi moglo da se desi da se više poglavlja otvori odjednom, odnosno sva koja pripadaju tom korpusu. Takođe je predočio i da se pregovori u okviru nekog klastera mogu završiti za godinu dana. Po svemu sudeći, i zatvaranje klastera će biti vremenski ograničeno. Na zemljama kandidatima je da otvaraju klastere po redosledu koji žele. Jedini zahtev EU, pojasnio je on, jeste da se pregovori otvore i zatvore klasterom koji se odnosi na vladavinu prava.

Nova metodologija predviđa i značajniji angažman zemalja članica EU u kontroli napretka kandidata. Time bi se, kako je rekao Varhelji, izbegla „iznenađenja” koja su se dešavala kada se neke zemlje članice EU nisu slagale s procenama EK o ispunjenosti uslova za napredak u pristupnim pregovorima. Sada je predviđeno da eksperti zemalja članica s ekspertima Evropske komisije izlaze na teren i procenjuju napredak neke zemlje u određenom klasteru.

Novaković ističe da je Francuska tražila da se više istakne značaj država članica. „I do sada su one mogle da imaju veći uticaj da su htele. Ovo je postavljanje na jedan drugačiji nivo, pod obavezno će se računati da države članice treba da budu uključene, ali bez njihovih nekih partikularnih interesa sve će ostati na istom”, kaže on. Evropski komesar je posebno upozorio na mogućnost nazadovanja u pregovorima „ukoliko zemlje na zadovoljavajući način ne sprovode reforme”. Sankcije bi bile suspenzija fondova, ponovno otvaranje pregovora u poglavljima koja su već zatvorena ili čak suspendovanje pregovora.

Uz opasku da joj se čini neverovatnim da postoje uporedo dve metodologije proširenja, stara i nova, tako da je logično očekivati da će i Srbija i Crna Gora to usvojiti, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku napominje da će Beograd verovatno tražiti neka dodatna pojašnjenja pošto su u Briselu ostali nedorečeni. Na primer, kojim fondovima i u kom iznosu imamo pristup posle svakog zatvorenog klastera. I šta je s investicionim planom za zapadni Balkan. „Iz prvog klastera, osnovna prava, otvorili smo sva poglavlja. Nova metodologija daje šansu za ubrzanje procesa, ali sve je štap i šargarepa. Štap je da može da se sve vrati unazad, pošto će sad to više biti politički proces”, kaže Grubješićeva, ali dodaje i da realno ima šanse za napredak jer ne mora da se poštuje redosled klastera i može više njih da se otvori odjednom i zatvori.

Od šest predloženih klastera (osnovna prava, unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivni rast koji obuhvata od transporta do ekologije, zatim zelena agenda i održiva povezanost, resursi, poljoprivreda i kohezija i poslednji, spoljni odnosi), Srbija ima u svakome otvoreno poneko poglavlje. Izuzev u klasteru zelena agenda i održiva povezanost, gde nismo otvorili nijedno poglavlje.

Pred Srbijom je još mnogo nepoznanica kada je reč o novoj metodologiji. Otvorili smo 18 poglavlja koja se nalaze u pet od ukupno šest klastera. Da li to onda znači da bismo otvorili odjednom tih pet klastera gde imamo poglavlja? Novaković kaže da je to još u domenu spekulacija. Nigde, objašnjava, nije rečeno kako se mi uklapamo u novu metodologiju. Postoji čitav niz problema, ali ima i stvari koje su nam poznate odranije. „I do sada je, recimo, bilo moguće vraćanje unazad. EK je i do sada imala mogućnost da ona poglavlja koja smo zatvorili ponovo otvori. Uostalom, tome u prilog govori i činjenica da smo mi privremeno zatvorili dva poglavlja”, kaže Novaković.

Predsednik Vučić je nedavno rekao da su njegove „lične simpatije na strani nove metodologije”. Beograd odluku o prihvatanju, ipak, tek treba da donese. U Briselu očekuju da to učini najkasnije do samita EU – zapadni Balkan, koji će u maju biti održan u Zagrebu.

Kosovo i Rusija

Na pitanje kakva je sudbina Kosova, odnosno poglavlja 35 u ovom „klasteringu”, Suzana Grubješić kaže da su klasterima obuhvaćena 33 od ranijih 35 poglavlja. „Poglavlje 34, Institucije, i poglavlje 35 nisu obuhvaćena ovom metodologijom. To znači da će biti kao i do sada, 35 ostaje poglavlje u kome se zahteva normalizacija odnosa Beograda i Prištine”, objašnjava ona. Prema njenim rečima, klaster „spoljni odnosi” Beograd će teško otvoriti u skorije vreme pošto nismo još dobili izveštaj sa skrininga iz 2014. godine. Tu nas koči saradnja s Rusijom, odnosno to što joj nismo uveli sankcije. Procenat usaglašenosti s rezolucijama i deklaracijama EU za prošlu godinu je 56 odsto.


Komentari28
bdf00
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

slamkamenac
Ovo nije nista drugo do pokusaj da se spoljna politika Srbije podredi spoljnoj politici EU, jer ce to doci u jednom od tih paketa. Na mala vrata odsecanje svake odstupnice Srbiji. Srbija, ako mora naka zatvara sektore koji nemaju veze sa spoljnom politikom i sankcijama Rusiji i Kini. Takodje ovo je pokusaj prosirenja uticaja na Srbiju i njen narod upumpavanjem para i tihom korupcijom. A onda ce da nam neko u buducnosti kaze, sta cemo moramo da priznamo Kosovo, jer ce nam ukinuti pare...
Vladimir Petrović
доходак ових земаља.“ А истовремено је, указао је даље Пикети, свака од ових земаља из ЕУ фондова у најбољем случају добијала упола мање средстава, што ће рећи да су од интеграције са Западом, када се подвуче црта, оне имале више штете него користи.
Vladimir Petrović
„Профити западноевропских компанија у Централној и Источној Европи надалеко премашују износе који су из јавних фондова пребачени Истоку,“ напомиње Клотилда Арман, указујући на истраживање прослављеног француског економисте Томаса Пикетија који је, још пре две године у „Монду“, указао на запрепашћујуће бројке: „Између 2010. и 2016, годишњи одлив профита износио је 4,7 одсто БДП-а Пољске, 7,2 одсто БДП-а Мађарске, 7,6 одсто БДП-а Чешке и 4,2 одсто у случају Словачке, за толико умањујући национални
Велимир Булатовић
Они који и даље вапе за ЕУ треба да објасне - ко то даје паре Србији за улазак у ЕУ и због чега, како рече Ј.Ј. Људи моји, маните се приче о ЕУ!!!!!!! То је завршена прича. Тачка на ЕУ. Баш ме занима ко ће и после ове пошасти и даље причати о ЕУ.??????
Svetlana
Ja hocu EU!
Preporučujem 3
DC
Kod EU izvora dva putića. Biti ili Ne biti?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja