ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:13
NE SAMO O POSLU Maja Medić

Čudesni život iza kamere

U godini više jubileja domaće kinematografije, ova uporna i posvećena umetnica fotografije i filma svojom izložbom je podsetila na kultni spektakl „Bitka na Neretvi”, a monografijom na sedam decenija Jugoslovenske kinoteke
Autor: Aleksandra Mijalkovićčetvrtak, 26.12.2019. u 20:29
„Аутопортрет” (Фото Маја Медић)

U godini koja se primiče kraju, obeležena su dva jubileja značajna za domaću kinematografiju: sedam decenija Jugoslovenske kinoteke i pola veka čuvenog ratnog spektakla „Bitka na Neretvi”, najskupljeg filma u istoriji SFRJ.

Oba događaja je svojim radovima povezala, skrenuvši na njih pažnju šire javnosti, umetnica Maja Medić objavila je monografiju „70 godina Jugoslovenske kinoteke”, a u Kulturnom centru Beograda priredila izložbu fotografija posvećenu kultnom filmu Veljka Bulajića. Inače, i samoj autorki je 2019. bila jubilarna – proslavila je svoj 40. rođendan.

– Što se knjige tiče, sa direktorom Kinoteke Jugoslavom Pantelićem sam se dogovorila da to ne bude tipična monografija, predložila sam kreativniji pristup i dobila priliku koja se retko pruža, odrešene ruke da mogu da se igram. Rezultat toga je da više od polovine knjige predstavlja hronologiju ove ustanove, prikazanu kroz kolažne spojeve dokumenata, fotografija, novinskih članaka, starih filmskih programa... Kolaž je, naime, montaža statičnih slika, a montaža pokretnih slika je suština filma – objašnjava Maja, dodajući da tako u stvari „Kinoteka priča o sebi”.

Majina izložba povodom 50 godina od „Bitke na Neretvi” nazvana je „Put do slobode mora biti čist”, što je replika jednog od likova iz filma.

– Želela sam da kroz fotografije, žive slike i drugi materijal dočaram fenomen tog velikog filmskog poduhvata, kakav je danas nezamisliv: svetska glumačka imena, nezapamćen broj statista, među kojima 10.000 vojnika, snimanje u trajanju od godinu i po dana, a bioskopski plakat je uradio Pikaso... Ovakav istorijski spektakl se retko pravio na ovim prostorima. Ljubaznošću „Filmskih novosti” posetioci imaju priliku da vide i kako je izgledalo na samom snimanju, kroz nekoliko priloga koji su montirani i prikazivani u vreme kada je film izašao u javnost – navodi autorka.

Verna Beogradu

Maja Medić je diplomirala na FDU 2007. godine, Odsek za filmsku i TV kameru, a onda završila i master studije na St. Lukas Akademiji u Briselu. Bila je na rezidencijalnom boravku u Egiptu i Amanu, učestvovala na mnogobrojnim umetničkim radionicama, kao snimatelj ili fotograf bila angažovana u više igranih i dokumentarnih filmova i serija, osvojila nekoliko domaćih i međunarodnih priznanja. Član je ULUPUDS-a. Njena biografija je zaista impresivna. Kad bismo hteli samo da nabrojimo knjige, samostalne i kolektivne izložbe, snimateljski i fotografski rad, to bi „progutalo” sav prostor za intervju. Šta je, međutim, od toga bilo posebno značajno za nju?

– To bi, bez sumnje, bila prva monografija koju sam priredila, o majstoru fotografije Aleksandru Dolgiju, mom prijatelju i prvom učitelju fotografije. Posle njegove smrti supruga Tatjana je poželela da u jednoj knjizi sakupi njegove radove, pozvala me je, i tada sam se prvi put našla u situaciji da stvaram nešto zaista važno, što će biti izloženo proceni velikog broja ljudi – priča naša sagovornica.

Ispostavilo se da je to veoma dobro uradila, to joj je dalo samopouzdanje, i omogućilo da se upusti u sve ostalo što je posle toga usledilo.

– Bio je to je prelomni trenutak u mom stvaralačkom životu, i zbog toga neuporediv po ličnom značaju sa bilo čim drugim što sam do sada uradila – navodi Maja.

Kako to da je usavršavanje nastavila u Belgiji i, još važnije, zašto je odlučila da se vrati i nastavi karijeru u Srbiji, dok su mnogi njeni vršnjaci i kolege otišli u daleki svet?

– Zapravo sam želela da idem u Pariz, ali u to vreme tamo nije bilo mastera na engleskom jeziku, a moj francuski nije bio dovoljno dobar za studiranje, pa je Brisel bio neka vrsta „utešnog” izbora. Nikakav poseban utisak na mene nije ostavio ni grad, ni taj master program, koji je na papiru delovao bolje nego u praksi. Zato nisam ni planirala da tamo ostanem. Naprotiv, tokom boravka u Briselu samo se iskristalisalo zašto ne želim da budem negde drugde osim u Srbiji: što zbog dragih ljudi, što zbog projekata koji me interesuju, a svi su isključivo vezani za ovaj prostor – objašnjava Maja.

Doduše, priznaje da je sad, posle deset godina, možda ponovo došlo vreme da se negde izmesti, ali ne prestajući da radi na projektima u Srbiji.

„Asimetrija” (Foto Maja Medić)

Čarolija ljudskog lica

Film i fotografiju Maja koristi kao sredstvo da ispriča veoma različite priče, o ženama, glumcima, rediteljima, fotografima, filmovima, festivalima, televizijskim serijama, pozorišnim predstavama...

– Najviše me zanimaju ljudi. Kako funkcionišu, šta ih motiviše, šta ih raduje, a šta boli. Ako pogledate moje fotografije, kojim god povodom napravljene, na njima su uvek ljudi, retko se provuče nešto drugo. Oni su neiscrpna inspiracija. Moj krajnji cilj je da na portretima prikažem ljude takvima kakvi su stvarno, ne onakvima kakvi bi želeli da ih drugi vide. Uverena sam, kada se svuku svi slojevi strahova, odbrambenih mehanizama i projektovanih tuđih očekivanja, svi ljudi su u svojoj suštini lepi. Veliki je izazov uspeti to zabeležiti fotoaparatom – priznaje Maja.

Ova umetnica je specifična po svojim takozvanim ličnim projektima. Prvi je predstavila još kao student, 2005. godine, knjigu „Psihopatologija Maje”. Onda se 2007. pozabavila sudbinom svog pretka, nestalog pilota Smiljana Nemčanina, a 2016. napravila izložbu posvećenu svojoj baki, „Slike kojima (se) pamtimo”.

– Ono za šta svako od nas veruje da ga čini posebnim, a njegova iskustva jedinstvenim, zapravo je ono svima zajedničko, i to nas ne razdvaja, nego spaja. Zato mislim da najviše ima smisla baviti se ličnim pitanjima, tako najpre može da se dopre do druge osobe, prenese poruka, podstakne na razmišljanje ili učini da se taj neko preko puta prepozna i shvati da nije sam u svom iskustvu. To je, po meni, smisao umetnosti – ukazuje Maja.

Upravo zbog interesovanja za mehanizme po kojima ljudi funkcionišu, u srednjoj školi je razmišljala o studijama psihologije. Iz istog razloga je sklona sopstvenom preispitivanju, kao i porodice iz koje potiče.

– Mislim da je važno da znamo kako su živeli i kroz šta su prolazili naši preci, jer se sve to na neki način odražava i na nas. Naslednik sam i prikupljač svih porodičnih uspomena. Fotografija, pisama i dokumenata... imam toliko da bih mogla ceo život samo o tome da pravim projekte. Nadam se da ću imati dovoljno vremena da ostvarim sve što bih želela na tu temu – kaže Maja.

Antologija naših snimatelja

U profesionalnoj karijeri je sarađivala sa mnogim umetnicima i ustanovama kulture, a najintenzivnije, već više od tri godine, sa Kulturnim centrom Beograda.

– Veoma sam zahvalna, prvenstveno mom prijatelju i saborcu, programskoj direktorki Vesni Danilović, za požrtvovanost u poslu i entuzijazam u ostvarivanju nemogućeg, ali i svima ostalima u toj „kući kulture” jer stvarno vole ono čime se bave, i bore se da to obavljaju na najbolji način. Projekti koje radim omogućili su mi da upoznam mnogo izuzetnih i inspirativnih ljudi, što je prava privilegija, ali najznačajnija saradnja je svakako sa Goranom Markovićem, koji mi je pružio prvu profesionalnu šansu, još dok sam bila student. Njegova bezrezervna podrška traje i danas – ističe naša sagovornica.

Na kraju je pitamo za sledeći projekat.

Ako sve bude išlo po planu, kaže, trebalo bi da to bude svojevrsna antologija filmskih snimatelja u nacionalnoj kinematografiji, u izdanju Filmskog centra Srbije.

– Zamislila sam tu knjigu kao putovanje kroz istoriju srpskog filma, ali iz ugla snimateljskog posla, jer sve dosad napisane su ili o rediteljima ili o glumcima. Retko se neka druga profesija na filmu istakne na takav način, a oni to zaslužuju – uverena je Maja.

Sudeći po njenom dosadašnjem radu, nećemo dugo čekati.

Kamera – ili ništa!

„Fotografija mi je kao poziv data samim rođenjem! Pomenuti deda-ujak Smiljan Nemčanin bio je talentovan i zainteresovan za fotografiju. Njegov sestrić, a moj ujak Miloš Kovačević bio je još talentovaniji, pasionirani fotograf amater, koji je nasledio Smiljanov fotoaparat. Upravo mi je on za 18. rođendan poklonio prvi „pravi” aparat. A moj otac Slobodan, koji je takođe imao oko za fotografiju, sticajem okolnosti je u vreme mog odrastanja radio u foto-radnji, tako da sam detinjstvo provela u fotografskoj laboratoriji, uz miris razvijača. Uprkos tome, on nimalo nije bio oduševljen kad sam rekla da želim da studiram kameru, jer se bojao da neće biti posla za mene. Posle je promenio mišljenje suočen sa mojom upornošću: bilo je ili kamera ili ništa! Mama Majda uvek je bila i još je podrška u svim mojim izborima. A da nisam upisala to što jesam, volela bih da sam studirala dizajn enterijera”, kaže Maja.

Sećanje na Glogovca

Maja je, pored ostalih, radila i na nagrađivanim filmovima kao što su„Klopka” i „Krugovi” Srdana Golubovića, i najnovijem Asimetrija” mlade rediteljke Maše Nešković, koji je nedavno s velikim uspehom prikazan na međunarodnom Festivalu autorskog filma u Beogradu. Kaže da je njoj najupečatljivija uspomena sa snimanja „Klopke”.

– U bolnici na Banjici snimali smo scenu u kojoj lik Nebojše Glogovca priznaje svojoj ženi, koju tumači Nataša Ninković, da je ubio čoveka. Kao fotograf sam tad stajala pored kamere, takoreći u „prvom redu” i posmatrala Nebojšu koji je toliko stvarno i potresno izgovorio svoj monolog da je Nataša zaboravila sopstvenu repliku, a meni samoj su potekle suze. Kad se čulo „Stop!”, okrenula sam se i videla iza sebe kako skoro svi članovi ekipe takođe brišu oči. Nebojša nas je sve omađijao.


Komentari0
4dc00
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja