subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:30

Srbi i Albanci zajedno brane Šar-planinu

U jednom od najdužih zajedničkih protesta, iza kojih ne stoje ideologija, politika ili novac, seljaci koji žive od uzgoja malina, ljudi koji su ostali bez posla, profesori biologije žele da spase planinu od izgradnje malih hidroelektrana
Autor: Živojin Rakočevićsubota, 16.11.2019. u 22:00
(Фото Ж. Ракочевић)

Uzmite jabuka! Sve je ovo prirodno - kaže Stanko Cvetković. Dok trese stablo, jabuke padaju, a nenadani gosti na njegovom imanju pokrivaju glave rukama. „Neka padaju, kasnije će ih pojesti konji”, priča ovaj čovek. Na prozoru njegove brvnarice zri kasni jesenji paradajz. Kroz ovaj posed u podnožju Šar-planine teče reka Kaluđerka. Na dvesta metara od ovog parčeta raja stoje ogromne sive cevi koje čekaju da vodu koja silazi sa vrhova Šare zakopaju u zemlju. Izgradnja mini-hidroelektrane uzeće reku ne samo Stanku, nego i jednoj od najlepših balkanskih planina. Gradi se i ukopava na mnogo lokacija. Priroda se u slučaju lokalnog poštara Stanka poigrala tako što je posle jedne poplave sedamdesetih godina prošlog veka reka promenila tok, a on je uredio staro korito, posadio voćnjak i sagradio malu brvnaru, pa se u katastru sadašnji rečni tok vodi kao privatno vlasništvo. Ucene, pritisci, novac i pola miliona evra na stolu nisu pokolebali Stanka. Njemu su važniji malinjak, dva konja koja ovde drži, bašta i reka koju voli iznad svega. On je postao heroj otpora surovom biznisu i lokalnim vlastima, koji ne mogu da shvate njegovu logiku i otpor, jer preko njegovog parčeta raja se ne može – tu zaustavlja teške kamione sa građevinskim materijalom.

„Nude mi novac, dolaze da me ubeđuju, ali sam rešen da ne dopustim da kroz moju njivu, kroz koju prolazi reka, postave cevi. Fizički mi još nisu pretili, ali i do toga će doći. To je njihov redosled, prvo preko prijatelja, onda novac, a potom i pretnje. Novac su mi već nudili, odbio sam. Neću da im dam. Kroz moje imanje će proći samo ako sam mrtav, dok sam živ – nikad!”

Najveći aplauz sto pedeset okupljenih meštana i branitelja reka dobilo je pominjanje njegovog imena, na platou ispred zgrade mini-hidroelektrane. On zna šta brani, smeška se i ne silazi sa svog žutog poštarskog motorčića.

Jedan drugi čovek, Stojan Josimović, potpuno je posvećen svojoj planini i svojim rekama. Godinu dana je na protestima, on ih vodi i usmerava, trudi se da u svakoj prilici pokaže kako mu ubijaju zavičaj i kako će sve ovo ostaviti fatalne posledice po život stanovnika Sirinićke župe.

Sa protesta građana protiv mini-hidroelektrana (Foto Ž. Rakočević)

„Najviše me kao građanina boli malodušnost i kukavičluk našeg naroda. Zahvaljujem vlasnicima privatne svojine koji se hrabro bore i čuvaju našu Župu, posebno Stanku poštaru. Trenutno se izvode radovi na Berevačkom potoku, Muržici, Blateštici, Kaluđerki i na oko 70 odsto toka reke Lepenac kao glavne reke. Preveliko je ćutanje, zašto Beograd ćuti, zašto ne reaguje i zaštiti Šaru?”, kaže Stojan, planinar koji poznaje svaki kutak nacionalnog parka.

Miodrag Đurinac ne beži od sukoba sa policijom i od kritike lokalnih vlasti, koje većinski drže Srbi. Tvrdi da „opština zastrašuje i sprečava ljude da se bore za svoj život. Ovo su izvorske vode od kojih dobijamo pijaću vodu. Bez vode nama nema života. Od institucija nemamo podršku. Od lokalnih institucija nikakvu, samo pritiske. Svakakvi pritisci, pa vidite koliko je ljudi došlo ovde.”

Protest se održava na platou ispred objekta MHE. Grupa radnika Albanaca mirno, kao da se ništa ne dešava, dovršava zgradu. Mešalica radi, tabla samo na albanskom, investitor „Metkos grup” oblucima iz reke oblaže hangar u kojem će se proizvoditi struja. Dok oni rade, jedan snažan glas na albanskom govori:

„Imam poruku za vas. Dajte sebi hrabrost, jer smo na pravoj strani. Budite ubeđeni da ćemo aktivizmom, koji pokazujemo već četiri godine, uspeti da pobedimo ovo zlo”, kaže Idriz Arifi, Albanac iz Donje Bitinje sa Štrpca. Njegovo govor praćen je odobravanjem i prekidan aplauzima. Retko se može naći ovakav trenutak u odnosima Srba i Albanaca. Sasvim je sigurno da je ovo jedan od najdužih zajedničkih protesta, iza kojih ne stoje ideologija, partija, politika ili novac. Seljaci koji žive od uzgoja malina, ljudi koji su ostali bez posla, profesori biologije... žele da spasavaju planinu. Aktivista za zaštitu Šare Nebojša Redžić uradio je sve da ovaj problem dobije evropsku dimenziju i obavestio mnoge ljude i organizacije širom Starog kontinenta o dešavanjima na ovoj planini.

Jedan od njih je i Ulrih Ajhelman, iz organizacije „Čuvari reka” iz Beča, Nemac koji je shvatio šta se dešava na Šar-planini i ovih dana obilazi njene reke, potoke i izvore, koje albanska firma „Matkos grup” zakopava u zemlju i trajno menja izgled Nacionalnog parka. On drži predavanja i podiže svest lokalnih aktivista. Dobar deo svog života je posvetio borbi za reke.

Stanko Cvetković sa konjima na svom imanju (Foto privatna arhiva)

„Oni jednostavno pokušavaju da ubiju sve reke. Ja sam ovde na prvom mestu da bih video šta se dešava i kako da se pomogne. Ove brane su kao bolest i ne postoji jedan lek protiv njih. Moraju se primenjivati različiti načini i sredstva da bismo se odbranili. Ova prelepa priroda koju još imate velika je vrednost za budućnost. Mnogi ljudi će dolaziti ovde da bi videli tu lepotu, a sigurno neće dolaziti da vide brane i ono protiv čega se borimo”, rekao je Ajhelman i najavio međunarodnu pomoć i podršku advokata, istakavši da većina stvari zavisi od lokalnih ljudi i vlasti. „Ne mogu da verujem da se ovo dešava u 21. veku u Evropi, u nacionalnom parku. Oni kradu vodu i kradu vašu budućnost.”

Kilometar dalje, u centru varošice Štrpce, nalazi se deo te budućnosti: mladi na ulicama, majke sa decom u kolicima, srednjoškolci... gužva, nema mesta na trotoarima. Štrpce je ključ opstanka Srba, mala enklava slična ostrvu ili malim državama sposobnim da funkcionalno opstaju od prirodnih i ljudskih potencijala. Najbolji skijaški tereni južno od Triglava, nacionalni park i ogromno šumsko blago, vode i pašnjaci, autentično stanovništvo, lepa arhitektura sabijenih naselja i želja da se opstane fatalno su pogođeni i podriveni. Nacionalni park su faktički oteli Albanci, a oni koji su ga sačuvali svih ovih godina izloženi su teškoj represiji. Reke, potoci i izvori su pred nestankom, a drama sa otimanjem ski-centra ponavlja se svake godine. Nelegalna albanska gradnja dostigla je ogromne razmere. Do pre pola godine lokalne vlasti su legalizovale 1.475 objekata, a koliko ih još čeka na legalizaciju – teško je proceniti. Na mestu na kojem je bilo moguće zidati građevine do 80 metara kvadratnih, uz uslov da objekti nisu od čvrste građe, niču vile, višespratni hoteli...

Ipak, čini se da je uzimanje voda najteži udarac. Na njega lokalne vlasti, koje su izdale dozvolu za izgradnju MHE, ćute i retko daju izjave. Tri novinarske ekipe bezuspešno su ovih dana pokušavale da pronađu predsednika, njegovog zamenika, predsednika SO i predstavnika inspekcijskih odeljenja Opštine Štrpce.

Brzi i odlučni odgovor na pitanja koja muče Štrpce odrediće sudbinu Srba ovog kraja. Pozitivno rešenje i opstanak mogu biti model za izolovane zajednice koje dvadeset godina žive u neizvesnosti i neslobodi sa teškim spoljnim pritiscima i unutrašnjim nesuglasicama i interesima.


Komentari9
f58b2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailović
Rasprodaja izvorišta vode, oranica, rudnika, banja, banaka, uništavanje reka, JP i državnih firmi, svega čega se država samo dotakne, krađa beba, pljačka porodilja, penzionera, je neodgovorno i nezrelo. Ipak, ako nadležni tvrde da nam nikada nije bilo bolje, da smo ušli u zlatno doba koje će se optočiti dijamantima kada uvezemo jedno milion migranata i rešimo se "bele kuge", uz rasparčavanje Srbije na domet električnih trotineta, počinjem da se pitam, gde ja to grešim i šta ne vidim?
Vladislav Marjanovic
Kad ljudi shvate da postoji zajednicki interes, onda nema prepreke saradnji bez obzira na etnicko poreklo ili versku pripadnost. Naravoucenije: saradjujte, ljudi i ne dajte da vas kojekakve elite ili interesne grupe zavadjuju, a njihovi "intelektualci" zaglupljuju.
Milos
Kad je vlasništvo Kosova u pitanju, teško.
Preporučujem 5
Paun
Postoji li u drzavi Srbiji politicka i organizaciona infrastruktura,koja moze stati na kraj lokalnoj bahatosti i bezumlju..Sto radi Ministarstvo za zastitu okolisa (Trivan) i Ministrastvo uprave (Ruzic) ili bolje receno evo teme za ove setace po Beogradu ,(1 od 5miliona)Ali nazalost nece se nitko bavi ozbiljnim temama.
Petar
Najveca tragedija Srpskog naroda ne samo na Kosovu je u tome sto nisu jedinstveni kada je nacionalni interes u pitanju, i da se vrlo lako prodajemo za saku evrica!!Za razliku od Siptara koji daju i sakom i kapom za nacionalne interese.Zahvaljujem autoru na izvanrednom tekstu!!!
Aleksandar
Dakle albanske vlasti u sprezi sa srpskim lokalnim vlastima zajednički rade protivno interesima običnog, malog čoveka bio on Srbin ili Albanac. A taj običan narod se opet drži zajedno u borbi za opstanak. Jasna podela na zlo i dobro. Dva primera. Jedan kako se zlo udružuje da bi došlo do još prokletog novca. Drugi pozitivan kako dobrih ljudi još ima. A patriote iz vrhova vlasti oba naroda dokazuju još jednom svoju blagoglagoljivost i loše namere.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja