utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:58
BALKANSKI EVERGRIN

Bagerisanje Marine Abramović

Oni koji pokušavaju da jednu od najvećih svetskih umetnica sa sobom uvuku u političku kaljugu, uveriće se da će morati da rone još dublje, ispipavajući gde je dno. Prilikom tih smešnih pokreta, Marina ih neće držati za ruku
Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 07.10.2019. u 19:00

Ko god od 99,9 odsto Srba, a toliko je njih koji ne razumeju umetničku veličinu Marine Abramović, to pokuša da objasni bez mucanja, a da pri tom ne drži šipak iza leđa, nema čega da se stidi. I moja malenkost se u njene performanse razume kao u uzbekistanski pilav, ali zbog toga nisam posumnjao da imam problem s dva unutrašnja organa: malim i velikim mozgom. Tek kada posetim izložbu videću da li ću biti impresioniran ili ću osetiti kako mi rastu uši. Prognozirao sam, međutim, sledeći fenomen i zato mi dozvolite da trijumfujem. Predložio sam da posmatramo licemerni Beograd narednih meseci, kako odlazi na Marininine seanse i vraća se s njih. Ona će učiniti sve, rekoh, da svako ko uđe u Muzej pokaže svoje pravo lice, ma koju masku nosio. Pokušavajući da pročisti sebe, pročistiće sve oko sebe. To je bila njena ideja.

I tako i bi! A izložba „Čistač” u Muzeju savremene umetnosti tek je počela. Koliko ćemo lelekanja još slušati do januara, dokle njena maratonska retrospektiva performansa treba da potraje.

Ko god je poslednjih dana pokušao da jednu od najvećih svetskih umetnica sa sobom uvuče u političku kaljugu uverio se da će morati da roni još dublje, ispipavajući gde je dno, ali da ih prilikom tih smešnih pokreta Marina neće držati za ruku. Te pojedince gledaće s površine.

Nije problem u tome što karikaturisti Dušan Petričić i Predrag Koraksić Koraks njenu umetnost smatraju kičem, prazninom koja zjapi ili, da pojednostavim, mlaćenjem prazne slame. Ovde je reč o njihovoj ideološkoj ostrašćenosti, jer ne shvataju da time što je proglašavaju za Vučićevog bota kandiduju sebe za dublere plemenitih životinja koje je nekada Marina hipnotisala. Naime, na jednom od performansa, gledala je u magarce, pa ko duže izdrži. Šta, bez sumnje, veliki karikaturisti ne razumeju? Marina Abramović je globalni superstar i toliko uvažavana i slavna, poput Novaka Đokovića u svetu sporta, da je uverenje da bi njome mogao da manipuliše predsednik Srbije i eventualno joj, umesto organske hrane, u tanjir stavi sendvič, i Vladimira Đukanovića Đuku, kao desert, jednako verovanju Palme da će zaista dovesti Betovena u Jagodinu. Samo da se Ludvig Van oslobodi nekoliko tezgi iz bečkih diskoteka. Bilo bi duhovitije da su se kladili ko će biti u većoj kondiciji, Marina ili Vučić, dok sede za stolom i gledaju jedno drugo u oči. A onda, ko prvi spusti pogled beži na Tibet.

Dragan Stojanović

Znači li to da javno bagerisanje Marine Abramović, kako bi to konceptualno formulisao Velja Ilić, podrazumeva da svaki velikan u Srba ne sme da kroči ovamo dok je Vučić na vlasti? Istina je da je država delom finansirala njenu monumentalnu izložbu, kao i da je u Beograd pozvala Ana Brnabić, ali po toj karikaturalnoj logici umetnički direktori čuvenog njujorškog Muzeja moderne umetnosti, Bijenala u Veneciji i najvećih svetskih galerija, gde je Marina izlagala, ističu kandidaturu za članove glavnog odbora SNS-a ili kustose putujućeg naprednjačkog cirkusa.

Mudri profesor Ratko Božović je, iako oštri kritičar vlasti, racionalno objasnio kako mu se u sveopštem ludilu – mislio je čovek na ovo naše, autentično – Marina čini kao jedina normalna žena. Čak i kad horski zaurla s više hiljada svojih obožavalaca.

Razumem zašto je Ivan Tasovac razobličio kolektivni trans kvazimoralne rezigniranosti. Pre ulaska u Dačićevu vladu, Vučić je tada bio PPV, Tasovac je izgledao kao kao da je stavio prst u pokvareni šteker, a onda otišao da fenira kosu u kadi prepunoj vode, u koju je sipao i litar antifriza. Ali, njegova ekstravagancija bila je samo spoljašnja manifestacija buntovnog, trofaznog genija, koji je preporodio Beogradsku filharmoniju. Dok nije postao ministar kulture bio je jedna od ikona samozvane građanske elite, čovek koji je učinio nemoguće: da naciji, čije ćerke sanjaju da prožive život s digitronom Nataše Bekvalac, prodaje, kao alvu, Vivaldija i Štrausa. Kada je pre petnaestak godina preuzeo direktorsku fotelju Beogradske filharmonije zatekao je 39 melanholičnih i autističnih godišnjih pretplatnika. Valjda su se ljudi sklanjali od kiše.

Hajde, zamislite sada zemlju u kojoj violiniste i violončeliste na otvorenom sluša više Srba i ostalih pripadnika etničkih zajednica, nego Zvezdu i Partizan zajedno? Šta je to nego podvig sličan odvikavanju Srba od straha od promaje. Ali, čim je postao ministar, postavši za vlast isto što i Stradivari za Kremonu, prolazi kroz toplog zeca od iste one elite koja ga je do tada uzdizala. Što ga, primećujem, toliko sekira da je postao promoter antidizajna: izgleda kao budista iz Studenice, ali izuzetno inspirisan da oštro polemiše s nekadašnjim drugovima iz drugosrbijanske umetničke škole.

Ako je Marinin postulat da umetnik mora osetiti bol, usamljenost i oprobati svoje limite, kako bi izašao iz zone udobnosti, ipak ne verujem da će se Tasovac zamonašiti. Komfor je, dakle, neprijatelj umetnosti, a Marina proizvodi bol u umetničkim galerijama kako bi posetioce oslobodila od straha i unutrašnjih nemira. Dok oni posmatraju njenu patnju, oslobađaju se svoje! Ako se umori od umetnosti i pročisti ili, što bi rekli klinci, vrati na fabričko podešavanje, Marina Abramović može postati sjajan psihoterapeut. Možda je to pravi razlog zašto se, posle više od četiri decenije, vratila kući!


Komentari34
f75fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Prekobarac
Prvo i najbitnije postovanom komentatoru ili mozda kriticaru moderne umetnosti (ako takva persona danas uopste i postoji) postavio bih jedno vrlo prosto pitanje: Koja je vasa definicija umetnosti !? To je vrlo vazno jer bez socijalno sveopste prihvacene definicije umetnosti bilo kakav kriticni komentar o istoj je potpuno nevazeci i kao takav trebalo bi da bude drustveno odbacen. Esteticko ocenjivanje bilo kakvog umetnickog dela je neophodno i mora da je takodje drustveno dostupno i prihvatljivo.
Berislavci
Cenjeni sociolog kulture prof. dr. Ratko Bozovic po svom ubedjenju uvazava performanse M. Abramovic, dok slavni Dado Duric,ne mnogo impresioniran njenom umetnoscu, kaze da Marina "predugo razgovara sa magarcem"! Dakle, ovo su umereni sudovi o predmetu diskusije. Medjutim, sto se tice onih koji, s jedne strange,velicaju performanse M.A., i onih koji ih,s druge strane, kude, pokazuju koliko nisu razumeli Marininu umetnost. Marina ponire u tajne ljudskog duha i istrazuje neistrazene sfere (Sokrat).
zeljko
Наш народ је одавно рекао ''Лако је бити другачији, буди бољи!''. Дотична је само другачија!
tja
Da je autor hteo da napise ozbiljan clanak kako i koliko je Marina Abramovic slavna u svetu i kojom se ona "umetnoscu" bavi onda bi otisao na internet i nasao sve clanke u kojima se pominje Marina i njena umetnost. On to nije ucinio a iz njegovog apologetskog teksta o Marini nije tesko naslutiti i zasto. U svetskoj stampi nigde necete naci da je ona slavna umetnica niti da je umetnica. Ona je najcesce anti-umetnica, okultist, vracara, zabavljac, osoba koja vise izaziva sazaljenje nego zabavu.
Miloš
U pravu je, G. Apostolovski. Ni ja se kao većina Srba ne razumem u njenu umetnosti, bez obzira na naše socijalne i političke poglede. Za mene je to kič. Dok sa druge strane, činjenica je da imamo umetnika svetskog renomea, ali to više govori o svetu kao takvom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja