sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:02

Koliko su preplaćeni krediti u „švajcarcima”

Korisnik koji je 2008. godine uzeo kredit od 5,7 miliona dinara, na rok od 30 godina i s kamatom od četiri odsto godišnje, do 2019. platio je banci 6,5 miliona dinara
Autor: Jelica Anteljponedeljak, 30.09.2019. u 12:31
(Фото А. Васиљевић)

Prosečno potraživanje vlasnika korisnika kredita indeksiranih u švajcarskom franku prema bankama u Hrvatskoj iznosiće, prema prvim procenama, oko 50 odsto isplaćene glavnice s kamatama. Ono što je posle odluke Vrhovnog suda Hrvatske potvrđeno jeste da su banke radile nezakonito, da je valutna klauzula ništava i da su povređena kolektivna prava korisnika ovih kredita. Sasvim dovoljno razloga da dužnici presaviju tabak i u privatnim tužbama zatraže od banaka ono što su godinama nepravično plaćali.

I u Hrvatskoj, koja ima 120.000 ovakvih kredita, ali i u Srbiji, gde ih je tek 18.000, dužnici postavljaju ista pitanja – da li su i oni preplatili svoj kredit i da li će u slučaju da su potpisali ugovor o konverziji ili svoj kredit ranije konvertovali u evro imati pravo da tuže banke. Iz Udruženja za zaštitu korisnika ovih kredita su jednoglasni – svako ko je podigao ovakav kredit od 2008. godine sigurno ga je preplatio, a iznos u pojedinačnim slučajevima zavisi od visine kredita, kamate, roka na koji je kredit uzet, da li je ugovor raskinut ili ne, kao i od aktiviranih sredstava obezbeđenja u vreme ugovaranja...

U Udruženju CHF Srbija za „Politiku” su napravili računicu jednog kredita u „švajcarcima” koji ilustruje u suštini na koji način su i u kojoj meri ovi krediti preplaćeni.

– Korisnik koji je 2008. godine uzeo kredit od 5,7 miliona dinara, na rok od 30 godina i s kamatom od četiri odsto godišnje, do 2019. platio je banci 6,5 miliona dinara. Bez indeksacije kredita, dužnik bi u ovom slučaju dugovao oko 9,8 miliona dinara – navode u ovom udruženju.

Stanje duga po ovom kreditu ove godine je u dinarima (pre konverzije) samo na ime glavnice iznosilo 8,5 miliona dinara, a posle konverzije u evro 5,2 miliona dinara. Dakle, bez indeksacije kredita valutom švajcarskog franka, korisnik kredita bi 2019. godine dugovao banci, na ime glavnice i kamate, ukupno četiri miliona, a nakon konverzije duguje samo na ime glavnice iznos od preko pet miliona, objašnjavaju nadležni.

Ugovorom o konverziji kojim je banka dužniku otpisala 38 odsto glavnog duga, umanjene su buduće rate i dovedene praktično na nivo kao da je korisnik od početka imao kredit u evrima, ali prekomerno plaćanje koje je trajalo od 2013. godine, a naročito posle 2015. nije u celosti obeštetilo korisnika kredita jer su banke insistirale da se Zakon o konverziji odnosi samo na buduće vreme, ali ne i na period pre toga, kada je najveća šteta po korisnike i napravljena.

Na pitanje koliko procenjuju da bi banke u Srbiji u jednom trenutku trebalo da vrate korisnicima u Srbiji, u Udruženju CHF kažu da nemaju takvu računicu, niti se oni kao udruženje bave tim pitanjem.

– Niko ne želi da se izjašnjava o tome, što je i logično, jer su krediti i različitih iznosa i vremena otplate, kamata. Dodatan problem izazvalo je to što su banke jednostrano povećavale kamate što je poremetilo i glavnice, pa je praktično nemoguće govoriti o nekom iznosu, čak i okvirnom – kažu za „Politiku” u ovom udruženju.

Interesantnije je, dodaju, pitanje koliko će banke prihodovati po osnovu Zakona o konverziji jer je to sigurno u sumi veće nego što će korisnicima kredita po svim osnovama platiti. One nisu imale nijedan dinar likvidnog odliva, već samo računovodstvena smanjenja plasmana (koji svakako nisu bili realni), a s druge strane, dobijaju 15 odsto vrednosti ukupno konvertovanih kredita, i to putem emitovanja državnih obveznica.

– Dakle, banke nisu imale nikakav trošak, već samo rashod, ali zato bi bilo pošteno da kažu i koliko prihoda će imati zbog donetog zakona, s obzirom na to da su se konverzijom od preko 90 odsto spornih kredita oslobodile velikog broja problematičnih plasmana, a time i rezervacija za te kredite koji su sada ponovo postali redovni u otplati. Ta oslobođena sredstva raspoloživa su bankama za nove plasmane – kažu u ovom udruženju. Oni objašnjavaju da ne treba zaboraviti ni činjenicu da se bankama zbog konverzije ozbiljno smanjio rizik nenaplativosti ovih kredita, koji je izvesno bio u uzlaznoj putanji zbog apresijacije vrednosti švajcarskog franka u odnosu na evro. Od maja 2019. godine, kada je donet zakon, za samo tri meseca švajcarski franak je apresirao preko 3,5 odsto, što je ozbiljan rast.

Drugo pitanje koje je već sada aktuelno jeste koliko novca će banke vratiti Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita – NKOSK – imajući u vidu da sva plaćanja koja je NKOSK izvršio nisu priznata korisniku kredita za umanjenje duga, već će ih on u budućnosti platiti.

– Jedan isti dug tako će biti plaćen dva puta – jednom korporacija, drugi put korisnik. Zbog svega navedenog, niko tu neće mnogo ni izgubiti ni dobiti, već se samo izvršiti određene raspodele, a posebno treba imati u vidu da je udeo kredita indeksiranih u švajcarskim francima već 2019. godine bio manji od pet odsto ukupnih plasmana, te nema govora o bilo kakvim značajnim uticajima ovih kredita na bankarski sektor – zaključuju u udruženju.


Komentari17
a6a40
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bole
Potpisujem sve napisano.
Zvezdana
Hypo Alpe Adria banka ad, ( sa novim imenom Addico ) Raiffaisen banka, Intesa banka i sledece u nizu su napravile (sve sa promenjenim imenima fransizom ) najvecu pljacku civilnog stanovnistva na ovim prostorima kao sto pise u IV Zenevskoj konvenciji : da je na prostorima ex Yu ucinjen ratni zlocin pljacke civilnog stanovnistva od banaka. Banke od 05. Okt. u Srbij.niko ne kontrolise.Overa bilansa od NBS i "nezavisne strane revizorske kuce" kosta 5 000evra! Kontrolori EK i NDRI bi pali u bedak.
NY
Kolika god da je masa kredita index u sch, valja preispitati trenutno stanje i na osnovu ove presude razmotriti bolje rese za ostecene povecanjem kreditnih rata od jan. 2015e do danas. Verujem da je presuda u Hrvatskoj pazljivo vagana i ona treba da bude pokretac da se slicno donese u Srbiji. Interesi ostecenih NE treba da se cepaju vec svi imaju zajednicki interes da se izbore za odstete ! cak i za one koji su kredit isplatili i pretrpeli gubitak. Drzava mora da stiti interese gradjana pre svi
miloje
Ovi krediti su bankarska prevara....
Mirjana Lomić
Zašto od 2008.god. Slučajnost ili to neće važiti za nas koji smo se zadužili pre navedene godine 2008.g.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja