nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

Kako da BU napreduje na Šangajskoj listi

Autor: Slavko Simićsreda, 11.09.2019. u 18:00
(Фото А. Васиљевић)

Ovaj tekst predstavlja predlog prevazilaženja nevolje u kojoj se našao Beogradski Univerzitet odlaskom nekoliko kvalitetnih naučnika u pečalbu, trbuhom za kruhom. Što je, navodno, uzrokovalo strmoglavi pad BU na Šangajskoj listi za 124 mesta u ovoj godini.

Nedavna državna intervencija oko matematičara Stojana Radenovića i otvaranje specijalne budžetske linije za 12 neidentifikovanih naučnika neće dugoročno rešiti problem. Alternativa je u oslobađanju kreativnih potencijala društva i direktnom finansiranju naučnog rada, bez ikakvih posrednika.

1. Kako sada stoje stvari?

Celokupna naučna zajednica, koja broji oko 12.000 istraživača, zaposlenih na institutima, privatnim ili državnim univerzitetima, finansira se putem projekata izdvajanjem 0,3 procenta novca iz nacionalnog budžeta. Trenutno, svaki naučni radnik koji se nalazi na nekom projektu dobija iz budžeta najmanje 20.000 dinara mesečno za „bavljenje naučnim radom”. To je 240.000 godišnje, tj. 2.000 evra. Kada bi on napisao samo jedan naučni rad godišnje i objavio ga u časopisu sa SCI(1) liste (lista najznačajnijih naučnih časopisa iz svih oblasti nauke), Srbija bi sa 12.000 radova bila jako vidljiva na Šangajskoj listi.

Nažalost, to se ne dešava. Projektni ciklus se zaglavio, kategorizacija naučnika se ne revalorizuje, pa se uloženi trud ne isplati. Zato dolazi do konstantnog pada na pomenutoj listi koji će se sigurno nastaviti.

2. Šta da se radi?

Pokušaćemo da to objasnimo na modelu prirodnih tj. matematičkih nauka. Dakle, šta je današnjem matematičaru neophodno da bi postigao vredan rezultat, pod pretpostavkom da već ima izvesni lebensraum? Naravno, papir, olovka, kompjuter i pristup bazi KOBSON (baza svetskih naučnih časopisa pri Narodnoj biblioteci Srbije). Ali pre svega, talenat tj. usku povezanost s platonskim svetom ideja „gde žive matematičke teoreme”, da parafraziramo Ramanudžanovog biografa (samoukog indijskog matematičara koji je postigao izvanredne rezultate u matematici).

Kada takav pojedinac objavi rad u nekom od časopisa sa SCI liste, država mu treba „na šalteru” isplatiti 2.000 evra. Kao što smo pokazali, taj novac realno postoji, pa dodatna ulaganja nisu potrebna.

I ne samo njemu nego svakome ko u afilijaciji navede neki srpski univerzitet.

Na taj način će nauka prodreti u najšire slojeve društva i skriveni talenti, za koje još ni ne znamo, biće stimulisani da daju najbolje od sebe. Tamo treba tražiti buduće srpske dobitnike Fildsove medalje (ekvivalent Nobelove nagrade za matematiku) jer na postojećoj matematičkoj sceni takvih kandidata nema.

Da rezimiramo:

a. Ukinuti postojeći sistem projektnog finansiranja;

b. Uvesti direktno finansiranje naučnih rezultata;

v. Učiniti dostupnim naučne biblioteke i bazu KOBSON svima;

g. Finansirati prisustvo na naučnoj konferenciji u inostranstvu po izboru pojedinca koji objavi više od dva rada na SCI listi.

Sprovođenjem ovog plana u delo zaustaviće se odliv mozgova jer će mladi i sposobni ljudi moći da obezbede sebi egzistenciju u zemlji. Takođe će liberalizovati doktorske studije i približiti finskom modelu, gde tri ukoričena rada objavljena na SCI listi predstavljaju doktorsku disertaciju. Koja se posle brani pred nezavisnom komisijom iz oblasti.

Najbitnija posledica jeste preokretanje negativnih tokova rielitizacije društva i njegovo postavljanje na zdrave i racionalne osnove.

Sličan model je NR Kina primenila pre nekoliko decenija i postigla nagli razvoj u svim domenima.

Danas, ako prelistate bilo koji elitni američki matematički časopis, videćete da više od polovine priloga daju kineski autori.

Naučni savetnik u penziji

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari11
9d788
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Професор др Драган Павловић, Париз
(3) Радите само један део експерименталног дела, нек остало раде други, све у малим фрагментима, тако ће бити више универзитета и производ (број чланака) ће се умножити. Олакшајте упис и студије страним студентима. Рачунајте плате као инвестиције у истраживање и академске активности. Питајте "мајсторе" (екипу која је до сад то већ радила) шта је још корисно. ИЛИ - не обазирите се на Шангај и бавите се правом науком!
Професор др Драган Павловић, Париз
(2) Објављујте прелиминарне резултате. Не циљајте висок импакт фактор већ високо цитирање. Повећајте број академског особља на сваки начин. Дајте свим сарадницима академска звање, чак и помоћном особљу. Обавежите све колеге који објављују да уписују ваше одељење као афилиацију, чак и оне који нису више код вас. Имајте што више заједничких пројеката и чланака; нек то раде и ваши партнери.
Професор др Драган Павловић, Париз
(1) Повежите се са 5 колега са 5 различитих универзитета (боље је наравно са 10) и нек свако од вас на свој рад уписује по једног са тих универзитета - ваше објављивање ће бити петоструко. Пишите продужене абстракте који се рачунају у чланке и објављујте их по Азији и Африци. Пишите било шта, али на добром енглеском. Комплексне чланке разбијте на неколико једноставних чланака. Нек један искусан колега са департмана брине о свом објављивању. Условите запослење бројем објављених чланака.
Matematičar u penziji
Glede matematike, u Crnoj Gori se plaća po RADU 450 evra, što znači da se ta cifra deli sa brojem autora i svakom se isplaćuje 450/br.aut. Nema projekata. Ne mogu da tvrdim da je takav način finansiranja doveo do toga da matematičari sa PMF u Podgorici imaju radove u mnogo kvalitetnijim časopisima nego oni sa MF u Bg! U Kini se plaća najmanje 1000 evra po radu, a ko objavi u časopisu sa impaktom 2 ili više, dobija 2000. Za radove u Natur ili Science plaća se 20000 (dvadeset hiljada) evra.
Srđan
1. Наведите 1 државу у којој се примењује такав модел финансирања науке 2. Научне велесиле (укључујући Кину) расписују конкурсе за научне пројекте - и они треба да укину пројектно финансирање? 3. Кина је постигла нагли развој јер је слала своје научнике на школовање на престижне светске универзитете, а онда им је обезбедила позиције на кинеским универзитетима 4. Како написати рад из експерименталних наука без финансирања опреме и репроматеријала? 5. Како спречити хиперпродукцију (научну мафију)?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja