nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 24.08.2019. u 22:00 Ivan Cvetković

Fudbal u raju

Navikli smo da se fudbal, bar one važne utakmice, igra u paklenoj atmosferi. I da se hvalimo da će gostima noge da se odseku kad kroče na naše igralište, jer će „pune tribine ludih navijača” da im prirede pravi pakao.

Međutim, dočekasmo da vidimo i čudo neviđeno – važnu fudbalsku utakmicu, koja kao da se igrala u raju. Opravdano ili ne, sad to više nije ni važno, Uefa je zbog ponašanja navijača protiv Malatije rešila da Partizan bez publike bude domaćin Moldeu iz Norveške, poslednjoj prepreci za učešće u Ligi Evrope.

Rukovodstvo „crno-belih” je u Uefinim propisima našlo mogućnost da u takvim okolnostima u gledalištu mogu da budu polaznici škola fudbala. I dobili su dozvolu za to. Tako se na zapadnoj tribini našlo oko pet i po hiljada dece, ne samo iz Beograda, nego i iz drugih gradova Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, a i iz Republike Srpske.

I ti anđeli su stvorili rajsku atmosferu na stadionu Partizana. Oni nisu navijali, oni nisu mrzeli, oni nisu vređali – oni su voleli. Pokazali su kako se voli fudbal. Podsetili su nas, matore, a za njih smo to svi mi, odrasli – neko mnogo, neko manje – da smo svi mi nekada voleli fudbal onako kako ga oni sada vole. I da bi bilo i lepo i dobro i od opšte koristi da ga ponovo tako volimo.

Partizan se nekada dičio svojim navijačima, koji su mu posle poraza od Hajduka 1976. sa 6:1 u Beogradu, u trenucima kada se činilo da puca tanka nit nade da će posle 11 godina bez trofeja „crno-beli” da budu prvaci – pevali.

U međuvremenu je, nažalost, njihova mesta zauzela drugačija vrsta navijača, oni između kojih na tribinama mora da postoji ničija zemlja, jer „među se se hoće da pomore”.

I pošto su se negde na izdisaju jedne epohe i rađanju druge toliko pobrkali i pogubili putokazi, počelo je da se uzima zdravo za gotovo da su pevanje prostačkih pesmica, širenje transparenata s „visokoumnim” porukama, „postrojavanje” igrača posle utakmice i tome slično presudni za učinak tima na igralištu.

Na prekjučerašnjoj utakmici se videlo da kola koja su krenula nizbrdo mogu da se izguraju na vrh i bez zastrašujućeg huka iz grla mišićavih momaka.

To se može i uz hor zvonkih dečjih glasova. A oni nisu terali upravu napolje, nisu prozivali one pored njih da su plaćenici, nisu lepili ovakve ili onakve etikete onom čiki što nije dao gol, ovom što nije bio brži, trećem što nije šutnuo tamo i tome slično.

Posle ovoga se nekako samo po sebi nameće pitanje zar ne bi bilo bolje kada bi i dalje samo deca dolazila na utakmice. Barem dok i mi ostali ne dosegnemo njihov nivo i shvatimo da igrači treba da igraju, sudije da sude, uprava da upravlja, gledaoci da gledaju... Pa kad i mi budemo sazreli da pravimo rajsku atmosferu na utakmicama, da se i nama ponovo otvore kapije stadiona.

Komеntari6
b8030
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mir, mir, mir
Ja sam za to da utakmice mogu da posecuju samo porodice od barem tri clana: otac, majka i dete.
zmago
Bez vezni komentar ,krajnje nelogican i ocigledno zlonameran.
Ljubomir
Zasto je, Zmago, moj komentar nelogican i zlonameran? Felipe je pravilno shvatio - navijaci uporno, ludacki i sumanuto, skacu u prazan bazen, jer im je neki jos veci ludak, koji upravlja njima, to dozvolio, tj obecao da ce da im pusti vodu u bazen. I sve izgleda prelepo, svi formalno zadovoljni, samo su galve slupane i ludaci ne izleceni, a predlozi za izlecenje su poput ovog I. Cvetkovica - naucite da plivate, pa cemo da vam pustimo vodu (kad sazrite). A nije problem u zrelosti, vec ludosti.
Bojan
Mislim da je vaš komentar Zmago i krajnje nelogičan i zlonamerna i bez veze. Kultura navijanja je otišla u toliku krajnost da se čini da je jedini mogući protivotrov da se ode u drugu krajnost. Ovo mi izgleda kao najbolje rešenje.
Prikaži još odgovora
Ljubomir
Umesto komentara, jedan stari vic: Dosla inspekcija u ludnicu i vidi sve funkcionise besprekorno, sve je bolesnicima obezbedjeno kao u hotelu sa cetiri zvezdice, tenis, sauna, veliki bazen... Ali, u bazenu nema vode. Bez obzira na to, bolesnici se zalecu, skacu u prazan bazen, razbijaju se, ustaju i ponovo skacu. Zaustavi inspektor jednog bolesnika i pita zasto skace u kada je bazen bez vode, a on mu rece: Obecao nam upravnik kada naucima da plivamo da ce da nam pusti vodu u bazen.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja