utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:03

Vučić posle sastanka sa Radenovićem: Obezbedićemo uslove za naučnike kakve i drugi nude

subota, 24.08.2019. u 10:57
(Фото Танјуг)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas s profesorom Stojanom Radenovićem, jednim od najboljnih matematičara, i poručio da će država učiniti sve da zadrži naučnike koji su doprineli da se naš univerzitet nalazi visokoplasiran na Šangajskoj listi, uključujući značjano povećanje plata u nauci.

Vučić je rekao da države neće ulagati samo u autoputeve, vodovod i kanalizaciju, već u naučno-tehnološke parkove, brz internet, digitalizaciju i pokušati da vrati mnoge ljude iz sveta, a posebno onima koji su ovde da pokaže poštovanje.

„Ustanovićemo budžetsku liniju koja se tiče Šangajske liste kako bi se podstaklo objavljivanje što više radova u naučnim časopisima u svetu”, najavio je Vučić.

Kako kaže, država će obezbediti uslove za naučnike kakvi i druge nude.

„U pripremi sam pomislio da vam obezbedim prostor za rad, ali Radenović je rekao 'šta će mi veliki kabineti'. To je čovek koji je rođen u Gornjem Brestovcu i koji nije naučio na bogatstvo, koji nije naučio da radi u velikim kabinetima”, rekao je predsednik Srbije, javlja Tanjug.

Podsetio je da je za visoki plasman univerziteta Srbije na Šangajskoj listi zaslužno nekoliko profesora, a najzaslužniji je svakako profesor Radenović.

Ukazao je da je analizirao razloge za uspeh i manje uspehe, i da su podaci pokazali da u društvenim naukama imamo mali broj citiranih autora, dok u ekonomiji, psihologiji i matematici imamo par njih.

„Država će sada pokazati da brine o nauci i kulturi i, nakon medicinskih sestara, najviše će podići primanja upravo u ovim oblastima. Saglasan sam sa profesorom Radenovićem da naučnici treba da državi vrate radom i angažovanjem, a ne samo kuknjavom. Zahvalan sam na rečima koje su nas sve probudile, a što se države tiče nećemo ulagati samo u autoputeve, vodovod i kanalizaciju, već u naučno tehnološke parkove, brz internet, digitalizaciju i pokušaćemo da vratimo mnoge ljude iz sveta, a posebno one koji su ovde da pokažemo poštovanje”, rekao je on.

Profesor Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u međuvremenu angažovao Univerzitet kralj Saud u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove što je negativno uticalo na plasman BU na najnovijoj Šangajskoj listi.

Vučić je podsetio da je Radenović u zgradi Predsedništva bio 2016. kada mu je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić za posebne zasluge u nauci uručio Srebrnu medalju.

„Hoću u ime svih naših građana i zemlje da vam se zahvalim na marljivom radu, velikom trudu, na tome što ste proslavili ime naše zemlje, ne samo svoje ime i prezime, u nauci i matematici”, rekao je on.

Vučić je rekao da ga je lično pogodila činjenica što, zbog propusta države, sada Radenović potpisuje radove za Saudijsku Arabiju i zato je na ovaj sastanak pozvao ministre obrazovanja i finansija.

Vučić se Radenoviću zahvalio što toliko voli svoju Srbiju.

Izrazio je uverenje da će profesor i ove godine biti među 100 najcitiranijih naučnika u svetu.

Radenović, inače penzioner, naučne radove piše u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru.

Zahvaljujući njemu i profesoru Zoranu Kadelburgu, Univerzitet u Beogradu našao se među 300 najboljih u svetu 2017. godine.

Kako UB više nema u svojim redovima najcitiranije istraživače, to je dovelo ove godine do pada na Šangajskoj listi univerziteta za 100 mesta.

Profesor Radenović će potpisivati radove za BU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da se dogovorio sa profesorom Stojanom Radenovićem, jednim od najboljnih srpskih matematičara, da potpisuje radove za beogradski Univerzitet.

Vučić je, nakon sastanka sa prof. Radenovićem, u izjavi za TV Pink, kazao da je profesor tražio razlog da ponovo potpisuje radove za beogradski Univerzitet, i da veruje da su srpska javnost, i on sam malim delom, dali profesoru taj razlog.

Ukazao je da ne treba stati na jednom slučaju, već da treba napraviti sistemsko rešenje da se poštuje rad.

Naveo je da među političkim protivnicima ima i onih kojima mora da skine kapu za broj naučnih radova, kao i da među onima koji su na njegovoj strani ima onih koji nisu napisali nijedan.

„Želim da se ceni rad. Ljudi žele da se postigne konkurencija a ne da nešto pripada samo lobi grupama. Uz sistemsko rešenje i veća ulaganja siguran sam da ćemo postići bolje rezultate”, uveren je predsednik Srbije, javlja Tanjug.

Preneo je da je prof. Radenović izneo neke predloge za koje misli da su dobri i pošteni, i da će, ako se sprovedu, doneti dobre rezultate.

Ukazao je da je danas, što je ranije bilo nezamislivo, kragujevački Matematički fakultet ispred beogradskog.

„Veoma sam srećan zbog Kragujevca, ali i nesrećan što odlazak jednog ili dvojice profesora utiče na rangiranje univerziteta”, kazao je on.

Vučić je istakao da ne pobeđujemo samo u povećanju plata, životnog standarda, izgradnji autoputeva, vodovoda i kanalizacije, već je ponosan što će država da ulaže u napredne i inovativne tehnologije, naučno tehnološke parkove, brzi internet.

„Hoćemo da napavimo digitalne autoputeve. Potrebni su nam obrazovani ljudi kao što je prof.Radenović. Uvek ću se angažovati da vratimo u zemlju tako angažovane ljude”, kazao je on dodajući da odlazak takvih ljudi nanosi štetu našoj zemlji.

Radenović: Ukinite monopol u naučnim projektima

Jedan od najcitiranijih matematičara sveta, profesor Stojan Radenović danas je u razgovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao rešenje za bolju poziciju naše nauke u svetu predložio veću podršku mladim naučnicima i ukidanje projektnog finansiranja, umesto kojeg bi, smatra, bilo podsticajno pojedinačno nagrađivanje.

Profesor, zahvaljujući kojem je Beogradski univeriztet u prethodnom periodu bio na višoj poziciji na prestižnoj Šangajskoj listi, predložio je i da se naučnici koji rade na inostranim univeriztetima finansijski podstaknu da svoje radove potpisuju za srpske univerzitete.

Kako je rekao, država bi mogla da izdvoji 1.000 do 1.500 dolara, kako bi naši mladi naučnici po svetskim univerzitetima stavljali „beogradsku adresu” na svoje radove, čime bi doprineli boljem položaju univerziteta, iako ne žive u Srbiji.

Kao primere, naveo je dr Petra Markovića, za kojeg je rekao da je „biser”, a koji je, kaže, mnogo mlađi, ali po kojem Srbiju znaju po njemu u svetu, kao i po Stevi Todorčeviću, Veličkoviću…

Na ove reči profesora, predsednik je odmah naložio ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da u okviru budžeta njegovog ministarstva izdvoji poseban deo za finansiranje za Šangajsku listu, koji će uključivati sredstva za naučne radove koji dolaze „spolja”, a kod kojih će u potpisu stajati i srpski univerziteti.

Radenović, inače penzioner, naučne radove piše u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru.

Kaže da mu radni prostor nije važan, jer pisanje naučnih radova zahteva, pre svega, veliku posvećenost, a to može da se ostvari i u podrumu ili bilo gde.

On je dodao da je borba da se nađete na listi najcitiranijih autora kao borba u tenisu.

„Ja se trudim i imam ambicije”, rekao je profesor i dodao da je za njega veliko priznanje to što ga je pozvao predsednik Srbije.

 „Nisu mi se baš noge odsekle, ali mnogo je za mene da je predsednik našao vremena da me zove iz Njujorka”, opisao je svoju reakciju profesor, kada ga je Vučić pozvao tokom svoje posete Njujorku, javlja Tanjug.

Profesor je predsedniku skrenuo pažnju da on već star i da pozicija BU na Šangajskoh listi ne traba da zavisi, kako je rekao, od jednog starca i da je važno podržati i motivisati mlade naučnike sa kojima i on sarađuje.

Naveo je da on u Srbiji ima 65 koautora u zajedničkim radovima.

„Vanredi profesori, docenti moraju da se trude, ja sam na zalasku, a oni su u najboljim godinama”, rekao je on i dodao da ukoliko bi trećina redovnih profesora BU objavila 1-2 rada godišnje Srbija bi se vratila na visoko mesto na prestižnoj Šangahskoj listi. Profesor smatra da projektno finasiranje sputava mlade naučnije, guši ih.

„Ukinuo bih projekte, tu se stvaraju centri moći, guše mladi naučnici, sve se razvodni”, kaže on i predlaže finansiranje jedan naprema jedan.

On smatra da je za naučnike podsticaj kada su direktno plaćeni za rad ili istraživanje koje su objavili

Profesor Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u međuvremenu angažovao Univerzitet kralj Saud u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove.

Nova budžetska linija za osnaživanje na „Šangajskoj listi”

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević najavio je danas da će od novembra biti formirana posebna budžetska linija za „osnaživanje Šangajske liste”, odnosno za poboljšanje položaja srpskih univerziteta na toj najprestižnijoj listi rangiranja visokoškolskih ustanova u svetu.

Šarčević je novinarima u Predsedništvu Srbije, posle susreta predsednika Aleksandra Vučića s najcitiranijim srpskim naučnikom u svetu, matematičarem Stojanom Radenovićem, a kome je prisustvovao i ministar finansija Siniša Mali, kazao da će se posebna linija formirati prilikom izrade redovnog rebalansa republičkog budžeta.

„Imaćemo posebnu budžetsku liniju za osnaživanje 'Šangajske liste', odnosno radova na listi citiranosti i neće postojati 'centri moći'. Novu budžetsku liniju će Univerzitet moći da koristi pod uslovima koje dogovorimo. To znači da će neko ko radi u inostranstvu takođe moći da objavljuje radove preko Beogradskog univerziteta”, rekao je Šarčević, javlja Tanjug.

On je najavio da će se s rektorkom BU Ivankom Popović videti već iduće sedmice tim povodom.

Šarčević je kazao i da je profesora Radenovića pozvao da svojim znanjem i iskustvom doprinese i bude deo tima na izradi Strategije nauke i obrazovanja koja se radi za period 2020-2030.

Podsetio je i da je Skupština Srbije usvojila Zakon o fondu za nauku i Zakon o nauci i istraživanjima, te da je naučnicima omogućeno da imaju sigurna primanja.

Kada je reč o citiranosti naučnika, Šarčević je naveo da ih ima u oblasti matematike i medicine, ali i da bi trebalo da ih bude više iz društvenih nauka.

„Više puta sam izjavio da ulazimo u 5.0 revoluciju, a to je filozofska revolucija društvenih nauka koje menjaju svest”, rekao je Šarčević.


Komentari15
a5019
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
Profesija bavljenja naukom slična je onima u drugim društvenim organizacijama uključujući i političke. Države Zapada (kroz vekove) pa i danas su premrežene institucijama nauke (univerzitetima i laboratorijama) koje funkcionišu pod pokroviteljstvom privatnog i državnog kapitala a po normama građanske kultrune matrice i njene etike; naučne inovacije su rezultat uzajamnog delovanja svega toga! Unutrašnja organizacija naučnih profesija sadrži u sebi isto ono polje političkog delovanja kao i bilo koja druga društvena aktivnost: složene fluidne procese lobiranja, glasanja, izbora, proceduralnog manevrisanja. Znači kakva kulturna matrica društva takva i "nauka" - "samoupravna", "trećeg sveta", "despotska"... takvi su i rezultati - i primena te nauke u praksi. Posledice samoobmanjivanja? U Holandiji sa jednog hektara zemlje (bilo koje poljoprivredne kulture) dobiju 40 puta više useva od nas u Srbiji.
Pogled sa strane
Pre diskusija o Radjenovicu treba pogledati listu 100 vodecih srpskih naucnika u Srbiji i vani koje je objavio casopis Galaksija u svom prvom broju (januar 2019). Radjenovic je 93-i na toj listi i njegov doprinos ni u kom slucaju ne moze da vodi do velikih pomeranja na Sangajskoj listi. Ako Vucic hoce da "kupi" nekog naseg iz inostranstva onda je to fenomenalni Pasko Rakic sa oko 80,000 citata i h-indeksom od 140, ili Gordana Vunjak sledeca na listi. To je medjutim los i stetan put.
Brane
Veliki naučnici poput profesora Radenovića mogu mnogo da potpomognu razvoj Srbije.
Natasa
Bravo! Samo napred!
DAN
Ovde nije ni pomenuta saradnja privrede i nauke koja je ključ za profitne inovacije !! Samo objavljivanje je davanje ideja drugima a nema koristi !! Mnogi objavljeni radoviu svetu su prethodno patentirani ili daju suviše malo da bi bili "ukradeni". Država mora da pomogne ovu saradnju i da pomogne Međunarodno patentiranje naučnih inovacija. Posebno važno kod tehničko-tehnoloških nauka koje vuku svet i kod koji je važno ulaganje u često skupu opremu. Molim objavite!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja