ponedeljak, 23.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:13
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Kad posum ušeta u hangar

Vozim praznim ulicama kroz noć ka prvoj prodavnici i pade mi na pamet misao koju je ponavljao moj prijatelja Đorđe da su svi ljudi rođeni dobri, ali se kasnije kroz život iskvare. Posum se nije vratio, ostao je na svom drvetu da brsti lišće i jede bubice, a mi ostadosmo na svom poslu da maštamo o dobitku na lotou koji će da nam promeni život.
Autor: Predrag Vučinićpetak, 19.07.2019. u 18:00
Фото Пиксабеј

Australija je poznata po jedinstvenim životinjama koje su se našle i u državnom grbu. Manje poznat od čuvenih kengura je simpatični posum. Živi na drveću, hrani se listom eukaliptisa i insektima. Srećno boravi i uz ljude u gradskim sredinama  naseljavajući drveće po parkovima, drvoredima i baštama velegrada.

Toliko je simpatična životinja da stariji Australijanci svojoj deci tepaju da su posumi.

Jedne zimske noći u velikom hangaru zajedno sa desetak kolega utovarao sam kutije kolača u kombi. Malo kasnije sa napunjenim automobilima napustili smo fabriku i krenuli, svako u svoj deo grada da hranu rasporedimo po prodavnicama. 

Foto Vikipedija

Galerija likova vozača bila je jako specifična;  jaki momci srednjih godina, svi do jednog emigranti iz Srbije, Grčke, Sirije, Libana, Rusije...

Neki sa istaknutim tetovažama, sa po kojom godinom zatvora, razvedeni sa decom tinejdžerima.

Ukratko prodiskutujemo sportske rezultate, izjadamo se jedni drugima na gubitke na kocki, suđenjima koja nam dolaze, novim mobilnim telefonima koje nam traže deca, i nastavljamo da u žurbi punimo vozila. 

Odjednom iz mraka u hangar ulete očigledno gladni mali posum. Priđe meni jer sam bio pored vrata. Neobičan događaj svi ubrzo primetiše i brzo se okupiše oko posuma.

Posum došao u magacin da večera (Foto P. Vučinić)

Krupni Libanac, obrijane glave sa ožiljkom na obrazu, priđe mi i tiho reče: „Daj životinji da jede”. Uzimam krofnu sa džemom i oprezno, da ga ne uplašim doturam mu hranu.

Posum halapljivo počinje da jede, vozači vade mobilne telefone i slikaju uz smeh i žagor. Kad se posum najeo, kleknem i pokušam da mu priđem u pomilujem ga, ali on uplašeno pobeže napolje u mrak.

Vozači se vraćaju kao kombijima, šalju slike deci ne bi li se ona između dve igrice setila i imaju oca koji radi noću. 

Vozim praznim ulicama kroz noć ka prvoj prodavnici i iznenađen zaključujem da nikada nisam video kolege da su tako uzbuđeni, emotivni i radosni.

Pade mi na pamet misao koju je stalno ponavljao moj prijatelja Đorđe da su svi ljudi rođeni dobri, ali se kasnije kroz život iskvare. U to i danas ne verujem, ali je moguće. Dolazak životinje u našu sredinu mi je sada izgledao kao pad kamena u vodu koja se jako zatalasa, a onda smirila kao da kamen nikada nije ni pao. 

Foto Piksabej

Posum se više nikada nije vratio, ostao je na svom drvetu da brsti lišće i jede bubice, a mi ostadosmo na svom poslu da glasno maštamo o dobitku na lotou koji će da nam promeni život.

Setih se i Bajaginog stiha:

„Čekamo zoru da se razdani, da neko dođe i donese sveću..."

Nama je u hladnom hangaru svetlost i sveću unela životinjica, ali je sveća kratko gorela.

 

Predrag Vučinić, Melburn

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini.Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?
Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 


Komentari20
55d52
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dr Slobodan Devic
Ne secam se da sam skoro procitao ovako kratku a ovako dobru pricu. Posum je u ovoj prici samo povod; prica je inace o ljudima ...
Коста
Неки овде цепидлаче...као, није кротикодил него алигатор.
Nebojša Joveljić
Američki oposumi i australijsko/novozelandski posumi nisu iste životinje iako obe spadaju medju sisare torbare (marsupials). Oposumi, koje u Americi često zovu posumima, iz reda su didelphimorphia i sa svojim šiljatim zubima puno više liče ogromnim štakorima nego australijski posumi iz reda phalangeriformes. Australijskim posumima je ime dao Džozef Benks, botaničar kapetana Kuka, jer su ga po izgledu veoma podsjećali na američke oposume/posume.
Коста
Штакорима?! Је ли то слилчно жохарима и гљивама у новосрпском?
Preporučujem 6
Nebojša Joveljić
Da ne bude zabune, posumi su vrlo ružne i široko omrznute životinje, kako u Australiji tako i na Novom Zelandu gdje su te velike štetočine uvezene 1837 zbog trgovine krznima. Dok su u Australiji pod zaštitom države na Novom Zelandu se podstiče njihovo ubijanje zbog velikih šteta koje nanose farmerima. Tu ih sad ima oko 30 miliona, a nekad ih je bilo i duplo više. Zanimljivo je da NZ izvozi njihovo meso u Tajvan, Hong Kong i Maleziju gdje su veoma cijenjena kulinarska poslastica.
Dzordz Petrovic
Ovog vikenda sam "relocirao" jednog posoma iz moje baste ovde u Melburnu. Velika napast, jedu limune, lisce...Kao sto ste naveli ubijanje je zabranjeno i ja kada ih uhvatim u kavezu odvezem ih u obliznju sumu. Kada se uvucu ispod krova mogu da naprave veliku stetu, a ako umru u kuci ne moze da se zivi bar nedelju dana od neprijatnog mirisa. Oni koji zive po stanovima nemaju te probleme pa ih zato neko mozda voli - mada to nikad nisam cuo?!
Preporučujem 3
Коста
Посума има и у Америци.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja