četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Litvanci se drže sovjetskog modela

U Litvaniji kao da vlada još ona sovjetska atmosfera i valjda im hladno vreme paše uz hladne međuljudske odnose. Nisu potpuno nezainteresovani, samo su nekako tihi uvek i svuda. Nemaju uličnu hranu, čak ni pekare.
Autor: Nikola Baraćpetak, 12.07.2019. u 11:31
Вилњус (Фото Пиксабеј)

Kada bismo prosečnog studenta u Srbiji pitali gde je Vilnjus, verovatno bi najbliži tačan odgovor bio da se radi o nekom gradiću u Rusiji.

Školovanje sam započeo u rodnom gradu, a potom se na svake četiri godine pomerao za po sto kilometara i tako stigoh do srpske prestonice. Razmišljao sam posle Beograda o master studijama u nekoj od država u zapadnoj Evropi a sasvim slučajno se prijavih za međunarodnu studentsku razmenu sa Akademijom za muziku i pozorište u Vilnjusu u Litvaniji.

Posle pisma u kom me obaveštavaju da sam primljen i da ću tekući semestar provesti u toj bivšoj sovjetskoj republici, shvatio sam da veoma malo znam o tom narodu. Do tada sam bio ubeđen da Litvanci govore ruskim jezikom. Blago me je zapanjila činjenica da postoji litvanski jezik i da je poprilično različit od ruskog. Sve što sam saznao od brojnih ljubitelja putovanja o Vilnjusu jeste da se može obići za jedan dan.

Prvi utisak o Litvaniji i Litvancima je sa aerodroma. Tek što sam stigao, upitah jedan mladi bračni par gde tačno da čekam svoj prtljag. Nakon što su me uputili shvatili smo da smo bili na istom letu iz Istanbula. Čekajući da se koferi pojave saznao sam da je mlada gospođa diplomirala glumu na Akademiji na kojoj ću studirati.

Nacionalna filharmonija u Vilnjusu (Foto Piksabej)

Prijatno se iznenadila kada je čula da sam joj kolega, samo iz muzičke umetnosti. Ponudili su mi prevoz do studentskog doma u koji treba se uselim. Oni su bili moji prvi vodiči kroz Vilnjus. Iz taksija su mi pokazivali znamenitosti. Osim crkava, parkova i spomenika, pokazali su mi i gde je najbliža prodavnica, autobusko stajalište koje vodi do centra grada itd.

Bez obzira na moje insistiranje da platim svoj deo, odbili su uz reči dobrodošlice. Stigao sam za manje od deset minuta od aerodroma, besplatno do mog budućeg doma. Pomislih, ako su ovako gostoprimljivi, onda mi se ova zemlja izuzetno sviđa.

Međutim, stvari su se promenile trenutak kasnije. Upoznajem recepcionera koji ne govori engleski, pa smo uspeli da se razumemo sporadičnim „nabadanjem“ ruskog. I on je bio izuzetno ljubazan, nasmejan, ali samo to veče. Od tad sve do današnjeg dana ozbiljnost na njegovom licu se nije promenila. U studentskom domu „Karaburma” gde sam živeo tokom studija u Beogradu imali smo naviku da pozdravimo kolege sa sprata kad ih sretnemo u toaletu, umivaoni ili na hodniku.

Evo, dan danas pokušavam da dobijem odgovor od bilo kojeg lokalnog studenta ovde na moj pozdrav. Uvek me iznova šokira situacija u kojoj me devojka koja živi do mene apsolutno ignoriše i samo gleda kada joj se javim, bez obzira što zajedno delimo kupatilo i toalet. Zna engleski, nije to problem. Jednom mi je samo pokazala gde je kuhinja na tečnom engleskom.

Prva dva dana sam se pitao zašto sam uopšte ovde. Vreme je bilo dosta hladnije od Beograda, pa i nisam bio nešto zainteresovan da obilazim grad znajući da se sve može obići za jedan dan, a znao sam da ostajem bar četiri meseca. Onda sam upoznao preko dvadeset drugih studenata iz Španije, Italije, Kine, Irske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Zamak u Litvaniji (Foto Piksabej)

Ne znam da li su Litvanci potpuno asocijalni, ali je nas, studente iz drugih zemalja povezalo to što smo daleko od kuće, pa smo sve svoje vreme provodili zajedno. Trećeg dana su me Španci pozvali na Erazmus žurku gde sam upoznao studente iz gotovo svake veće evropske zemlje. Litvanci kažu da u zemlji vlada još ona sovjetska atmosfera i valjda im hladno vreme paše uz hladne međuljudske odnose.

Nisu potpuno nezainteresovani, samo su nekako tihi uvek i svuda. Ispred centralne zgrade Akademije nalazilo se neko klizalište koje je uvek, ali uvek bilo poluprazno i dosadno. Kad god bih prošao pored njega pomislio bih kako je u mom rodnom Novom Pazaru na gradskom klizalištu uvek bila žurka na ledu i kako se tražila ulaznica više. Nemaju uličnu hranu, čak ni pekare.

Sasvim slučajno nailazim na članak u kome se govori da Srbi imaju čak 57 procenata genetske sličnosti sa Litvancima i to nije sve. U okviru predmeta na Akademiji za muziku i pozorište, koji se bavi popularnom muzikom saznajem da je naša etno muzika u velikom postotku zasnovana na istim principima kao i litvanska, što nije slučaj sa muzikom okolnih zemalja, bar ne u tolikom procentu. Imaju sva slova kao i azbuka, s tim što imaju i još koje više. I kod njih važi pravilo jedan glas jedno slovo.

Naterao sam sebe da po prvi put ovde odem u teretanu. Imaju neke čudne katance sa kodovima umesto ključa, tako da sam desetak minuta samo gledao u katanac i pokušavao da shvatim kako funkcioniše. Prišao mi je jedan mladić i ponudio da mi objasni. Rekao sam mu da ne razumem litvanski, pa je nastavio na engleskom. Pitao me je odakle sam i nakon što sam mu odgovorio razgovor smo nastavili na tečnom srpskom.

Malo je reći da sam bio zgranut. Kako, zašto i gde je naučio srpski? Rekao mi je da je studirao političke nauke i da je živeo sedam godina u Beogradu i da od kad je završio nije posetio Srbiju, ali da želi da je poseti.

Pogled na litvanske livade iz balona (foto Piksabej)

U Vilnjusu stalno imaju nekakve manifestacije. Ne znam koliko puta su proglašavali nezavisnost, ali mislim da imaju tri različita praznika posvećena nezavisnosti. Često se iznad grada vide baloni za prevoz ljudi kao turistička atrakcija. Ovde sam upoznao nekoliko studenata iz Srbije. Dve devojke iz Novog Sada sam sreo na litvansko - beloruskoj granici.

Čuo sam kako pričaju njihov razgovor ali nisam odmah shvatio da čujem svoj maternji jezik. Sa druge dve devojke, takođe iz Novog Sada, bio sam kulturni ambasador naše zemlje na jednom događaju namenjenom studentima. Zajedno smo spremali sarme, vanilice, organizovali smo i vaskršnji ručak, farbali jaja. Došli su nam gosti iz desetak zemalja.

Vreme ovde provodimo učeći ali i putujući. Obišli smo osam drugih zemalja.

Kad odemo iz Viljnusa znamo da ćemo ovaj divni grad i divni narod zauvek pamtiti. Svi obećavamo da ćemo se vratiti nekada. Puno uspomena, puno novih prijatelja, poznanstava. Nije li divan osećaj doći na predavanje i sedeti među studentima iz trideset zemalja? Od Irske do Japana, od Islanda do Izraela. I svi mi, našli smo se ovde u sredini, na pola puta, da slavimo kulturu, različitost, znanje i mladost.

 

Nikola Barać, Vilnjus, Litvanija

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”.
Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.
Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rsPravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu.
Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 


Komentari23
b8ccc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

http srbijica blogger ba
Kako možeš da okarakterišeš kao divne ljude koji ti ne odgovore na pozdrav?
Nikola
Poštovani, Tekst napisah za sat vremena. U tekstu su samo neki od najupečatljivijih utisaka, a i malo je skraćen od originalnog teksta. S Litvancima sam pevao njihovu etno muziku, putovao, družio...
Preporučujem 9
Bojan Bojanić
Kroz ceo tekst ih nama za, na kraju reče, divna zemlja, divni ljudi???
пишем ћирилицом
Био сам пре скоро 20 година у Виљнусу и провео тамо 5 недеља. Људи с којима сам био у контакту су били љубазни, они који су Руси и топли и дружељубиви, Литванци не. Посетио сам њихов стари град, катедралу, музеј ћилибара, пар са спомеником Френку Запи (!), занимљиво ми је било да имају слово "ј" између "и" и "а" - нпр. "институциЈа" (или, на слици, "ФилхармониЈа"). Мрзе Пољаке због окупације у прошлости, и мрзе и обесправљују Русе због СССР. У хотелу су једно време били НАТО војници.
Milisav
Prema jugoslovenima su bili veoma ljubazni zbog „njet“ Danas nije isto.
Preporučujem 9
dzordz
kao dete, sezdesetih, pa i prve polovine sedamdesetih, secam se da u beogradu, i drugde, nije bilo ulicne hrane. bilo je nekoliko kiska sa virslama i kobasicama u zemcci, uglavnom na okretinicama gps-a u centru. onda su se pojavile piroske na terazijama, kao vesnik novog doba. dotle ni pekare, ni burek, nisu bili rasprostranjeni. mozda od `75 da je krenulo novo doba, pljeske ispod hotela moskva, pekara na izlazu sa zeleznicke stanice. `77 prva picerije u beogradu. kulturnije je ne jesti na ulici
Саша Микић
Ја сам генерација 50 и неке, па сам изгледа живео у некој другој држави и у неком другом граду. У киосцима су се продавале виршле и кобасице, али је било и оних у којима су се продавале семенке, кикирики, и др. , онда оних у којима су продавали бурек, пециво и колаче. Пекара је било што приватних што друштвених, а уз бурек је ишло кисело млеко или јогурт у стакленим теглицама, а касније у тетрапаку. И још једно је било а то су експрес ресторани по принципу самоуслуживања, Касина, Загреб и др.
Preporučujem 21
Milisav
Litvanija se nekada rasprostirala od Baltickog do Crnog Mora,ima svoju bogatu Istoriju. Primetio sam u toku visemesecnog boravka u toj zemlji dok je bila sovjetska Republika veliku slicnost nasem mentalitetu,jako prisutni Patriotizam,narocito izrazen prema sovjetskoj vlasti,druzeljubljivost,gostoprimstvo,dobra kapljica...
Milisav
Ako hocete da prosirite Vase znanje procitajte Istoriju Litvanije.
Preporučujem 4
Milisav
Litvanija je bila veoma mocna Drzava,koja je vladala do 16.stoleca vecim delom istocne Evrope.
Preporučujem 4
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja