ponedeljak, 23.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:04
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Poštovani putnici, napustite avion, uključio se alarm za bombu

Par sati posle poletanja, primetio sam da avion leti toliko nisko da smo odozgo videli talase u okeanu. Putnici su se uspaničili. Stjuardesa je pokušala da uđe u pilotsku kabinu, ali su joj zalupili vrata ispred nosa. Malo posle toga, pilot se oglasio
Autor: Dejan Marinkovićutorak, 19.03.2019. u 12:03
Фото Пиксабеј

Upravo sam završio jednu fazu svog života i poleteo avionom preko okeana u drugu. Posle sedam divnih godina i napornih studija u Varšavi, spakovao sam kofere i sa svojom pudlicom, Ringom poleteo za Njujork. Hladan januarski dan.

Divne zemaljske stjuardese poljske aviokompanije LOT dozvolile su mi da uzmem Ringa sa sobom u kabinu, iako je imao 10 kg, a po propisima psi preko 5 kg moraju da lete u prtljažniku. Ne samo da je stjuardesa upisala da Ringo ima 5 kg, nego mi je čak i dala slobodno sedište do mene, da mogu da stavim kavez i Ringa pored sebe.

Moja želja je bila da se vratim u Srbiju posle sedmogodišnjeg života u Poljskoj, ali je stanje u zemlji bilo katastrofalno, pa je moj otac odlučio da otvori predstavništvo velike srpske firme u Americi. Firma mu je kasnije te godine blokirana zbog američkih sankcija prema našoj zemlji.

Par sati posle poletanja, primetio sam da avion leti toliko nisko da smo odozgo videli talase u okeanu. Putnici su se uspaničili.

Foto Piksabej

Stjuardesa je pokušala da uđe u pilotsku kabinu, ali su joj zalupili vrata ispred nosa. Malo posle toga, pilot se oglasio: ,,Poštovani putnici, usled tehničkih problema, imaćemo prinudno sletanje na prvom kopnu, na koje naiđemo, a ono je tek za pet sati’’.

Svi su bili uspaničeni, uključujući i stjuardese. Imao sam pre toga par kritičnih situacija u avionu i ni u jednoj od njih me nije hvatala panika. Nekako sam verovao da se ništa loše neće dogoditi, ali ne mogu reći da sam bio sto posto siguran u to.

Skoro pet sati od poslednjeg oglašavanja, iz zvučnika se čulo: ,,Vežite pojaseve, podignite sedišta. Za dvadesetak minuta slećemo u Njufaunlend’’. Kada smo sleteli, pilot se ponovo oglasio rečima: ,,Poštovani putnici, napustite avion. Uključen nam je alarm za bombu’’.

Foto  Piksabej

Putnici su u panici počeli da jure ka izlazu. Ja sam strpljivo čekao da se gužva raščisti, spakovao Ringa u kavez, i tešio uspaničenu stjuardesu. Avion je sleteo daleko od aerodromske zgrade. Umesto autobusa, lokalne vlasti su poslale taksiste Njufaundlenda da nas automobilima prevoze od aviona do aerodromske zgrade, da bi umanjili žrtve u slučaju eksplozije.

Tih par stotina metara, koje sam prešao od aviona do taksija, noseći kavez sa Ringom su mi dočarali pravu kanadsku zimu, koju pre toga nisam doživeo. Bio sam u laganoj jakni, zvanoj ,,đubretarac’’ i bez kape. Ledeni vetar mi je šibao lice, glavu, telo i gole ruke. Temperatura vetra je bila ispod minus pedeset celzijusa.

Taksi nas je prevezao do aerodromske zgrade u kojoj su nas detaljno proveravali i skenirali. Kasnije je svako od nas zamoljen da identifikuje svoj čekirani bagaž. Onda smo satima čekali na aerodromu dok je naš avion bio detaljno pregledan.

Najviše sam se brinuo za Ringa, jer desetak sati nije vršio nuždu. Zamolio sam obezbeđenje aerodroma da nas sprovede napolje da je Ringo obavi, ali je on bio toliko usplahiren da nije bio u stanju. Posle jedanaest sati čekanja na aerodromu su nam javili da ćemo nastaviti let za Njujork, i to istim avionom, ali nam nisu saopštili da li je bomba nađena ili ne.

Foto Piksabej

Tada nije bilo mobilnih telefona, tako da nisam imao komunikaciju sa roditeljima koji su me čekali u Americi. Majka je bila uspaničena, jer je pratila situaciju preko televizije. Nastavili smo let za Njujork i proveli sledećih nekoliko sati u velikoj neizvesnosti.

Srećom, bezbedno smo sleteli na njujorški aerodrom, odakle smo Ringo i ja nastavili za Mineapolis, gde sam započeo novu fazu života.

Hladne minesotanske zime me često podsete na vetar koji me je te noći šibao dok sam prelazio nekoliko najdužih stotina metara u životu. Kao da je ta januarska noć odredila moju severnu sudbinu, daleko od zemlje u kojoj sam rođen i koju nosim u srcu.

 

Dejan Marinković

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 

 

 

 

 

 


Komentari25
cfe1a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gordana
Svaka čast, priča je fenomenalna. U komentarima se načitah gluposti samo tako....ali to zaboravite i pišite dalje.
Jovana
Odličan tekst. Redovno čitam Dejanove kolumne u ,,Serbian Mirror” i imam dve njegove knjige. Dok sam čitala ovo, imala osećaj kao da sam bila u tom avionu.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Zaklina Milivojevic, госпоја будите без бриге као стари једриличар и веслач ( само муданде ) добро знам шта је WTC, само теоретски, јер нисам никада дрхтао од хладноће, ни на - 40° C , а богами нисам се ни многим пустињајма које сам обишао и боравио много ознојио. Ово је велика изнимка, таквим " дамама " без културне разине и васпитања се обично не обраћам, адио.
-40?
Nisi drhtao na -40? Bravo. Mislim, ako je stvarno tako. Ja drhtim vec oko nule.
Preporučujem 18
Stjuardesa
Dalje, u komentaru gospodin tvrdi da je "javno obavestenje pri prinudnom sletanju van svake pameti". Netacno. Opet, postoje razlicite procedure za razlicite situacije. Zna se kada obavestavamo putnike sta se desava, a kada ne. Putnici ne smeju da se drze u apsolutnom neznanju, narocito u (potencijalno) katastroficnim situacijama moraju biti obavesteni sta se desava. U jednim situacijama cemo potpuno iskreno da kazemo sta je u pitanju, u drugim cemo birati reci, i necemo bas sve reci. Opet ponavljam, u redu je da neko ko nikada nije radio kao clan letacke posade, ne zna procedure, ali nije u redu da tvrdite da je nesto tacno ili ne, kad ne radite taj posao. Pozdrav od stjuardese, i zelim vam uvek, kako to mi avijacijski radnici kazemo, plavo nebo, i da nikad ne dozivite ovako nesto.
Beogradjanin Schwabenländle
Ми овде на западу немамо авијацијске раднике, ми имамо посаде авиона, и на крају они се увек послуже чувним слоганом ; happy landing, који важи у целом свету сем изгледа у Србији. Да сам хтео да напишеm дизертацију о Rapid Disemembarkation, или Ground Operations, или само о COM, сигурно не бих послао мој осврт. Како Вам није сметало што сам седео у кокпиту приликом слетања, или на џамп седишту, о посети доњем делу авиона да не говоримо.
Preporučujem 7
Ivan
Hvala na stručnom odgovoru laicima koji nemaju pojma o čemu govore, ali bitno je da kritikuju.
Preporučujem 25
Stjuardesa
Ja sam stjuardesa, pa samo da objasnim posto su u jednom komentaru navedene netacne informacije, sto je potpuno u redu, jer ko nije obucen za clana letacke posade, ne moze to da zna. Gospodin je prokomentarisao da "putnici obavezno napustaju avion niz tobogan". Procedura je bas suprotna tvrdnji ovog citaoca. Evakuacija niz tobogan je krajnja mera koja se maksimalno izbegava, kad god je moguce da se izbegne. Zasto? Zato sto je taj nacin evakuacije vrlo opasan po putnike (i po nas, clanove posade) jer su sanse da se povrede velike, te je to krajnja mera kojoj se pribegava u tacno odredjenim situacijama, da ne sirim sad dalje pricu. U bomba situaciji opisanoj u tekstu, radi se tzv. rapid deplaning, sto je autor teksta i opisao. Dakle, ne evakuacija niz tobogane, nego samo brzo iskrcavanje putnika. U nekim drugim bomba situacijama, islo bi niz tobogane, u ovoj koja se dogodila autoru teksta, ne. Tacno se zna kad se radi jedna, a kad druga vrsta evakuacije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja