ponedeljak, 23.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:53
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Dočekati penziju na gradilištu

Živeo je u kući sa ženom sa kojom nije komunicirao, jedan sin u Austriji u problemima, drugi kome je dao svu ušteđevinu, pogrešno investirao i uzeo kredite, kuću u Grockoj dao pod hipoteku, zdravlje mu narušeno a do penzije još nekoliko godina…
Autor: Goran Antonićpetak, 08.02.2019. u 12:49
Фото Пиксабеј

Iz direkcije u Moskvi javili su nam u Ufu da stiže inženjer Nikola koji bi trebalo da pomaže direktoru gradilištu. Da mu bude glavni saradnik a ja sam dobio zadatak da mu pronađem stan.

Ujutru kad je došao, vozač ga je odvezao do stana gde se odmorio par sati i potom se pojavio na gradilištu. Rekao je zadovoljan smeštajem. Bio je srednje visine, star oko 60 godina, ne preterano sed, sa velikim brkovima, slabo pokretljiv, verovatno zbog viška kilograma.

Direktor mi je jednom prilikom rekao da je očekivao inženjera višeg ranga jer Nikolino iskustvo nije iz oblasti visokogradnje. Brzo je bilo jasno da on ne može da bude drugi čovek gradilišta iako se trudio i nadao se da će uspeti da se dokaže. Nekoliko puta se desilo da zaspi tokom sastanka na kome su planirane aktivnosti za naredni dan. Direktor gradilišta nije odmah reagovao, ali mi je rekao da nema sreće sa pomoćnicima kao što nije imao ni u Jekaterinburgu.

Posle nekoliko nedelja Nikoli nije bilo dobro i prebačen je u bolnicu.  Lekari su rekli da ima vodu u plućima i da mora odležati bar desetak dana. Generalni direktor je sugerisao da se inženjer prebaci u Srbiju kad mu se zdravstveno stanje malo poboljša jer čovek sa takvim zdravljem ne može da radi u specifičnim klimatskim uslovima.

Foto Piksabej

Neki njegovi poznanici govorili su direktoru gradilišta da je Nikola dugo godina radio po gradilištima u svetu, bio je Libiji i Ukrajini, i pitali se zašto je pod stare dane morao da dolazi u Ufu, zar nije obezbedio za mirnu starost?

Svi su mislili da treba da se vrati u Srbiju, da živi mirno i kontroliše svoje zdravlje, ali je on uporno govorio da se oseća dobro, da mu nije ništa i da može da odgovori na sve zahteve posla. I meni je rekao da ne kupujem povratnu kartu dok ne razgovara sa generalnim. Ipak, taj razgovor nije ništa promenio i on je poslat nazad u Srbiju.

Na kraju i on je shvatio da mora da putuje. Troškovi njegovog dolaska i boravka u Ufi su bili veći od njegove zarade. Direktor je ipak odluči da mu damo određenu svotu za neophodne troškove.

Bilo mi je žao, kroz glavu mi je prolazilo da svi mi koji pečalbarimo po svetu možemo doći u sličnu situaciju. Na dan kada je trebalo da putuje probudio me rano ujutru telefonom i tražio da zovem policiju jer mu je neko ukrao kofer. Stanovao je na četvrtom spratu, kretao se sporo, a zgrada nije imala lift. Sneo je prvo kofer na ulicu a onda se vratio po torbu. Kad je sišao sa torbom, kofera nije bilo.

Foto Piksabej

U koferu je bila jakna a u njoj ono malo novca što smo mu isplatili.

Kada je sleteo u Beograd on nije imao novca da dođe do Grocke. Na sreću jedan radnik je putovao zajedno sa njim i i dao mu novac za kartu do Grocke. Zvao sam predstavništvo u Beogradu i molio da pozovu na Nikolu i da provere da li je došao kući, da li je sve u redu. Oni su zvali ali je bio nedostupan. Ipak, jedan poslovođa me sutradan obavestio da je Nikola stigao kući i da je sve u redu.

On mi je rekao da je Nikola u teškoj materijalnoj situaciji. Živi sa ženom u istoj kući, zvanično su i dalje u braku, ali već dugo vremena ne komuniciraju. Pravo na penziju će steći tek za nekoliko godina.

Ima dva odrasla sina, jedan je radio u Austriji i tamo je ima neke probleme o kojima Nikola nije hteo da govori. Drugi sin živi u Beogradu, počeo je neki biznis a Nikola mu je dao svu ušteđevinu. Sin je podigao nekoliko kredita ali se ispostavilo da je investicija pogrešna.

Kuća koju je sagradio u Grockoj i u kojoj žive on i žena nalazi se pod hipotekom. Lošeg je zdravstvenog stanja, nema nikakvih prihoda i posao mu je preko potreban.

Opet mi je kroz glavu prošla misao da tako nešto može da zadesi bilo koga od nas koji radimo po gradilištima daleko od kuće. Svaki dan radimo i mislimo da od siromaštva spašavamo svoju budućnost, a novcem koji zaradimo osiguravamo mirnu starost. Poželeo sam da se to nikome ne desi a Nikoli da ga posluži zdravlje i da radi do penzije.

Taj isti poslovođa mi je posle nekoliko meseci rekao da je Nikola dobro i da je ponovo pronašao posao u Rusiji.

 

Goran Antonić, Rusija

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 


Komentari5
d806f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ekof
Još jedna izvanredna priča. Ja zaista uživam u tvojim tekstovima. Ponovo si pokazao sudbinu malog, običnog čoveka koji traži koru hleba u tuđini. Zanimljivo je da, gde god da odete, u bilo koji kutak ove planete, postoji velika šansa da naiđete na nekog sa ovih prostora, nekog ko je otišao za boljim životom. Baš ovih dana posmatram gradilišta po Beogradu i gotovo na svakom srećem tvoje i svoje zemljake sa prepoznatljivim LO registarskim tablicama. Ono što mi je takođe zapalo za oko je tvoja konstatacija da čovek od 60-tak godina pod stare dane zarađuje hleb u Rusiji. Na žalost zbog turbulenacija koje smo prošli, ljudi su umorni, razočarani i fizički propali. Kod nas je čovek od 60 godina već islužen i istrošen, a na Zapadu još uvek radi u punoj snazi i ne razmišlja o penziji, još uvek ima planove za budućnost.
Dragan
Dobro je, Gorane, što ti je "opet prošlo kroz glavu". Da li si izvukao neku pouku? Ti si još uvek mlad, akademski obrazovan. Koliko imaš staža u Srbiji, a koliko u Rusiji? Želim ti sve najbolje.
dzordz
jos jedna istinita prica. neulepsana. stil ne ostavlja mesto da se prenemazemo, to je to. jos jedna cigla u zdanju zivota. autoru svaka cast. ako on ovo ne zapise niko nikad nece znati.
Jovana Radovic
Koliko takvih gubitnika tranzicije danas ima u SRbiji. Ko zna?
Milan Kos
Тежак је то живот. Грађевинци једу хлеб са седам кора.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja