Србија би до средине наредне деценије требало да добије два нова аеродрома – у Добановцима и Новом Саду. Да ли је ово само слово на папиру просторног плана или насушна потреба будући да се тренутно за међународни редовни јавни авио-превоз користе три ваздушне луке – „Никола Тесла”, „Константин Велики” и „Морава”?
Просторним планом Србије од 2021. до 2035, који је од ове недеље понуђен грађанима на јавни увид предвиђена је нова локација за изградњу још једног аеродрома у Београду, око десет километара удаљена од „Николе Тесле” и око 25 километара од Београда.
Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, каже да овде није реч о томе када ће се градити већ да је остављен простор за помоћни аеродром у Београду и још један међународни у Новом Саду.
– Са становишта одлуке о уређењу простора увек је добро резервисати нешто на време. Мало је необично што у Београду већ имамо два аеродрома у Сурчину и Батајници. Ако је већ планиран још један било би разумно да он буде опредељен за нискобуџетне компаније, где би се под неким другим условима могао развијати авио-саобраћај. На путу свему томе стоји нешто што ми не знамо, а то је каква је концесија дата Французима за аеродром „Никола Тесла”. Не знамо какав је концепт и шта ће се тамо градити – наводи Ковачевић.
Он сматра да је необично да у Новом Саду до кога ћемо стизати за двадесетак минута правимо нови аеродром, али генерално увек се мора гледати на будућност и на дуже стазе. Ваздушни саобраћај ће, према његовим речима, морати више да се развија јер велики градови не могу да направе довољно путева за аутомобиле.
На дилему да ли је Србији потребно пет међународних аеродрома, он каже да ако земља има потенцијал за туризам развој ваздушног саобраћаја не треба посматрати само сразмерно броју становника већ сразмерно промету.
– Поново постоји шанса за Београд да постане нека врста центра Балкана, као што је некада био. Раније је љубљански аеродром био ништа у односу на београдски. Све ће зависити од тога да ли ће Србија заостајати или ће направити неки бум који би омогућио да имамо већи промет. Код нас је јавни саобраћај 30 до 40 одсто скупљи него у другим земљама, зато што су нам лошији путеви, имамо мањи промет, железница има малу партиципацију у превозу и укупна организација саобраћаја није на висини. Замислите колико радне снаге морате мање платити да бисте остали конкурентни ако имате прескуп саобраћај – објашњава Ковачевић.
Он наглашава да је добро што смо однедавно почели да мислимо о саобраћају и добро је што се граде ауто-путеви, али у случају развоја аеродрома недостаје студија која би објаснила зашто је потребно поставити нови аеродром у близини Новог Сада или градити још један у близини Београда.
„Политика” од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре јуче није добила одговор о разлозима због којих је просторним планом предвиђена изградња два нова међународна аеродрома.
