недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 07.04.2021. у 07:34

Дан када су страдале књиге

Министарка Гојковић и Владимир Пиштало положили су цвеће на Косанчићевом венцу у знак сећања на страдање Народне библиотеке 1941. године
(Фотографије Н. Марјановић)

Поводом Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату министарка културе и информисања Маја Гојковић и в. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положили су јуче цвеће на локалитету на Косанчићевом венцу, пренео је Танјуг.

У обраћању окупљенима Маја Гојковић је истакла да 6. април није само дан када је и у Србији (1941) почео Други светски рат и када је немилосрдно бомбардована престоница Краљевине Југославије већ и један од најтужнијих датума српске и светске културе.

„Пре тачно 80 година у бомбардовању Београда Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона. Њено разарање 1941. године спада међу највеће злочине над културом које су нацисти починили у Европи. Тог дана, уништавањем националне библиотеке, једне од најзначајнијих установа културе сваке државе, покушано је затирање културног и националног идентитета једног народа”, истакла је Гојковићева.

Подсетила је на то да су у шестоаприлском бомбардовању уништене и личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика…

„О томе колико је велико културно благо Србија тог дана изгубила, сликовито говори податак да су од бомби страдале књиге које су покривале период од готово хиљаду година”, казала је министарка.

Маја Гојковић и Владимир Пиштало јуче на Косанчлићевом венцу

Указала је и на то да је Србија неповратно остала без многих вредних књига, рукописа, повеља и других писаних трагова наше културе тог 6. априла 1941. године, али намера окупатора да уништи културно биће нашег народа није успела.

„Упркос многим страдањима у историји и глобално тешким временима, Србија је данас земља напретка. До важних помака дошло је и у области културе, а држава и ресорно министарство посебну пажњу поклањају библиотекарству. Све већа средства опредељују се за откуп књига за библиотеке широм Србије, а немали број библиотека реконструисан је и опремљен савременом технологијом”, казала је министарка Гојковић.

Додала је да је Народна библиотека Србије недавно добила управника за кога верује да ће ову установу водити на достојан начин и да ће успети да је учини видљивијом на међународном плану.

„У томе и другим важним пословима, као што је изградња новог депоа, имаће пуну подршку Министарства културе и информисања”, закључила је Маја Гојковић.

Владимир Пиштало је подсетио да би пројекат изградње депоа био немогућ без Министарства културе и информисања.

„Без новог депоа Народна библиотека Србије би радила још неколико година. Када завршимо нови депо, НБС ће бити у прилици да несметано функционише у наредних 50 година”, казао је управник НБС.

Он је подсетио на то да је Народна библиотека у Београду 6. априла уништена.

„У прва два налета Косанчићев венац је бомбардован конвенционалним бомбама. Библиотека је оштећена, али не фатално. У трећем покушају авиони су налетели из правца Великог ратног острва и сручили терет запаљивих бомби. Зграда је горела два дана”, рекао је Пиштало.

Навео је да је тог дана уништен књижни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилска рукописа и повеље од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, као и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.

Према његовим речима, током целе историје човечанство је осећало неутажену жеђ за читањем.

„У средњем веку Библија је коштала колико и кућа. Поред Дидроове Енциклопедије, библиотека је најдемократскији пројекат за који знам. У њој не постоји таква ствар као што је ’туђе’”, казао је Пиштало.

Коментари7
99749
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

баба
То је био ГЕНОЦИД: побити недужне цивиле, а преживелим уништити културне споменике и чак сећање. И не платити одговарујће ратне репарације. Страшно куда иде овај свет!
natalija
"Пре тачно 80 год у бомбардовању Бг Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона". Dragomir Olujić Oluja: 1) bombardovanje NBS nije bilo planirano, 2) NBS nije ni gađana ni pogođena 6. aprila, 3) NBS je 7. aprila zapalio jedan od čuvara zgrade, folksdojčer, kasnije SS-ovac, a 4) za knjige spremne za evakuaciju Patrijaršija nije dala prostor a vojska kamione za transport, pa su izgorele... i 5) sve ovo ima u arhivama i u literaturi...
Neva
Ako je to sto kaze Dragomir Olujic Oluja istina, onda te cinjenice zasluzuju da budu objavljene, na pr od nekoga iz NBS. One dosta menjaju zvanicnu ustaljenu verziju. Osim toga, kad se pominje zlocinacko bombardovanje Beograda, treba pomenuti i uzrok. Traba reci da je grupa NEODGOVORNIH oficira 27 marta zgazila potpisani mirovni pakt, sto je izazvalo Hitlerovu reakciju.
Francesco
Ne znam šta bih ti rekao ali ja sam kao student pre dvadesetak godina od svog kolege čiji deda je kao mlad službenik bio zaposlen u NBS početkom '41. čuo slične podatke. Naročito je naglasio ovo u vezi Patrijaršije. Vojska praktično nije ni postojala već samo oficiri koji su se paunisali po Beogradu tako da od te vojske nije ni bilo neke koristi.
Прикажи још одговора
Milosav Popadic
Bilo bi lijepo kad bi se na mjestu gdje je bila Narodna biblioteka Srbije podigla minijaturna replika te zgrade u kojoj bi se posjetiocima virtuelno prikazivale police i vitrine unistenih knjiga, te rijetkih i unikatnih rukopisa. Mogla bi to biti prvorazredna turisticka atrakcija na Kosancicevom vencu i trajan memento za Beograd i ostatak svijeta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља