субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 05.04.2021. у 08:37

Све мање шансе да Степинца канонизују у свеца

Алојзије Степинац (Фото Википедија)

Како време протиче, све су мање шансе да се надбискуп Алојзије Степинац канонизује, каже дипломата и оријенталиста, професор Дарко Танасковић, који је био члан Мешовите православно-католичке комисије, која је годину дана разматрала улогу Степинца у Другом светском рату.

„Папа Фрања нема намеру да у оквиру свога понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца, због тога што се са пролажењем времена умножавају разлози због којих је он и посумњао да је треба извршити”, рекао је Танасковић.

Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, рекао је за Спутњик да папа Фрања сматра да је хришћанство под таквим изазовима да бискупи и епископи не смеју да доносе одлуке које деле хришћане, преноси Танјуг.

Као један од веома значајних аспеката рада Мешовите православно-католичке комисије, он види привлачење велике пажње домаће и стране јавности на овај случај што је, како каже, помогло да се види да је ствар крајње спорна и проблематична „тако да постаје све тежа за онога ко би желео да га канонизује, да се то заиста и учини”.

Танасковић је додао да два писма из обимне преписке коју је Степинац, током 1941. године имао са Ватиканом и папом Пијем Дванаестим, нису ништа ново за комисију.

Оценио је да је, на основу укупног материјала и увида у комуникацију кардинала Алојзија Степинца и Свете столице, сасвим јасно да је он био проблематична историјска лицност и да ни у ком случају и ни по каквим критеријумима не би могао да буде светитељ.

„Нама је било важно да се то докаже, а у којој мери је он ратни злочинац, у којој мери је непосредно учествовао у нечему, шта је све знао и шта је могао да спречи - још се истражује”, рекао је Танасковић.

Како је навео, поуздано је да је надбискуп Алојзије Степинац у пуној мери подржавао усташке власти, да је морао бити свестан злочина које су на територији Хрватске у то време чињени према Србима, Ромима и Јеврејима, да је понекад чинио неке гестове да помогне на индивидуалном плану, да је понекад чак и упозоравао на неке ствари, али да никада није довео у питање саму идеју да се тај простор очисти од Срба кроз католичење.

„Дакле, он је довољно проблематицан да према нашем схватању не може бити светитељ, али ће на крају ипак одлучити Ватикан”, навео је Танасковић.

Истакао је и да је патријарх Иринеј у преписци са папом Фрањом инсистирао на томе да верници СПЦ, Срби у целини, а и већина православаца у свету, не би могли да прихвате да надбискуп Степинац са својом улогом у историји буде светитељ у хришћанству.

Папа Фрања је, каже он, то добро разумео и инсистирао је на томе да не смеју да се доносе одлуке које ће још више да поделе хришћане.

Завршни састанак чланови Комисије су, додаје Танасковић, имали са папиним секретаром кардиналом Пјетром Паролином и то је индикативно, јер је чланове пре почетка примио папа Фрања, а на крају није.

То види као сигнал да Ватикан рачуна да ће се о томе разговарати. „На том последњем сусрету блаженопочивши митрополит Амфилохије је одиграо веома значајну улогу у закључном делу, једном изузетном дипломатском формулацијом, а кардинал Паролин је изразио жељу да се о томе настави дијалог у некој форми. Другим речима, не верујем да ће ова комисија и даље расправљати о личности и делу надбискупа Степинца пре, за време и након Другог светског рата, али постоји жеља и верујем да је обострана, да се настави дијалог о тој тешкој теми, јер је и започет у једној коректној атмосфери”, рекао је Танасковић.

Каже да није сигуран да ће наставак дијалога донети нешто у опипљивом смислу, али да има утисак да је Ватикан изразио опредељење да се канонизација одложи.

Танасковић очекује да се неки вид дијалога настави и после отварања дела Ватиканског архива који се односи на понтификат папе Пија Дванаестог.

Коментари28
fd0c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mila
Stepinac je nacisticki zlocinac, i ga treba posthumno osuditi za genocid!
Sasa Trajkovic
Ако је то тако ако Папа и Ватикан данас имају тај став зар није дужност и Србије али и СПЦ да подрже и јавно позивом Папи да посети Србију продубе то пријатељсво и за наредне векове. Мало мудрости мало дипломатије и много дијалога.
Anabela
Stepinac je zasluzio da bude osudjen. Glupo je sto se i razgovara o njegovoj "svetosti". Sa druge strane, zasto bi Srbi spasavali dusu "vatikana"? Covek je umro u kucnom zatvoru, iza njega nije nista ostalo, u zagrebackoj katedrali drze neku lutku, na mestu gde bi drugi imali svetiteljske netrulezne mosti.
Filip Cosopt
Politika je objavila puno tekstova vezanih uz ovu temu. Zajedničko svima, pa i ovom današnjem tekstu, je da svi srpski članovi mješovite komisije iznose isključivo svoja osobna mišljenja, uvjerenja i očekivanja. U očekivanju konačne odluke Pape i Vatikana, ne vidim svrhu ovakvih tekstova jer svima su jasni stavovi i očekivanja srpskih članova i s druge strane hrvatskih članova mješovite komisije.
Рус Михаил
Канонизација Степинца уствари би била оправдањем постојања НДХ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља