недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.04.2021. у 18:00 Зоран Јанић

Резолуција и ветрови

(M. Kaличанин)

Недуго пошто је у Бриселу представљен „нон-пејпер”, са упутствима о примени нове методологије у приступним преговорима за Србију и Црну Гору, ове две земље добиле су прилику да на делу демонстрирају своју приврженост европским интеграцијама. Повод је био сасвим конкретан: Црној Гори је стигао одговор Венецијанске комисије поводом најављених  измена Закона о државном тужилаштву, док је у исто време Србији, пак, пристигао најновији извештај  Европског парламента (ЕП) о њеном напретку на европском путу, којим овдашње власти ни најмање нису биле задовољне. Иако посвећене истим циљевима, две земље су различито реаговале на дописе из ЕУ.

Без икаквог колебања, црногорски премијер Кривокапић изјавио је да његова влада мора уважити став ЕУ и поштовати међународне споразуме, упркос снажном негодовању Демократског фронта (ДФ). Један од лидера ове странке М. Кнежевић на свом твитер налогу објавио је следеће: „ДФ је бирао народ, а не трећи секретари у амбасадама”. Испоставиће се да ће „трећи секретари” из ЕУ ипак однети превагу над могућношћу непотребног затезања или чак потпуног прекида односа са Бриселом. Иначе, управо је од ДФ-а потекла иницијатива за измену спорног закона, уз захтев за смену специјалног тужиоца Миливоја Катнића, захваљујући коме је подигнута оптужница у случају „Државни удар”. Судски поступак је још у току, а један од оптужених је управо аутор горенаведеног твита. Закључак Венецијанске комисије био је да су постојећи закони у складу са стандардима ЕУ, а да би укидање Специјалног тужилаштва, само да би се сменио Катнић, било правно штетно (нису употребили реч „реваншизам”). Такође, не треба заборавити ни чињеницу да се нова влада Црне Горе, пратећи спољну и безбедносну политику Европске уније (ЕУ), придружила (заједно са Албанијом и С. Македонијом) санкцијама Русији уведеним због пресуде Наваљном. Очито је да се и нова гарнитура на власти, барем кад су у питању односи са ЕУ и САД, руководила оном старом народном: „Кога је молити, није га срдити”. Поготово ако се искрено жели у то друштво.

За разлику од Црне Горе, Србија је на најновију резолуцију ЕП реаговала бурно, не скривајући свој бес и фрустрираност. У извештају, који је сачинио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, и пратећој резолуцији, од Србије се траже „убедљивији резултати” у важним областима попут правосуђа, слободе медија, борбе против корупције и организованог криминала. Одушка свом незадовољству због поменуте резолуције дали су безмало сви из врха власти, од председника и премијерке до председника скупштине. Упућене су изузетно оштре речи на рачун известитељке ЕП за Косово Виоле фон Крамон и посланице ЕП Тање Фајон. За разлику од нашег мањег суседа, званични Београд је одговорио виком, конфронтацијом и инатом, показавши да није савладао ни основну абецеду међународне дипломатије и елементарне тактичности. Шта је уопште спорно у наведеној резолуцији ЕП? У њој су, поименце, наведене све важније афере српских власти последњих година, укључујући случајеве Крушика, Јовањице и Телекома Србије. Истинитости ради, не може се порећи крајња хетерогеност наведеног: иза „случаја” Телеком стоји комерцијални уговор са фирмом  из ЕУ, у случају „Савамала”, опет,  није спорно рушење објеката у Херцеговачкој, већ начин на који је то изведено. За случај „Јовањица”, неочекивано брзо за наше прилике, подигнуте су две оптужнице, а судски процес је у току. „Крушик” је тек посебна прича у којој је евентуална корупција само врх леденог брега.

Свакако је у интересу грађана и најшире јавности да се побројани „случајеви” из статуса „афера” судским путем врате у статус „решених случајева” и једном заувек ставе ад акта. Разлога за незадовољство има у оном делу извештаја ЕП где се спомиње „недостатак медицинске опреме и ресурса за борбу против короне као и недовољна стручност лекара”, а „за сваку похвалу је спремност Србије да уступи вакцине и грађанима суседних држава”. Са друге стране, чињеница је исто тако да је, због системске грешке, од неких 4.500 бубрежних болесника на дијализи у Србији тек мали део добио вакцину, иако спадају међу најугроженије групе.

Све у свему, чини се да иза незадовољства извештајем ЕП лежи последица измењене геополитичке климе и карте света, где почињу да дувају неки нови, топлији ветрови између Вашингтона и Брисела. То ојужење увелико је откравило бирократску реторику, формалну неутралност и „гледање кроз прсте” властима у Београду. Већ је извештај Европске комисије од прошлог октобра био наговештај тог новог курса. Слика која се помаља о Србији јесте можда унеколико груба, али је у основи тачна. Србија би, за почетак, то могла себи да призна. Ако стварно жели у ЕУ.
(Аутор је есејиста и преводилац)

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
44dae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sarkazam
Lagano se bliži kraj sjedanju na dvije stolice, po onoj staroj možeš kako hočeš ali ne dokle hočeš. Komšije lijepo fino raspišite referendum i ne mučite i sebe i druge.
LaCosta
Juce smo obelezili 80 godina od prethodnog pokusaja Drang nach Osten. Dolazak Bajdena koji personifikuje duboku drzavu je oznacio novi pokusaj stare politike zapada da pokori Rusiju. Eto odakle se dalo to famozno otopljavanje translatlantskog jedinstva. Oni Rusiju jedino mogu da pobede iznutra, oruzjem nikako. Nama je najbolje da se pravimo naivni i da se i dalje trudimo da pokazemo da nam je stalo do EU ali i da mnogo ne marimo za njihove uglavnom nedobronamerne predloge.
Pera
LaCosta,,, svaka cast na komentaru!! Aferim,,,,,
Bojsa
Evropa je deo Evroazije, a Srbija je u prelaznom delu ovog velikog kontinenta. EU je zajednica drzava koja je stvorena na principima elitizma i kontrole od samoproklamovano velikih i superiornih nad nizim narodima sa evropskog kontinenta. Jedini razlog zasto su neki od tih primljeni je da bi imali i formalnu kontrolu nad njima. To se vec i vidi, a sada na red dolazi i Srbija, samo sto se ona ne da, a ima i sustinske veze sa najvecom drzavom na svetu, Rusijom!
nikola andric
Pretpostavke ili premise i iz njih izvedeni iskazi. Kako logika uci: ako pretpostavke nisu istinite onda ni izvedeni iskazi ne mogu biti istiniti. Ako Vucic zastupa Srbiju to ne znaci da on moze da odluci o priznanju Kosova. Sto mi ne znamo je njegova ili srpska namera u vezi clanstva EZ. Niko nije naveo iznos evropskig fondova i dotacija evropske banke Srbiji. Da o americkim ''dotacijama'' i ne pricamo. Odugovlacenje pregovora na ''obe strane'' moze da bude ''cisto diplomatkse prirode'' .
Deda
Odlican clanak. Pre 200 godina, Dositej i Vuk perom, Karadjordje i Milos sabljom, istrgli su nas iz azijskih kandzi i uveli u kolo evropskih naroda. To kolo ima svoja pravila, ritam i muziku koji ne odgovaraju autokratskim rezimima, naviklim da vladaju bez pogovora i bez kritike.
EvGenije
Kako se onda Merkelova održala punih 16 godina na vlasti? Kritičari se usudili da progovore trk kad je najavila odlazak.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља