понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.03.2021. у 21:00
ПРЕДСТАВЉАМО И ТРЕЋИ ЗАКОН МИНИСТАРСТВА ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И ДИЈАЛОГ

И сексуално узнемиравање биће облик дискриминације

Изменама закона биће повећане казне за оне који због личних предрасуда и погрешних уверења омаловажавају друге особе због расе, вере, националности, пола... (Фото А. Васиљевић)

Изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, који би требало да буде усвојен током пролећног заседања парламента, прошириће се списак особа које су постале жртве дискриминације. Биће повећане казне за оне који због личних предрасуда и погрешних уверења омаловажавају друге особе због расе, вере, националности, пола, сексуалног опредељења, инвалидитета, здравственог стања, старости или било ког личног својства.

Како је сликовито истакла министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић, у чијем се ресору налази овај закон, борба против дискриминације у једном друштву јесте борба за круњење неправди према свима који у том друштву живе.

„Дискриминација настаје када вас неко, због личног својства, неправедно и другачије третира у систему законодавства, на радном месту, улици или у породици. Дискриминација је извор који наше предрасуде претвара у понашање којим наносимо несрећу другим људима”, истакла је министарка за људска и мањинска права, подсећајући на округлом столу да су Закон о забрани дискриминације усклађује са Законом о прекршајима.

– Иако нема поузданих података о томе које су друштвене групе највише дискриминисане у Србији, на основу притужби које стижу на адресу Повереника за заштиту равноправности може се закључити да су најчешће „жртве” особе са инвалидитетом, оне са здравственим тешкоћама као и старији људи. Истраживања такође говоре да наши суграђани сматрају да су дискриминацији највише изложени Роми, припадници ЛГБТ популације, сиромашни, особе са менталним сметњама и жене. На жалост, у нашем друштву су распрострањени сви облици посредне и непосредне дискриминације, узнемиравање и понижавајуће поступање и говор мржње, који је нарочито усмерен ка Ромима и ЛГБТ популацији. Највеће негативне последице изазивају различити облици вишеструке дискриминације, којима су нарочито изложене Ромкиње, жене са инвалидитетом, старије жене и жене са села – истиче у разговору за „Политику” др Невена Петрушић, професорка Правног факултета у Нишу и ауторка Нацрта закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације.

На питање како ће нови закон помоћи особама које су изложене дискриминацији и које су мањкавости постојећег законског прописа, она одговара да ће он обезбедити ширу заштиту од дискриминације. Једна од кључних новина јесте да ће бити боље дефинисани поједини облици дискриминације, укључујући и посредну дискриминацију, а биће изричито забрањено и сексуално узнемиравање.

– У питању су радње сексуалне природе којима се вређа достојанство особе, најчешће жена. То јесте облик дискриминације, али је истовремено и облик насиља које се врши вербално, невербално или разноврсним понашањима сексуалне природе којима се особа деградира и у односу на њу ствара понижавајуће, односно увредљиво окружење. Сексуално узнемиравање је присутно у свим срединама, школама, факултетима, на радним местима и у јавном простору и зато је потребно предузети одлучне кораке да се оно елиминише. Законска забрана јесте важан корак, али је потребно да се закони стриктно и доследно примењују и сузбију сви родно стереотипни обрасци, који су у корену сексуалног узнемиравања –изричита је наша саговорница.

Као посебно значајну, др Невена Петрушић наводи чињеницу да закон уводи обавезу послодавцима и органима јавне власти да предузимају посебне мере у циљу отклањања постојећих неједнакости међу припадницима група које су у неједнаком положају у односу на остале грађане.

– Закон је до сада само прописивао да се посебне мере у корист појединих група сматрају дискриминацијом. Дакле, постојала је могућност, али не и обавеза да се оне уведу. Нацрт закона прописује обавезу њиховог увођења. На тај начин се може отклонити структурална дискриминација мањинских и маргинализованих група и обезбедити њиховим припадницима да под једнаким условима уживају права и имају приступ свим друштвеним ресурсима – закључује ауторка овог закона.

Она додаје да је у извештајима међународних институција указано на неусклађеност дефиниције посредне дискриминације, као и на недостатак изричите забране навођења на дискриминацију и непостојање обавезе разумног прилагођавања и обавезе предузимања посебних мера у корист група које се налазе у неједнаком положају.

– Указано је и на потребу јачања капацитета и овлашћења Повереника за заштиту равноправности, а нацртом закона предвиђено је увођење јединствене евиденције која ће омогућити да се континуирано прикупљају подаци о свим случајевима дискриминације, који су вођени као судски поступци или поступци пред повереником – додаје Петрушићева.

На питање коме може да се обрати за помоћ особа која сматра да је постала жртва дискриминације по било ком основу, наша саговорница подсећа да се свако може обратити Поверенику за заштиту равноправности, а поступак пред овом независном институцијом је бесплатан, брз и ефикасан. Поверенику се могу обратити и организације које се баве заштитом људских права – у име лица које је дискриминисано, или у своје име ради заштите од дискриминације других лица. Друга могућност је обраћање суду, односно подизање тужбе за заштиту од дискриминације. Уколико се ради о дискриминацији која има обележје кривичног дела, онда треба пријавити кривично дело.

Коментари25
4942a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DW
Da li će nošenje mini suknje biti diskriminacija?
MM
Pored raznih identitetskih podela, u društvu postoji i klasna podela, i s njom u vezi klasna diskriminacija. Kako ističe francuski filozof Žan Ransije, u društvu postoji "deo bez udela", koji je isključen kao aktivna snaga, kao ekonimska grupa. To je radnička klasa. Dakle, šira i dublja zaštita od diskriminacije treba da obuhvati i diskriminisane ekonomske grupe, tj. klasnu diskriminaciju. Ona je društveno najdublja, najšira i osnova je svih drugih vidova društvene diskriminacije.
dusko jugoslavija
Francuski filozof i pravnik je jos u 16.veku ukazao na apsurdnost prenormiranosi,odnosno prevelikog broja nepotrebnih zakona i predlagao opste ,a ne neogranicen broj posebnih zakona.Kad god naidje neki problem,umesto da se resava kroz postojece zakone,on se resavao donosenjem novih zakona.To se i danas desava.Institucije jos i ne svladaju donete zakone,oni se ili menjaju ili donose novi,koji ce toboze da razjasne ,nejasno
Немања О.
Укратко за ову глобалистичку агенду дикриминација је и љубав, волети некога. А ако нећете зеленашки кредит банака ви сте за њих фашиста. Енергетском независношћу човек може озбиљно да се ослободи.
Sasa Trajkovic
То што ми као друштво вечито каснимо па онда безглаво јуримо за нечим "европским", то што као народ и друштво имамо комплекс ниже вредности који нам се намеће споља али и прихвата изнутра то из историјске перспективе и могу разумети али ту поребу да у свему али баш у свему морамо бити већи Папа од Папе одбацујући сопственог Патријарха то што Европу супростављамо традиционалним као нешто туђе демоде, пасе...е то немогу осим као облик патологије. Феминизам је реликт прошлости и опет каснимо јуримо

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља