У листу „Политика” 26. 2. 2021 на петој страни објављен је текст „Оцић: Сви у САНУ треба да се изјасне о Костићевој изјави о Косову”.
Када је била кампања за избор председника САНУ тај исти академик Ч. Оцић и Д. Баста писали су о председнику В. Костићу веома некритички и са пуно пакости. Они наводе да је В. Костић одговоран „за негативну политизацију, комерцијализацију, соросизацију, естрадизацију и све појаве које красе његов председнички мандат у САНУ .
Сада се поново јавља академик Ч. Оцић који подржава М. Бећковића – да сви академици изнесу свој став о Косову и Метохији поводом изјаве председника Владимира Костића да је „политичка мудрост на који начин, са елементима достојанства, напустити Косово, јер ни де факто ни де јуре није у рукама Србије”).
Академик Ч. Оцић каже да му је „важно да Костић повуче своју изјаву”, а каже да га не занима борба за власт у САНУ. Слични напади на академика В. Костића, као и новембра 2018. године,
Хоће ли ти академици да уведу референдум у САНУ о изјави председника Костића? Каква дрскост и ко им је дао за право да од сваког члана САНУ траже изјашњавање о изјави В. Костића? Да ли ми живимо у демократском друштву где свако може да има своје мишљење, а да му одмах не прилепе неке етикете?
У САНУ се бирају академици према њиховим научним достигнућима у одређеној области науке. Нико нема права да коментарише политичка и друга опредељења академика.
Нико нема права да од САНУ тражи изјашњавање академика о Косову и Метохији, јер свако од њих има своје мишљење и када дође време за то исказаће га на референдуму у нашој земљи. Хоће ли неко слично да тражи и од Универзитета у Београду или других универзитетских центара?
Да напоменем да су академици В. Костић, Д. Теодоривић и још известан број чланова САНУ (мислим преко 30), у складу са својим значајним резултатима стављени на Стенфорд листу светских познатих и признатих научника. Са тим треба да се поносе САНУ и наша држава.
На крају и да се представим, у периоду 1956–1960, завршио сам Природно-математички факултет (група Биологија), где су ми предавали академици С. Станковић, Р. Анђус, В. Петровић, а у периоду 1960–1963 (за три године) завршио сам Пољопривредни факултет у Земуну Универзитета у Београду). Докторирао сам из области генетике на свеучилишту у Загребу. Редовни сам професор Универзитета у Крагујевцу у пензији. Сматрам да са својим знањем и звањем имам пуно право да овом приликом дам своје аргументовано мишљење.
Проф. др Мирослав Кубуровић,
Крагујевац
