недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.03.2021. у 20:15 Борка Голубовић-Требјешанин

Позориште је ствар душе, а од серија се живи

Надам се да ће посебно млађи део публике, подстакнут представом „Секс–уметност–комунизам”, почети да трага за многим заборављеним уметницима, каже Милош Тимотијевић
Милош Тимотијевић (Фото: А. Васиљевић)

Зашто сте дозволи да нам децу образују буржуји? Зашто сте допустили да нам куће праве буржуји? Зашто сте се бунили само на речима док се наша култура мало-помало претварала у буржоаску?

Ово су речи италијанског редитеља Пјера Паола Пазолинија, којег у представи „Секс–уметност–комунизам” тумачи глумац Милош Тимотијевић, које су уједно, како каже за „Политику”, на њега оставиле снажан ефекат.

Зашто сте пристали да нам тела живе по нормама буржоаске културе? Зашто сте прво прихватили све то као свршен чин и зашто сте онда када сте увидели да се ништа не може променити били склони да спасавате оно што се може спасити и тиме реално учествујете у власти буржоазије, наставак је Пазолинијевог монолога који Тимотијевић изговара у представи „Секс–уметност–комунизам”, а који нам је казивао у паузи између проба. Представу режира Бојан Ђорђев, који је и аутор текста, поред Тамаре Антонијевић и Тање Шљивар заснованог на делима Маргерит Дирас, Оскара Давича и Пјер Паола Пазолинија. Премијера је вечерас од 19 сати у Битеф театру, чиме ова позоришна кућа обележава свој 32. рођендан.

Рад на представи „Секс–уметност–комунизам” био је необично дуг, будући да је прошло више од годину дана од почетка проба овог пројекта, чија завршница је одлагана због пандемије. Бавећи се наслеђем 20. века из перспективе револуције уметничке авангарде, комунистичке и сексуалне револуције и њиховим наслеђем у 21. веку, у представи се сучељавају три интелектуалне громаде с двоје младих људи. Француску књижевницу Маргарет Дирас игра Владислава Ђорђевић, југословенског писца и песника Оскара Давича даровити Славен Дошло, а Пазолинија Милош Тимотијевић, док су млади глумци Тамара Пјевић и Ђорђе Галић.

– Имао сам доста занимљив задатак у представи „Секс–уметност–комунизам” зато што је Пазолини сам по себи довољно јасан као аутор. Изговарам на сцени два његова велика монолога и једну песму. Један од Пазолинијевих фокуса је пропитивање сексуалне револуције. Да ли је либерализација сексуалности кључни проблем што је она допуштена и као сексуална слобода, а није освојена? Да ли она тиме што је допуштена трансформише омладину у затворене људе, управо зато што ту сексуалну слободу нису освојили, већ им је дозвољена и допуштена – каже Тимотијевић и додаје:

– Пазолини се кроз своје речи најмање бави уметношћу. Његове мисли су јасне и негде сам ово време које смо провели на пробама „потрошио” да та врста горчине и беса који осећам с обзиром на то да је друштво ушло у ретроградни, регресиван период, искажем кроз његове речи.

Специфично за представу је и то што све време у другом плану настаје слика великог формата, коју сликају глумци на основу тренутне инспирације. Визуелни уметник Синиша Илић, који потписује сценски простор, на почетку је обучио глумце, а током проба већ је настало неколико слика: акрилним бојама на папиру за цртање, у стилу, условно речено, Џексона Полока.

Шта ће усвојити од Пазолинија у свом будућем животи и носити са собом, Тимотијевић каже:

– Наду да ће се нешто променити и наду да свој став, своје идеолошко виђење будућности треба константно понављати, причати. Наду да ће се нека лева идеја поново родити, можда у неком новом руху које ће људима бити прихватљивије, а које неће бити под том неком врстом печата који данас комунизам има зато што се код нас он поистовећује с тоталитарним режимом, а комунизам је једна врло хумана идеја.

Милош Тимотијевић је, могло би се рећи дете „Политике”, будући да је од раног детињства често с оцем, познатим фото-репортером Драганом Тимотијевићем Белмондом ишао на „радни задатак” и проводио сате и сате у овом здању. Иза овог луцидног глумца је завидна каријера. У своју „личну карту” убележио је представе „Расправа са Ернестом Че Геваром”, „Змијско легло”, „Зоран Ђинђић”, „Посета старе даме”, „Живот стоји, живот иде даље”. На филму, на којем га последњих година много чешће гледамо, дебитовао је у „Стршљену” Горчина Стојановића, уследили су „Лавиринт”, „Седам и по” „Четврти човек”, „Ничије дете”, „За краља и отаџбину”... Играо је и у филму Анџелине Џоли „У земљи крви и меда”, америчком трилеру „Новембарски човек” с Пирсом Броснаном.

– Некако се десило у последње три-четири године да ме заиста има мало више на филму. Уз то глумац много лакше живи када снима, него када је само на сцени. Позориште је ствар душе, а од филма, односно серија, најбоље се живи. Морате да направите баланс, ако је икако могуће, да ускладите рад и у позоришту, на филму и серијама, да бисте нахранили и душу и тело. Ако се бавите само позориштем, улазите у врсту модела преживљавања. Не тражимо ми никаква богатства, али једноставно нам је потребно да имамо врсту слободе да можемо да мислимо, радимо, да можемо да се посветимо ономе што највише волимо, а самим тиме и да публици понудимо квалитет – вели наш саговорник.

Док се са сцене Битеф театра буде обраћао публици кроз лик Пазолинија, Милош Тимотијевић се кани да већ у априлу настави снимања серије „Беса”. У међувремену ево како живи „нову нормалност”, коју нам је ово време пандемије донело:

– Опет ћу да цитирам Пазолинија: „Главна црта човека је прилагођавање.” Дакле, морамо се прилагодити новом времену. Морамо да научимо шта је дистанца, посебно с непознатим људима, да разумемо да смо једни другима опасност, али и да смо у исто време једни другима подршка. Треба избећи мисао: „Човек је човеку вук.” Завадили су нас, поделили превише. Морамо да нађемо заједнички став, да нађемо макар нешто између индивидуализма и колективизма што нас спаја. Присетимо се актера ове представе: Дирас, Давича, Пазолинија. Били су три мислиоца протеклог века, три велика уметника, али су сви некако што се тиче данашње генерације заборављени. И то је оно што је кључни проблем, посебно је, чини ми се, заборављен Оскар Давичо. Надам се да се посебно млађи део публике, кад дође да погледа представу, неће само запитати ко су били, него да ће подстакнути представом кренути да копају, трагају за многим заборављеним људима. А мислим да их је превише. Да питате неког младог човека ко је био Џон Ленон, нисам сигуран да би знао – закључује Тимотијевић.

Коментари3
72454
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Пре свега комплимент овом глумцу који има свој аутентични оригинални израз као глумац али и има поштовање и велики респект према старијим колегама (старој школи глуме). Он је свестан да је комерцијализација културе нужно довела до експлозије комерцијалних садржаја али да ће ум. квалитет самим тим деградирати у свим стандардима па и глумачким. Више пута сам упозоравао да уметност неможе да се третира тржишним принципима само према заради то је довело до експлозије кича и шунда у свим медијима.
milenko popić- etnoseljak
Njegova odlično urađena uloga policajca "kovter beka" kriminalncima u onoj "povjetarac" seriji pored Bikovića,opredmetila se ovih dana u stvarnosti. Nije dakle bila stvar filmske ekspresije i "žanrovskog proizvoda"kako je Biković kazao voditeljki idući " Balkanskom ulicom",već nakaznog naličja urbanog prostora koji,ne liči na,već jeste zvjerinjak.Iz otvorene rupetine pokuljali su "štekovi","glavosječe",pa kako reče D. M. Karlo,varikina "koja je čudo",snajperi...Dragojevićeve "Rane"ne zarastaju.
cjepidlaka
Razumjeli smo grešku; "kvoter", a ne "kovter". Samo što ih u našoj mučnoj stvarnosti ima koliko i "napadača".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља