недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 28.02.2021. у 09:38 Јелена Попадић

Књига „Пусто турско” – анализа једне регионалне силе

Представљено ново дело професора др Дарка Танасковића које се бави променама у турској унутрашњој и спољној политици и односом према Балкану и Србији
Миша Ђурковић, Дарко Танасковић, Срђан Перишић и Александар Ђурђев (Фото Н. Марјановић)

Присуство Турске на Балкану, односи са Србијом, турско виђење балканских ратова, улога ове земље у бомбардовању НАТО-а, неоосманизам и ердоганизам, само су неке од тема које је професор др Дарко Танасковић обрадио у својој новој књизи „Пусто турско”. На јучерашњем представљању ове књиге у Народном музеју директор Института за европске студије Миша Ђурковић казао је да је реч о веома ретком и важном документу у којем се разоткрива суштина власти турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и веома променљив однос ове регионалне силе према Србији.

Професор Танасковић је напоменуо да је сва дешавања покушао да гледа објективно и да растумачи њихов значај, али да је тешко објективно сагледати нешто што волиш и што ти је блиско. „А ја Турску волим и она ми је блиска иако ме многи оптужују за непријатељство према тој земљи”, прокоментарисао је Танасковић. Подсетио је да је био амбасадор СР Југославије у Турској у најтеже време, од 1995. до 1999. године, када су билатерални односи с овом земљом били разорени.

Након рата у БиХ уследило је бомбардовање у којем је Турска имала своју значајну улогу. Ипак, и поред медијске хајке која је вођена против наше земље у Турској, Танасковић наглашава да никада није осетио непријатељство народа према Србији. Турској стратегији, како каже, морамо супротставити сопствену не одступајући притом од неких наших основних принципа и интереса. Танасковић је навео да, упркос добрим односима, морамо бити на опрезу и не треба да гајимо илузију да ће Турска деловати у интересу српског народа. Књига је настала као скуп двадесетак текстова које је Танасковић објавио у последњих десетак година осврћући се на значајне историјске догађаје, али и на актуелна дешавања.

Књига је објављена у сарадњи с Институтом за политичко умрежавање, Институтом за европску политику и предузећем „Информатика” АД. Модератор јучерашње промоције Александар Ђурђев из Инситута за политичко умрежавање рекао је да је реч о јединственом делу које је настајало након књиге професора Танасковића „Неоосманизам”. Подсетио је и да је та књига доживела три издања, а велико интересовање за њом влада у Бугарској, Румунији и Русији.

Како каже Миша Ђурковић, „Пусто турско” је веома значајан документ који нам разоткрива многе промене Ердоганове унутрашње и спољне политике. У првом делу налази се неколико научних радова који су настајали поводом обележавања годишњице балканских ратова и Првог светског рата. Затим следе дужи публицистички текстови који су настајали као реакција на одређене догађаје повезане с турском спољном или унутрашњом политиком. Танасковић као хроничар описује суштину уставних промена које су усвојене у Турској 2017. године које су учврстиле Ердоганову личну власт. Ђурковић каже да су још занимљивији њихови обрти у спољној политици што се посебно манифестује у односу с Русијом.

Професор др Срђан Перишић с Универзитета у Источном Сарајеву навео је да су радови Дарка Танасковића једно штиво за предаваче на нашим универзитетима који се баве геополитиком, а самим тим и улогом Турске на светској сцени. Перишић је подсетио да је данашња Турска значајан фактор на Балкану, Блиском истоку, али и држава која је сусед Русије. Колико се мења њихов однос према БиХ довољно говори чињеница да је недавно отворен конзулат Турске у Бањалуци. „Да нема радова професора Танасковића, било би нам још теже схватити то колебање Турске између неоосманизма и ердоганизма и како се то одражава на наш народ и на регион”, каже Перишић.

У рецензији овог дела наведено је да снагу Турске не смемо потценити, што је показао и недавни рат у Нагорно-Карабаху. Постоји, како је наведено, мноштво заједничких речи, музичке традиције, туризам и инвестиције који повезују наша два народа и на којима се могу градити добри будући односи. Али, најважнија порука ове књиге јесте да се Турска мора озбиљно и детаљно пратити, да је она за нас врло важан чинилац који најпре треба разумети и проучити да би се затим градили односи и у обостраном интересу.

Танасковић: Мале шансе да Приштина аплицира за чланство у Унеско

Бивши амбасадор у Унеско Дарко Танасковић казао је да Косово није поновило свој захтев за пријем у Унеско од 2015. године и да готово не постоје шансе да се то догоди и током 2021. Како каже за Танјуг, недавни избори у Приштини и процес формирања власти, који подразумева сукобе међу самим Албанцима на Косову и Метохији, умногоме отежавају доношење одлуке о аплицирању за чланство у Унеско.

Коментари9
93c8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Мишковић
Велика Британија и Француска су, током и после првог великог рата оставили Турској државу како би била међупростор између Русије и земаља које су створили и којима су доминирали (Либан, Сирија, Ирак). Није им ништа сметало да због својих интереса дозволе уништавање и прогоне православних грка и јермена, али и муслимана курда. Политика Турске се није мењала ни у другом великом рату, рачунала је на победу сила осовине, али је такође рачунала и на чињеницу да ће опет требати "западу" због Русије.
Dušan
Pre 100 godina, posle poraza u Prvom svetskom ratu, Turska, sa 10 ili 12 miliona stanovnika, lako je mogla da nestane sa geografske karte. Okupirana od Engleske, Francuske i Italije, sa Grcima u Smirni (Izmiru), sa Kurdima, neprijateljski raspoloženim Arapima, opstala je zahvaljujući pomoći Sovjetske Rusije, koja joj je bila jedini saveznik protiv strane intervencije i Ataturkovoj viziji i upornosti. Danas, Turska nije u mnogo boljoj poziciji.
Драган П.
Родољуб: А зашто да им не продају? За Русију је највећа опасност НАТО, који је у војном, економском и сваком другом смислу далеко јачи од ње. Турска је у НАТО број 2 по војној снази, одмах иза САД. Продајом С-400 који није најјаче руско оружје, Русија је успела да створи јак јаз између друге по снази чланице НАТО и остатка тог савеза. Врло мудар дипломатски потез. Даље, одвајање Турске од НАТО за Русију доноси и економске користи (гасовод), али нашим натофилима не вреди говорити.
Rodoljub
Sovjetska ili ne sovjetska Rusija i danas kao i tada rovari kako joj odgovara - danas prodaju (neki kazu daju na zajam) toj istoj Turskoj svoje najbolje naoruzanje S400, ali nasim rusofilima ne vredi govoriti jer u venama tece ruska votka umesto Srpske krvi.
несхватљиво
Каква је то ”љубав према српском народу” док га инстовремено бомбардујете и уништите будућност генерација за следећих пет деценија !!?
Бранислав Станојловић
У изгнанству бејах песимистичан да ћу дочекати пад комунизма. Дочеках га и постадох оптимистичан. Сада чекам да Стамбол опет буде Константинопољ.
Београђанин
Турска се суочава са сличним проблемима. Од прошле године и званично имају негативни природни прираштај.
Darko
Da li ste svesni zrtava koje bi se nesumljivo pojavile kao posledica jednog takvog sukoba(mirnim putem to je apsolutno nemoguce) i ko bi to trebao i mogao da uradi?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља