уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.02.2021. у 21:15 Бранко Пејовић
Прича из Великог рата

Човеку мора срце да се следи

Злочини Аустроугара над српским цивилима у Мачви 1914. - Википедија

„Кад је објављен рат Србији 1914. била је мобилизација српске војске. Као и 1912. све је скочило на ноге лагане. И сам сам, без позивања, одјурио на место мобилизације (Зајечар). Без оклевања, одмах после организације, кренули смо на ратиште. Правац је био Зајечар, Параћин, Аранђеловац, Шабац.

Непријатељ је већ био прешао Саву и Дрину. Овај напад назвао је Казнени поход поводом, кобајаги, поменутог атентата. Перо није у стању да опише нити кичица да наслика зверства која је аустријска хорда вршила над српским живљем. Тога примера нема, нити је било у прошлости за време разних варварских најезда. Човеку се кожа јежи и грози се посматрајући извршене призоре.

Код мештана је био овладао смртни страх гледајући очима призоре којима нису били равни ни они за време првог хришћанства, кад су за мучење измишљане разне муке. Тога ради, сваки који је могао гледао је да спасе свој живот. Остављали су за собом све живо, па и децу која нису била кадра да иду. Тих су били пуни путеви, њиве и лугови. Лично сам био очевидац страховитих призора. Човеку мора срце да се следи...”

Овако се патњи с почетка Великог рата у својим мемоарима сећао народни учитељ Срдан Новаковић (1862‒1945). Та ратна дешавања, уз остале догодовштине из његовог живота, описује недавно објављена књига „Сећања Срдана Новаковића”, заједничко издање ужичког и неготинског архива.

Суровост Аустроугара згрозила је овог учитеља ратника. Али га је силно обрадовала победа српске војске против окупатора на Церу, о којој се, пише он, глас пронесе широм Европе. „Срби повратише Шабац, Београд, Мачву и тако очистише своју отаџбину од злотвора. Штавише, Срби пређоше победоносно Саву и Дунав и стадоше својом ногом на тло Срема и Баната...”

„Сутрадан по заузећу Шапца био сам на његовом згаришту. Ту сам видео свашта. Аустријски војници покупили су били све душеке, јастуке и јоргане, па их потрпали по шанчевима и рововима где су били. По женском вешу налаженом по кафанама и другим местима видело се да су се облачили у женска одела. Ето какви су били јунаци ти мајчини синови који су пекли, бацали у кречане, касапили на разне начине невину децу, жене и старце.

Наши су доцније доводили стране новинаре и друге да се увере на лицу места о тим зверствима. За та недела платили су прво на бојном пољу, а доцније распадом државе и отцепљењем већине земаља: Чешке, Баната, Бачке, Словеније, Хрватске, Далмације, Истре, Горице, дела Тирола, Ердеља, Босне и Херцеговине.”

Сећа се Срдан да је после тих сјајних српских победа с јединицом остао у Текеришу иза Цера. „Чешће сам обилазио Цер до врха, посматрајући минуло ратно поприште. Без претеривања смео бих потврдити да на тој планини није било дрвета које није било окрзнуто или пробијено пушчаним куршумима или шрапнелима. А било их је погођених десет и више пута. Један доказ више каква је била паклена канонада. Уз то, било је небројено дрвета пресечених гранатама топовским. Изгинули аустријски војници били су посејани на све стране око Цера и у њему. А живи су хватани као зечеви, после борбе за читаву недељу дана, прикривени по густим џбуновима. Чак су их доводиле наше жене сељанке. Тешко је ишло и са закопавањем лешева погинулих, те су многима вириле цокуле из земље, док није било сељанке која није имала на ногама војничке аустријске цокуле.”

Бележи даље овај учитељ како је после прогона окупатора преко Саве и Дунава краљ Петар победоносно ушао у Београд, где га је престоничко грађанство тријумфално дочекало.

Али непријатељ не одустаје од намере да покори Србију, па још јаче надире у јесен 1915. године. „Над Београдом лете непријатељски аероплани бацајући бомбе, топови туку Београд. Око Саве и Дунава борба на живот и смрт. Непријатељ прешао реке. Борбе се воде на Дорћолу, Циганлији и дуж Саве. И последња војна и грађанска установа ишчезла преко ноћи.”

Додаје писац ових мемоара да је и том приликом некако изнео читаву кожу. Приморани су српски војници да из престонице крену у повлачење ка југу.

„Сутрадан био сам у Раљи. Моји су ме примили иако сам био предао дужност. Одмах је наређен покрет за одступање. Зашто одступање? Напали нас Бугари с леђа. Иако је руски посланик до последњег часа (у Нишу) уверавао и тврдио да нас неће напасти. Камо среће да су наши државници били увиђајнији па на време отправили оних 50.000 младића, не би оставили кости по Албанији и многи други с њима”, пише Срдан Новаковић.

                                                                                

Коментари17
c37fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Станковић
Учитељ Срдан Новаковић у својим мемоарима тада није могао да зна ко су ти "Аустроугари". Данас се то врло добро зна, али се и даље упорно прећуткује. Та зверства по Мачви починили су углавном Хрвати и Муслимани. Прво су то урадили по данашњој Хрватској и Босни. Побили су масовно Србе и попалили њихову имовину као "освету" за атентат на "њиховог" престолонаследника. Наћи ћете описе тога дивљања и код Андрића и код Лубарде. Овакви чланци у Политици су добродошло подсећање из пера очевидаца.
@ Д. Станковићу
Пок. уважена проф. Смиља Аврамов, радећи на својој књизи у Ватикану дошла је до фрапантног документа у којем стоји да је Анте Павелић, највећи ратни злочинац на свету, био члан Британ. обавештајне службе М-6 од 1926.г. О шуровању Павелића са Черчиловом В. Британијом писао је и енглески историчар Гај Волтерс у књизи „Лов на злочинце. Американци су лоцирали Павелића и спремали се да га ухвате али су Британци то осујетили давши му заштиту у Италији где је мирно живео 3 године после рата...
Sreten Bozic -Wongar
Hvala Nenade Grujicu.
Filip Cosopt
Administratorima i redakciji. Nije komentar, samo pitanje. Zašto vi toliko objavljujete tekstova o ratovima, ustancima, stalno ste u prošlost!? Povijest vam nitko ne može oduzeti. Ni Nemanjiće, ni Prvi srpski ustanak,...da ne nabrajam. Imam prijedlog za nove rubrike u Politici online: kućni ljubimci, roditeljski kutak, znanost. Prenesite urednicima. Te rubrike zaslužuju biti izdvojene. Hvala :).
Zlatiborac
Volimo nasu istoriju. Kao sto i vi volite "povijest" (iako i nemate zbog cega biti ponosni na nju). Takodje, ponosni smo i na "znanost" ;-)
Sanja
Zato sto ovo mnogi ne znaju, u SFRJ se o tome nije ucilo. I onda covjek stekne novo postovanje prema svom narodu, kad vidi kako je ranjavan.
Прикажи још одговора
Nenad Grujić
Jednom me pita Francuz, zašto mi toliko mrzimo Hrvate, Muslimane i Nemce... Ja mu odgovorih, i vi ste vodili mnoge ratove protiv Nemaca ili Engleza, Turaka isto... ali nikada ni jedna od tih vojski nije uradila Francuzima ono što su ta gamad učinila u Srbiji i srpskom narodu. Ovaj tekst se ne sme nikada zaboraviti. Pogotovu naivnima koji po svaku cenu hoće u EU. Ta ista ekipa bi nas najradje sve pobila, a vi im idete u zagrljaj. Ovo se ne sme zaboraviti. Oprostiti nikada. Isto i Bugarima.
Budimir
Mene isto pitaju Francuzi zasto mrzim Francusku , zbog Siraka i Kusnera , koje nasi politicari zaboravljaju , kazem im ja !
Stole
Svaka cast Nenade,oni nas mrze zato stose nikoga ne plasimo to njima smeta vole samo ulizice.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља