среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.02.2021. у 21:23 Драгољуб Стевановић
СПОМЕНИК ГРАДИТЕЉСТВА И КУЛТУРЕ

Светлеће фасаде Карађорђеве

Зграда Београдске задруге и хотел „Бристол” најважније су знаменитости једне од најстаријих београдских улица која није увек била само саобраћајница за транспортна возила
(Фотографије Милан Јанковић)

Шта повезује Рокфелера, Тита и Гарија Каспарова?

Сва тројица су, свак у своје време, боравили у хотелу „Бристол” у београдској Карађорђевој улици, која почиње од Савског трга, пролази поред пилона Моста краља Александра и завршава се подно Калемегдана. Ово је једна од најважнијих градских саобраћајница, а име је добила по вожду Првог српског устанка, који је овуда прошао с устанцима ослобађајући Београд. То је и једна од најстаријих улица у Београду. Настала је истовремено када је створено и насеље на Калемегдану. Још у време владавине принца Еугена Савојског види се друм који прати реку Саву и повезује данашњи Калемегдан Горњи град са Савским пристаништем.

Данас је то модерна улица с традицијом. Лепоту јој дају старе велелепне зграде које су добиле уметничко осветљење, тако да су засијале новим сјајем. Многи је сматрају једном од најлепших у Београду, али је претходних деценија њена раскош била скривена. Највише због теретних тешких камиона и транспортног саобраћаја који се овуда одвијао. Обилазницом око Београда она може поново постати лепотица Савамале, дела Београда који представља аутентичну целину.

У срцу Савамале

Постоји и Друштво „Савамала” које чува успомену на претходне деценије и векове. Очувању сећања на некадашњи живот у овом делу града допринео је и наш познати сликар Александар Дероко који је овековечио његову свакодневицу папиром и тушем.

На његовим цртежима можемо видети продавце шећерлема, переца и ђеврека, кестења и куваних пурењака. Воће које се продавало на тезгама и прасиће који су на повоцу лако мењали власнике. Дероко није пропустио да прикаже ни Велике степенице које избијају право на Ђумрукану, првобитно зграду царине, а потом и зграду првог позоришта у којем је одиграна и прва позоришна представа 1841. године, поред кафане „Крагујевац” подигнуте још средином 19. века.

Карађорђевом је прво пролазио трамвај на коњску вучу још пре 120 година, средином двадесетих година бициклисти су се пели Париском ка Кнез Михаиловој, а сликаревом оку није промакла ни једна рода која је свила гнездо на антологијском примерку београдске архитектуре Београдској задрузи.

Ова зграда уједно је и једна од две најважније, поред хотела „Бристол” .

Карађорђева не чува само успомене на устанике, већ и на учитеља Миладина Зарића који је спасио Савски мост од рушења 1944. године. У овој улици ницале су куће као сведоци да Београд нема кратку историју градитељства: кућа породице Жујовић из 1828. године, кућа Јакова Јакшића подигнута 1832, браће Марковић из 1852. године, кућа Љубомира Крсмановића из 1894. Вучина кућа на Сави у Карађорђевој 61 подигнута је 1908. и данас је споменик културе.

Карађорђеву су градили крајем деветнаестог и почетком двадесетог века успешни и имућни трговци, међу којима се највише истицао Лука Ћеловић. Због близине луке и царинарнице овај део града био је својевремено у центру друштвених и економских дешавања. Пре нешто више од стотинак година овде су се отварале банке и осигуравајућа друштва, а кажу да је цена квадрата била знатно скупља него у централним градским улицама, укључујући и Кнез Михаилову.

– Зграда Београдске задруге права је архитектонска лепотица грађена у духу академизма. Ентеријер је велелепан, иако није аутентичан, али то не умањује њену вредност – каже Гордана Гордић, историчарка уметности, одличан познавалац београдске архитектуре.

Преко пута је хотел „Бристол”, један од бољих хотела у Београду после „Москве”. У међувремену је од ексклузивног места претворен у прихватилиште избеглица, али сада, кад је и њима нађен други смештај, у прилици је да поново врати онај стари сјај, додаје наша саговорница.

Зграда Београдске задруге сазидана је између 1905. и 1907. године за време великог економског напретка града. Подигнута је новцем Акционарског друштва за банкарске и осигуравајуће послове, а пројектовали су је Андра Стевановић и Никола Несторовић. Интересантно је да је у темељу зграде први пут у Србији употребљен армирани бетон, због подводног земљишта. Почетком деведесетих зграда је рестаурирана, а потпуно је обновљена тек недавно и убудуће ће представљати део пројекта „Београд на води”. Проглашена је средином шездесетих за културно добро од великог значаја.

Наша саговорница напомиње да у Карађорђевој постоје и друге, мање, нажалост неугледне зграде, које би рестаурацијом повратиле своју некадашњу лепоту. Пре свих, мисли на зграде под бројевима 42, 44, 53 и 55, које су сазидане крајем деветнаестог века.

Ако идемо даље, долазимо и до пилона Моста краља Александра који је порушен и на његовим стубовима саграђен Бранков мост.

Према Калемегдану постоје још две-три зграде међу којима је и зграда царинарнице куда пролази и на том месту застаје трамвај „двојка”. Нажалост ни оне никако још да стигну на ред за реконструкцију. Иза царинарнице почиње део Калемегдана с подрумима и лагумима који представљају баштину и тајну главног града, инспирацију за авантуристе и истраживаче.

Сведок времена и благостања

Иако је у поратном периоду губила на важности у економском и културном смислу, а њен утицај се преселио на потес од Славије до Калемегдана, силаском града на реке она поново добија на друштвеном значају.

– Карађорђева има лепшу перспективу и будућност. Она сведочи да је Београд стар и интересантан град. Њен простор је сада осветљен, али на један нов начин и стручњаци који се баве историјом уметности и архитектуром требало би да више осветле и приближе данашњим Београђанима њен историјат, да испричају приче о људима који су ту живели, о кафанама које су постојале и о животу у последња два века. Карађорђева заслужује макар монографију, а материјала има по музејима, архивама, у удружењима, потребно је само мало више тимског рада за тај задатак – закључује Гордана Гордић.

Трговачка четврт

Прва урбанизација Савамале извршена је 1834. године, када је кнез Милош наредио рушење постојећих кућа и исељавање житеља, што је омогућило да се на овом атрактивном месту настане трговци, тако је овај део града постао главна трговачка четврт. Пристаниште на Сави постало је главна капија ка Европи. Увођење пароброда 1834. године омогућило је развој трговине на Малој пијаци, а изградњом пруге и зграде Железничке станице 1884. године увећао се значај Београда као транзита између Европе и Средњег истока.

Још једна занимљивост: 1882. године уведени су трамваји на коњску вучу, а две године касније возила на шинама на чувеној линији број два почињу да се крећу на електрични погон. Београд тако постаје један од ретких европских градова опремљен овим новитетом.

Бурна историја хотела „Бристол”

Хотел „Бристол” почео је с радом 1912. године, и био је центар окупљања и монденског живота Краљевине Србије. Препун је бурних и важних историјских догађаја јер су га посећивале утицајне личности. У њему је шеф дипломатије Цинцар Марковић боравио у време мартовских демонстрација 1941. године, а посетили су га и два Рокфелера, Џон Рокфелер у првој половини прошлог века, седамдесетих и његов син Дејвид, који је био гост на састанку ММФ-а.

Коментари3
f8a6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Divan članak! A ove savske lepotice iz prohujalih epoha prelepo izgledaju i inače. Ali sa ovim xenonlight osvetljenjem, postaju bajkovite i osvežene. Kad uveče vozim ovim delom grada, svaki put se oduševljavam k'o dete.
Danka Gakovic
Korekcija: Aleksandar Deroko je bio arhitekta i profesor na Arhitektonskom Fakultetu u Beogradu. Slusala sam njegova predavanja o arhitekturi starog veka sa odusevljenjem.
Ljudmila
Lepo opisana Karadjordjeva ulica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља