Трговање биткоином је као вожња ролеркостером – вредност ове криптовалуте је претходне седмице изненађивала из сата у сат и непрекидно расла до 58.200 долара, да би ове недеље у једном тренутку пала за петину.
Стрмоглави пад почео је после изјаве милијардера Илона Маска, власника Тесле, да је цена биткоина пребрзо отишла тако превисоко. Вредност ове дигиталне валуте прекјуче се сурвала за 20 одсто на око 45.000 долара и претрпела највећи дневни пад у последњих месец дана, покренувши распродају на тржиштима криптовалута јер су инвеститори постали нервозни због брзог астрономског раста његове цене, а берзански играчи с кратким позицијама похитали да уновче профит. У том дану власник компаније „Тесла” изгубио је 15 милијарди долара. Већ јуче биткоин је порастао на око 50.000 долара, а претпоставља се да је на ову цену утицала информација да је компанија „Сквер” купила биткоине за 170 милиона долара.
Ненад Гујаничић, брокер у компанији „Моментум секјуритис”, каже да највећи проблем који рационални инвеститори имају у вези са биткоином јесу прилично ограничене могућности процене вредности ове криптовалуте односно криптовалута, уопште. За разлику од акција у чијој основи се налазе пословни изгледи компаније или обвезница чија се вредност може проценити на основу бонитета емитента, криптовалуте се тек генерално могу оценити на основу вероватноће њиховог прихватања у будућности.
– Како се повећава вероватноћа да ће нека криптовалута бити прихваћена (пре свега као средство плаћања) требало би да расте и њена вредност. Зато је последњи узлет биткоина инспирисан корацима појединих компанија или познатих предузетника који би могли да наведу улагаче на закључак да је његова већа примена на корак од садашњости – објашњава Гујаничић.
Он напомиње да је улагање у криптовалуте скопчано са великим бројем ризика. Еуфорија која се код инвеститора створила око биткоина у великој мери је допринела расту његове вредности укључивањем све већег броја инвеститора па се увелико може говорити о формирању инвестиционе спирале која подсећа на бројне пирамидалне шеме из прошлости. Општој помами инвеститора за криптовалуте допринеле су вишегодишње ниске камате (слаб принос депонената и власника обвезница), генерално висок ниво тржишта акција, али и актуелна пандемија која је на финансијска тржишта укључила велики број особа које углавном не располажу потребним нивоом знања неопходним за инвестирање.
– Што се тиче домаћег становништва, сама чињеница да нам је штедња у банкама на историјском максимуму у условима нултих камата најбоље показује колико су грађани спремни за алтернативна улагања. Крупнији депоненти су се махом прелили на тржиште некретнина, док се мањи број депонената прелио на глобално тржиште акција (пошто је домаћа берза урушена) и криптовалута. Треба рећи да овај број у апсолутним износима није велики, али свакако се мери стотинама или хиљадама људи – каже Гујаничић.
Инвеститори су лансирали цену биткоина у небо током пандемије и његова вредност је седам пута већа него пре годину дана. Америчке федералне резерве су у марту 2020. године смањиле каматне стопе на скоро нулу (очекују да ће их тамо задржати још неколико година), и тиме озбиљно ослабиле амерички долар. То биткоине чини, упоредно, све атрактивнијом валутом. Тржишна капитализација овог новчића је прошле недеље први пут премашила билион долара, ојачавши од почетка године 94 одсто. Постоји постављено ограничење броја биткоина на планети, а инвеститори верују да када се „залихе” потроше, вредност дигиталног новчића може само да се повећа.
Раст вредности је, пре свега, подстакнут великом инвестицијом произвођача електричних аутомобила „Тесла”, чији је оснивач Илон Маск. Ова компанија недавно је купила биткоине у вредности од 1,5 милијарди долара, да би потом од тог улагања остварили добит од око милијарду долара. „Тесла” је на путу да од биткоина заради више него од продаје својих електричних возила у целој 2020. Осим тога, најавили су да би ускоро могли да прихвате дигиталну валуту као плаћање за своје аутомобиле. Треба имати у виду да је „Тесла” највреднија аутомобилска компанија на берзи и да је открила да део готовине држи у овој криптовалути, а не у традиционалном новцу. Маск је недавно изјавио да је биткоин једноставно мање глуп облик ликвидности од чувања готовине, или само мало бољи.
Следећи „Теслин” пример, највреднија светска компанија „Епл”, такође би могла да претвори део својих огромних новчаних резерви у биткоин. И други велики инвеститори најавили су прихватање дигиталног новца, при чему је банка Њујорк Мелоун, најстарија у САД, објавила раније овог месеца улазак у ту пословну сферу. Уз то, „Мастеркард” планира да подржи „одабир криптовалута” директно на својој мрежи током ове године, а „Пејпал” однедавно дозвољава купцима да тргују овом валутом. Репер Џеј-Зи и извршни директор „Твитера” Џек Дорси најавили су оснивање фонда за развој биткоина у који ће уложити 500 биткоина. Дорси панира да својим запосленима исплаћује зараде у овој популарној криптовалути. То исто је најавила градска власт Мајамија на Флориди.
Занимљиво је да је пре четири године извршни директор ЈП Моргана, највеће банке на свету, истицао да је биткоин превара, а онда је у мају 2020. отворио рачуне биткоин мењачницама. Недавно је објавио анализу која предвиђа да ће дугорочно цена биткоина достићи 146.000 долара.
Овакав заокрет део је ширег тренда прихватања биткоина као легитимног инвестиционог инструмента који сада прати чак и најконзервативнији део финансијске заједнице, а то су пензиони фондови.
Грађани треба да буду свесни ризика
Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије за Танјуг је рекао да ће време показати како ће централне банке реаговати на омасовљење биткоина, али је за грађане важно да знају да упуштањем у трговину виртуелним валутама преузимају велики ризик.
„Проблем се огледа у томе што су њихове вредности нестабилне и мењају се из дана у дан, а то може да проузрокује огромне финансијске губитке”, објашњава Васић.
Џенет Јелен: Ризична, шпекулативна имовина
Америчка министарка финансија Џенет Јелен сматра да поседовање биткоина представља ризик како за инвеститоре, тако и за грађане, и наглашава да су важна питања о законитости и стабилности највеће светске криптовалуте и даље отворена.
„Не мислим да се биткоин широко користи као средство трансакција... али и у мери у којој се користи, бојим се да је то често за незаконите финансијске радње. Он је крајње неисплатив за обављање трансакција, јер количина енергије која се троши за обраду тих трансакција је запањујућа”, рекла је Јелен, а преноси Танјуг.
Потрошња електричне енергије која се користи у процесу рударења биткоина оставља годишњи отисак угљеника једнак емисији коју има држава величине Новог Зеланда, према рачуници портала Дигикономист.
Поред забринутости у вези са потрошњом струје, биткоин се сматра и алатом који употребљавају актери укључени у бројне нелегалне активности јер је његово коришћење тешко пратити.
