недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.02.2021. у 22:00 Ј. Антељ - И. Албуновић

Онлајн трговина наставиће да расте и после пандемије

Најновији подаци Еуростата показују да је у Европској унији прошле године 89 одсто грађана између 16 и 74 године користило интернет, а чак 72 одсто на овај начин куповало различите производе и услуге
(Фото Пиксабеј)

Стручњаци тврде да ће се и после завршетка пандемије купци тешко враћати класичним навикама, те се очекује да ће многи који су у овим временима почели да купују преко интернета остати верни онлајн набавци. Међународна аналитичка компанија „Глобал дата” саопштила је недавно да предвиђа да ће се и у будућности чак 40 одсто одеће и обуће и даље продавати преко интернета, што је значајно више него пре почетка ове здравствене кризе. То значи да ће многи трговци затворити радње ако се овакав тренд настави, што се већ сада може приметити и у већим градовима у нашој земљи. „Глобал дата” предвиђа да ће у кратком периоду многи продајни простори остати празни, они који су у власништву промениће намену, а чак и велике модне куће повлаче се из традиционалне продаје и шире посао преко интернета.

Најновији подаци Еуростата показују да је у Европској унији прошле године 89 одсто грађана између 16 и 74 године користило интернет, а чак 72 одсто је оних који су на овај начин куповали различите производе и услуге. Укупна онлајн трговина повећана је за четири одсто у односу на 2019. годину. У неким земљама попут Србије онлајн трговина вртоглаво расте будући да до сада није била толико заступљена и да и наши грађани убрзано мењају навике. Само у 2019. години на овај начин је остварен промет од 328 милиона евра, док је 2016. износио 221 милион евра. Истраживања показују да у последње четири године онлајн трговина у Србији расте по стопи до око 14 одсто годишње.

Према подацима Републичког завода за статистику, највећи број купаца у нашој земљи на интернету је куповао одећу и спортске производе (52 одсто) и спортску опрему (26 одсто), петина кућне уређаје, нешто мало мање компјутере и таблете, али и намештај и играчке. Више од осам одсто купаца на интернету је наручивало храну из ресторана. На одлуку потрошача да одаберу електронску уместо обичне трговине утицала је чињеница да су људи током пандемије проводили више времена код куће и за рачунаром.

Крајем године су објављена истраживања која показују да 36 одсто потрошача не планира да се врати у традиционалне продавнице. Домаћи стручњаци су још пре почетка кризе тврдили да електронскa трговинa у Србији и даље није на задовољавајућем нивоу. Иако су у последњих неколико година оствариване јако високе годишње стопе раста промета, због ниске основице ипак смо заостајали за развијеним земљама. Наши интернет корисници у односу на земље у окружењу, а посебно оне најразвијеније, најмање су куповале онлајн. У свету се на онлајн куповину троши неупоредиво више новца него у Србији. Према подацима „Статисте”, просечан интернет корисник у Србији у 2019. је трошио око 80 долара, што је за 20 одсто мање него у Албанији, а десет пута мање него у Аустрији. Заостајемо и за другим земљама региона, а за најразвијенијом Великом Британијом чак 15 пута.

Онлајн трговина расте и у Европској унији. Само један од 10 становника у Холандији, Данској или Великој Британији прошле године није куповао преко интернета, више од 80 одсто грађана Немачке, Шведске, Ирске куповало је онлајн, док су земље са најмање онлајн купаца Бугарска (42 одсто), Румунија (45) и Италија (49). Иако је Румунија међу земљама у којима је електронска трговина најмање распрострањена, она последњих година бележи и највећи раст у ЕУ – чак 27 одсто, а овај вид куповине расте и у Хрватској, Чешкој и Мађарској.

Према подацима Еуростата, чак 64 одсто купаца у ЕУ опредељује се за гардеробу и обућу. На другом месту су филмови и серије, које је на овај начин набављало 32 одсто купаца, следе доставе из ресторана и кетеринга (29 одсто), затим куповина намештаја, козметичких производа, књига и часописа, компјутера и мобилних телефона и музике.

Коментари2
a9e4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan R
Sa izuzetkom Italije primetno je da obim tzv on-line kupovine dosta zavisi i od mere zaštite potrošača.
Zlatno Doba
Nemaju ti strucnjaci pojma. Treba da napravimo jos 100 soping molova samo na Novom Beogradu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља