Није дужност образовних установа да праве спискове наставног и ненаставног особља које жели да се вакцинише или је примило вакцину. Приликом попуњавања електронске пријаве школски радници немају где да наведу да су запослени у просветном систему и да по том основу у реду за вакцинацију имају предност. Недоумица – како ће се у маси пријављених за имунизацију издвојити учитељи и наставнци да би међу првима били позвани да приме вакцину – донекле је разрешена објашњењем надлежних да ће систем запослене у образовању препознати укрштањем јединствених матичних бројева с подацима Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО).
Да је до сада вакцинисано 30.000 просветних радника, последња је доступна информација објављена на сајту ресорног Министарства просвете. И промакла је свакоме ко не чита баш сва саопштења до последње реченице. Званични подаци, према сазнањима „Политике” и као одговор на наш захтев, прикупљају се у Канцеларији за информационе технологије и електронску управу, не без потешкоћа. Тек на основу њихове евиденције знаће се колико је запослених у образовању вакцинисано и ревакцинисано, а колико пријављено и још чека позив да прими прву дозу цепива.
У Србији су, према јучерашњим подацима, ревакцинисана 456.584 грађанина. То је трипут више људи од укупног броја запослених у овдашњем образовном систему, од вртића до факултета. У ишчекивању релевантних показатеља вакцинације на нивоу популације школских радника, из просветних синдиката уверавају да је пољуљано поверење запослених у остваривање оперативног плана имунизације по приоритетима. По том плану професори универзитета и средњих школа су у другој категорији, док су у трећој наставници у осмолеткама и васпитачи у вртићима.
– Рачуна се да ће сви који су пријављени и добити вакцину, пре или касније, независно од тога да ли су запослени у предшколском, основном, средњем или високом образовању. Пре него што се упореди сваки ЈМБГ с подацима ЦРОСО процене о укупном броју вакцинисаних просветних радника су отприлике лицитирање. Ако се ти подаци редовно не сравњују, чиме просветни радници могу да објасне да су приоритети – није јасно Јасни Јанковић, председници Уније синдиката просветних радника Србије.
Информацијама о томе какав је одзив просветних радника за вакцинацију на нивоу Друштва директора школа Србије, не располаже председник тог удружења Дејан Недић.
– Немам појма ни колико је вакцинисано запослених у мојој школи јер је то ствар личног опредељења, не улазим у то, нити питам. Ја се јесам и вакцинисао и ревакцинисао, као директор Друге економске школе и председник удружења које окупља директоре школа широм Србије. Личним примером показао сам шта о важности вакцинације мислим, али колеге нисам питао да ли су и они – каже Недић.
Упозоравајући на чињеницу да немали број запослених у просвети, упркос пријави, за имунизацију није добио позив, надлежнима се за помоћ обраћао Форум београдских гимназија (ФБГ). И то подстакнут личним интересовањем чланова да што пре приме вакцину.
– Реаговали су на то из кабинета премијерке Ане Брнабић. Тражили су да доставимо списак запослених који нису контактирани откако су се пријавили за вакцинацију. Затим је, већина, у року од два дана и примила прву дозу вакцине за коју су се определили. Прва листа бројала је више од сто људи, а допуњена друга око 150 – објашњава Александар Марков, председник ФБГ-а.
И он је међу ревакцинисаним грађанима, а сматра да би вакцинација просветних радника у већој мери убрзала процес нормализације наставе.
– Несхватљиво је да се не води евиденција о броју вакцинисаних просветних радника, а чињеница је да у службеном смислу те податке од запослених не тражи руководство школа, нити их од школа тражи ресорно министарство, нити се то игде системски бележи и прати. А то су базични подаци, као и колико би требало да буде вакцинисано просветних радника да бисмо размишљали о повратку у школе. Питање је јавног здравља, морало би да се зна, због пројекције каква ће бити школска година. Све је јасније да ће се ова завршити како је и почела. Већ би требало, наравно у договору с епидемиолозима, размишљати о томе какви су изгледи за следећу школску годину, или ће се о томе размишљати 15. августа – размишља Марков.
Нема захтева за прелазак на онлајн наставу
Епидемиолошка слика школске популације није алармантна, мада се бележи благи пораст броја заражених, пре свега у средњим школама, али не прелази један одсто од укупног броја средњошколаца, према најновијим подацима Министарства просвете. На основу анализе података из претходне две недеље, просветни врх је одговарајући на питања „Политике” предочио да су у предшколским установама короном заражена 74 детета од 224.000 деце и 358 од 30.200 запослених. У основним школама од ковида су оболела 954 од укупно 524.000 ђака и 721 од 69.340 радника осмолетки. На нивоу средњег образовања инфицирано је 820 од 245.000 ученика и 402 од 35.400 запослених. Од почетка другог полугодишта на захтев локалног кризног штаба да због неповољне епидемијске ситуације школе пређу на онлајн рад ресорно министарство дало је сагласност једино за осмолетке и средње школе у Врању, али су се ове недеље оне вратиле на режим наставе по комбинованом моделу. Нових захтева за прелазак на рад искључиво на даљину за сада нема, објашњено је за наш лист у Министарству просвете.
