среда, 21.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.02.2021. у 13:51 Драгољуб Стевановић

​Виноградари штите домаће сорте

Наши прокупац, тамјаника и грашац странцима су занимљиви и егзотични, па се за десет година очекује више квалитетнијег вина с нашег поднебља и излазак на страна тржишта
(Фотографије Анђелко Васиљевић)

Светом Трифуну се виноградари сваке године моле да година буде родна, а од јесени вино слатко. Зато се на овај празник чокоти обавезно поливају добрим лањским вином. Искусни узгајивачи знају да добро вино не долази из подрума, већ из винограда. Не каже се бадава да је мајка вина винова лоза, отац му је земља, а небо судбина, а без наклоности с неба не може се уживати ни у земаљским даровима.

И породица Арсенијевић из Винче код Тополе слави Светог Трифуна као свог заштитника. Симболично се на данашњи дан ореже покоја лоза, а вином залије чокот. После овог свечаног чина, који се обавља у присуству свештеника, организује се ручак за пријатеље и пословне партнере. Ове године неће бити тако због пандемије, али ће се церемонија, ради традиције, одвијати у породичном кругу.

– Слава винара је почетак нове вегетације, од данас почињемо с резидбама, затим долазе и други послови и тако све до у дубоку јесен – каже Немања Арсенијевић, виноградар из Винче.

Опоравак виноградарства

Винову лозу садили су још његов прадеда и деда, али их је Немања својим радом и амбицијама превазишао. Никада Арсенијевићи нису били овако предани производњи квалитетних вина, али није то само Немањина заслуга. Он има среће јер је у последњих двадесетак година виноградарство у Србији у сталном успону.

Раније су овом врстом производње владали комбинати, који су производили вино за широке народне масе – било је важно да буде јефтино, па се није много водило рачуна о квалитету. Мали произвођачи су назадовали, јер је откупна цена била ниска, тако да су се виногради крчили и заоравали. Можда звучи парадоксално, али изумирањем великих комбината српско виноградарство се из године у годину не само све више опоравља, већ непрестано шири и добија на квалитету. Уводе се нове сорте, нарочито француске, које на нашем поднебљу добијају своју специфичну арому па су занимљиве и за странце.

Арсенијевић нам открива једну занимљивост коју многи не знају, а то је да рецимо француски совињон блан даје најквалитетнија вина на Новом Зеланду јер му тамошње поднебље највише прија, док каберне више „воли” Калифорнију од родне Француске.

На нешто више од једанаест хектара ова породица гаји махом стране сорте, а од наших прокупац, који је скоро засађен, тако да ће ове године бити и вина око 300 до 400 флаша.

– Наша предност је егзотика, странци се ретко срећу с нашим сортама. Али, нажалост, није до сада много рађено на садном материјалу, неке сорте су пред изумирањем, за разлику од иностраних лоза које се стално усавршавају и дају више грожђа уз бољи квалитет. То је чињеница, али то не значи да не треба да гајимо српске сорте и да освежавамо садни материјал. Сигуран сам да неће изумрети наши прокупац, тамјаника, грашац, и још неке сорте због своје егзотике, а и зато што су се показале отпорнијим на болести. Сведоци смо да се све више враћају у винограде, јер их тржиште тражи – каже Немања Арсенијевић.

Наше најпознатије винске регије су Неготинска Крајина, Топола, Жупа, Фрушка гора, Вршац, Опленац и друге. Искусни винари кажу да је за пробој на страном тржишту потребно афирмисати целу Србију као препознатљиву винску регију, као што је то учинила Аустрија, која је од пре четврт века много учинила да се избори за свој бренд, иако је некада била непрепознатљива по винском асортименту.

У селима око Неготина, као и свуда у Србији, на Трифундан одлази се у виноград да се зареже лоза, па тако чини и Никола Младеновић Матаљ који је почео тамо где је некада његов деда застао. Он је у овом крају, чувеном по Рајачким пимницама, познат и по томе што се труди да сачува домаће сорте, иако претежно сади најпознатије, светске.

Има већ 15 година како истрајава на том путу и за сада не може да се пожали, посао иде добро. Све је ту: климатски услови, састав земљишта, поднебље, треба само засукати рукаве и радити.

Младеновић од 2012. године покушава да обнови локалну сорту багрину, која даје вино необичне ароме, али у почетку је наишао на пуно препрека. Ова сорта је такорећи нестала, зато је настао велики проблем у ограниченом садном материјалу, али је ипак успео њиме да засади пола хектара винограда што је довољно за производњу око хиљаду и по до две хиљаде флаша вина.

Аутентично наше

На његовом имању су од домаће винове лозе заступљени зачинак и црна тамјаника, као и прокупац, који се показао међу најбољима. И бела тамјаника се сади у већини виноградарских крајева Србије, док је грашац из фрушкогорског поднебља.

Да су неке наше сорте нестале у минулом периоду показује пример скадарке која је у међувремену постала мађарска и води се као кадарка.

– Има још неколико одгајивача који саде багрину и друге старе сорте. Ипак, ослањамо се и на познате иностране сорте због њиховог квалитета, али и наше су вредне да се очувају као традиционалне, јер странци увек пожеле када долазе у посету нашим крајевима да пробају и нешто аутентично, с ових простора – каже Никола Младеновић.

Субвенције винарима

Према стратегији коју је усвојила Влада Србије за развој виноградарства и винарства до 2030. године, предвиђа се значајна финансијска помоћ у овим областима. Планирано је да се повећају површине под виновом лозом у поседу регистрованих виноградара на двадесет пет до тридесет хиљада хектара. По статистици сада је свега седам хиљада хектара уписано у регистар, док је остало углавном за крчење или су ситне површине намењене породичним потребама од по двадесетак до педесет ари.

Држава ће, по речима др Драгослава Иванишевића, професора Пољопривредног факултета у Новом Саду, покривати субвенцијама крчење земљишта, припрему садње, израду пројекта, набављање садница, а улагаће и у винске подруме до двадесет хиљада литара, док ће они већи добијати средства од ИПАРД фонда.

Сада очекујемо, захваљујући државним субвенцијама, други талас експанзије виноградарства и винарства, каже професор др Иванишевић указујући на још један проблем који ће морати успут да се решава.

Наше становништво морамо лагано усмеравати ка већој потрошњи вина, јер смо сада изразито пивска култура. При томе око 60 одсто вина у нашим рафовима је страног порекла. Наши произвођачи производе средње скупа вина, од хиљаду до две хиљаде динара, до 500 динара све је из увоза, а преко три хиљаде динара опет страног порекла.

Нове сорте

У Србији доминирају западноевропске сорте совињон, шардоне, рајнски ризлинг, ризлинг италијански, каберне совињон, мерло. Те сорте доминирају и у европском и светском сортименту. Од старих сорти очувао се прокупац, тамјаника, смедеревка, ружица, седуша. И тих сорти има јако мало. У Италији је сачувано хиљаду старих сорти.

Ипак, охрабрујуће је да имамо и доста признатих новостворених сорти захваљујући нашим стручњацима. Неке од таквих наших сорти су, на пример, пробус, сила морава (високо толерантна на гљивичне болести), створене на огледном добру Пољопривредног факултета из Новог Сада у Сремским Карловцима. Доста сорти је створено и у Радмиловцу (на огледном добру Пољопривредног факултета из Земуна), као што су жупски бојадисер, крајински бојадисер и друге, каже др Иванишевић.

Коментари2
7301d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дан
Постојбина винове лозе и вина је брдовити део Блиског и Средњег истока (Сирија, Ирак, Иран ...). У Европу, Грчку, је стигло пре око 4000 година а у Француску, као и код нас, пре око 2000 година у доба Римљана. Интересантно да му не одговара вруће, нп Египат, нити хладно, Северна Европа. Каже се да где су били Римљани има вина, ван њихових граница, барем у Европи, готово не.
Igor
Ne bih se slozio da je Novo Zelandski Sauvignon Blanc kvalitetniji od Francuskog iz doline Loire koji je i dalje sam vrh.Ista prica je i sa CS iz Nape u poredjenju sa CS iz Bordeaux-a.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља