Један од најпопуларнијих Чаплинових остварења почиње тако што неудата мајка (Една Первијанс) са новорођеним сином (Џеки Куган) напушта болницу и, како отац детета (Карл Милер) није заинтересован за њих, оставља бебу у аутомобилу са поруком: „Молим вас, волите и брините за ово дете сироче”. Међутим, лопови украду аутомобил и оставе бебу у уличици, где је проналази Скитница (Чаплин). После неколико неуспелих покушаја да дете преда разним пролазницима, он погледа белешку и одводи дечака кући и даје му име Џон.
Тада иновативан у својој комбинацији комичних и драмских елемената, овај филм се сматра једним од највећих остварења тихе ере. Својом глумом остављеног детета, Куган се доказао и постао прва велика дечја филмска звезда. У томе му је већином помогла и фантастична сарадња са великим глумцем. Многи Чаплинови биографи објашњавају ту емоцију као резултат смрти његовог прворођеног детета, и то само 10 дана пре почетка снимања.
Они су, такође, објаснили и то како је енглески уметник успео да направи веродостојан приказ сиромаштва, као и окрутност социјалних радника. Чаплин је директно на велико платно пренео искуство свог детињства у Лондону. Наиме, када је имао пет година, његова мајка је доживела нервни слом, а отац погинуо. Он и полубрат Сидни Чаплин постали су бескућници. Кратко време провели су у дому за незбринуту децу, а затим је Чарли постао члан једне сиромашне дечје музичко-позоришне трупе у којој је имао неколико споредних улога, док у осмој години није почео и сам да наступа.
По завршетку снимања 1920. године, Чаплинова прва супруга Милдред Харис, у процесу развода, покушала је да придобије његову имовину. Чаплин и сарадници морали су да се довијају на који начин ће спасити филм. Тако су прошверцовали сирови негатив у Солт Лејк Сити, како се сумња, спакован у лименке за кафу, и монтирали га у соби хотела „Јута”.
Критичари су филм одмах прихватили као квалитетно остварење и важан допринос уметности. У децембру 2011. године, „Малишан” је уврштен у Национални регистар филмова Конгресне библиотеке, када је оцењен као „умешно мешање дирљиве драме, друштвених коментара и инвентивне комедије”.
