среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.02.2021. у 10:26 Далиборка Мучибабић

„Марера” купила и БИГЗ

У преузимању здања у Булевару војводе Мишића власник Палате „Београд” наступио је са партнером компанијом „Александар градња”
(Фото Remorker Architects)

Марера рил естејт партнерс” јуче је купила зграду БИГЗ -а у Булевару војводе Мишића. У овом послу сестринска компанија „Марере пропертис”, власника дела Палате „Београд”, није учествовала самостално, већ је имала партнера „Александар градњу”, тако да обе компаније у заједничкој фирми која је пазарила здање архитекте Драгише Брашована поседују по 50 одсто учешћа. У обнову зграде чији је до јуче већински власник био Петар Матић, један од највећих играча на београдском тржишту некретнина, „Марера” ће уложити више од 40 милиона евра. Реконструкција, односно претварање БИГЗ-а у пословни простор за издавање, требало би да буде завршена за око 18 месеци, наводи се у саопштењу „Марере” која не открива колико су новца она и њен партнер дали за БИГЗ. „Александар градња” на београдском тржишту некретнина зида луксузне стамбено-пословне комплексе попут „К дистрикта”, који подиже испод зидина Београдске тврђаве, у комплексу некадашње фабрике „Беко”.

– Улазак у овај пројекат са „Александар градњом” допринеће ефикасности његове реализације, а уједно отвара врата новим сарадњама и партнерствима. Наставићемо да ширимо наш портфолио објеката комерцијалне намене, како самостално тако и у партнерским односима – истакла је Милана Срећков, директорка „Марере”.

Пошто је БИГЗ антологијско дело српске модерне архитектуре, компанија ће, наводи нови власник, тесно сарађивати са градским Заводом за заштиту споменика културе да би био очуван аутентични изглед Брашовановог здања. То је пре свега „Марерина” обавеза јер је објекат споменик културе, а не само добра воља.

– Ово монументално здање има око 40.000 квадратних метара, од чега је више од половине употребног простора услед импресивно пројектованих ходника и степенишних зона. Што се тиче дизајна канцеларијског простора, српско тржиште увелико препознаје „Мареру” по савремености и функционалности највишег нивоа. На домаћем тржишту некретнина канцеларијски сегмент је далеко од засићеног и ту видимо простор за нове инвестиције – наводи Срећков.

Куповина БИГЗ-а наставак је стреловитог успона „Марере”, за коју се у широј јавности чуло девет година после њеног оснивања. Те 2018. биро „Реморкер аркитектс” који потписује све пројекте „Марериних” реконструкција добио је Награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79.

До тада је „Марера” на себе укњижила и објекат у Булевару краља Александра 28, а у Ресавској су преуредили некадашњу зграду „Југохемије”. Купили су и зграду бивше фабрике „Беко” и обликовали је у „Калемегдан бизнис центар”. Ове године завршили су преуређење објекта у Македонској улици 44. Пре неколико месеци од града су купили део „Београђанке”, коју ће 2021. претворити у модерне канцеларије за издавање. То је њихов стандардни начин пословања – куповина и обнова старих здања док не буду спремна да приме закупце савременог пословног простора.

Крајњи власник „Марере” је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне. Зубрилин је власник и „Марера рил естејт партнерса” која је основана децембра прошле године да би се после вишегодишњих преговора са власницима БИГЗ-а коначно домогла тог здања код Сајма о чему је „Политика” писала прошлог месеца.

Дух европске модерне архитектуре

Нова зграда Државне штампарије, као једне од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији, основане још 1831. године, саграђена је између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитеката Драгиша Брашован је на овом здању први пут у београдској архитектури применио армиранобетонски скелетни систем конструкције, наводи градски Завод за заштиту споменика културе. Овим изузетним остварењем у време свог стваралачког врхунца Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.

Коментари9
28fdf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Руси нажалост нису познати као изумитељи нових трендова у свету.
Biće tu, dok kažeš metro
Samo partnere da ne pitamo za prvi milion, i sve je u redu.
Сава Други
Piše na njihovom sajtu da Merira ima više od 180 000 m2. Po hiljadu evra to je 180 miliona evra. Te pare nisu dšle iz EU i iz USA jer ta firma ništa nije izvezla u njih a nije se zadužila kod njih. Postavlja se onda pitanje zašto ova naša državna agencija za AML nije radila proveru. Ako su oni uplatili te novce državi za te zgrade, a jesu, onda su morali i da ih prime. Ako su ih primili iz više izvora u kratkom periodu to onda nikako nije dozvoljeno. A ako su stigle iz jednog izvora ...
Maja
I sta hoces da kazes?? da se ostavi BIGZ jos jedno 50ak godina na cuvanje takvima kao ti, bas ste je lepo udesili. I ova kompanija je uzela da sredjuje dve jako znacajne zgrade u Beogradu, pa mozda i najznacajnije da budemo iskreni. Beogradjanku i BIGZ. Propadale su decenijama, niko nista nije radio i sada kada je neko konacno uzeo da sredjuje, ti bi kao da proveravas odkle pare!!?? Ma daj. I ovo nije prvi posao ove kompanije, vec su uradili po Beogradu neke kvalitetne obnove. Puna podrska.
Mirko
Sve je na prodaju dok ne bude bilo vise sta da se proda.
Filip
Svakako jedna od simboličnih Beogradskih građevina. Obzirom u kakvom je stanju trenutno, zgrada BIGZa zaslužuje je da bude obnovljena!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља