петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 21.02.2021. у 18:00 Слободан Орловић

Чему преговори са опозицијом о паралелној уставности

Суштинска ствар за опозицију није добијање предизборних мрвица са и испод стола, већ је потребна жртва за демократску идеју и став, макар дуго остала ван парламента
(Миланко Каличанин)

Пита ли се ико како смо дошли у стање да нам странци, после три деценије вишестраначја, утаначују разговоре између власти и опозиције. Као да се договара поратни сусрет љутих ратних непријатеља који треба да прихвате мир. Заправо се припрема слика да наше политичке странке (и странчице) треба ето да се договоре око фер изборних услова, око представљања у медијима са „националном фреквенцијом” („Пинку” ваљда, „Првој” и другим) па ће све да буде демократски. Ех, да је српски проблем тако површан и технички, него су ствари далеко отишле. Изван Устава и закона, у некакав „паралелни устав”.

Уз туторе из Европе, ко су ти који би требало да преговарају? На једној страни су опозиционе странке које су, после читавих 30 година легалног деловања, пред нестанком. Не само да их нема у скупштини, него готово да их нема ни у бирачким телу. Опозиционе вође (већина), одавно пале са власти, изгледају као без шансе да се врате. А јесу ли се запитали каква им је владавина била – корумпирана, дезоријентисана, невешта...? Када нађу одговоре, једино што би преостало је да се склоне из првог реда и искрено подрже демократску борбу нових, бољих лица.

Друга страна у будућем преговарању је власт, прецизније СНС као кључна владајућа странка (остале су сателити). Она би могла допринети политичком побољшању али, све су прилике, гледајући протеклу деценију, да неће. Први разлог је деформација уставних институција које раде по правилима паралелног устава „кројеног по мери једног човека” (не, није Де Гол). По том неписаном уставу скупштина је прво постала бесмислена са измишљеним правом власти да подноси небројене амандмане на своје сопствене законе (јединствен случај упоредноправно), како опозиција не би дошла до речи. Данас је парламент још бесмисленији али не само зато што уопште нема опозицију (европски феномен), већ и зато што су „расправе” заправо ôде шефу државе и покуде опозиције. А они су изван парламента. Како све то изгледа слободномислећим грађанима, а како ли странцима, не смемо ни помислити.

Паралелни устав није срозао само народно представништво него је деформисао и друге институције. Влада, добровољно, не утврђује, нити води политику – макар што би по Уставу то морала. Супротно, влада помно слуша и спроводи наредбе, како га премијер јавно назива, „шефа” (ово је аманет садашње опозиције). Председник републике („шеф”) је владин творац и руководилац, а парламент му је техничка подршка за усвајање закона. Парламенту се, уз то, унапред одређује трајање. По паралелном, неписаном уставу председник републике доноси све „акте владе” – најважније политичке одлуке: међународне (споразум у Вашингтону), економске (кредитно задуживање), социјалне (предизборних 100, 60, 30 евра), здравствене (антиковид вакцине), полицијске (рат мафији) и све друге. Ако се нешто од овога  критикује, лако се прогласи мржњом.

Још једна институција, политичка странка одавно је изашла из Устава, погазивши одредбу да не сме „непосредно вршити власт, нити је потчинити себи”. Држећи се паралелног устава владајућа странка, по угледу на претходне, чини баш то, одржавајући своју парадржавну структуру за спровођење одлука страначког вођства. Политичка странка је кључна веза између капитала, државе (носилаца функција) и народа (гласача). Логика нашег паралелног устава је да шеф владајуће странке уједно буде и председник републике, те је тако круг затворен.

Где је излаз, има ли пута за повратак Уставу? Будући разговори о изборној кампањи, њеном спровођењу и финансирању сигурно нису излаз из паралелног устава па не треба ни трошити време на тактику корак по корак. Суштинска ствар за опозицију није добијање предизборних мрвица са и испод стола, већ је потребна жртва за демократску идеју и став, макар дуго остала ван парламента. Нека опозиција ради на подизању политичке културе, милионитим понављањем да политика није превара него вештина за општу добробит. Нека моле народ, свуда и стално, да се новим лицима пружи шанса да то докажу. Нека нас убеде да ће укинути паралелни устав, да ће институције радити само свој посао, а да критика неће бити звана мржњом. Тада ће их сам народ изабрати, неће им требати ни преговарачки тутори, ни центри моћи споља и унутра. Само, то је мало дужи пут ˗ ко је спреман?

Професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
1da21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da izbori nešto rešavaju ne bi nam ih ni dali
Mislite da narod nešto odlučuje na modernim izborima? Pa pogledajte prevaru na izborima "u najdemokratskijoj državi" od svih država SAD.
Rada Novi Sad
G-sn prof.svidja mi se Vaš osvrt,ali mislim da je nedovršen. Trebali ste biti kritičniji prema svima nama,kao narodu.Nije ni vlast ni opozicija pala s' neba!Činimo ih mi,svi. To što se Vi pitate,pitamo se mnogi koji brinemo za svoju zemlju. Želelea sam da pročitam/ili da se da zaključiti/zalaganje za dobrobit,napredak,očuvanje teritorije,nezavisnosti...Samo ne velike ideje, demokratija/floskula!Od drveta ne vidimo šumu!Pozdravljam zalaganje za zakonitost.Vlast je uvek odgovorna jer je vlast.
Velimir
Rad na prosvećivanju (političkoj kulturi, kako kažete) ni slučajno neće pomoći jer je stepen prosvećenosti relativan ukoliko se stalno ne održava. 200-tinak godina autoritarnih režima u Srbiji to dokazuje. Jedan komentator pominje princip "Napoleona", a zaboravlja da se i on proglasio za imperatora. U komentarima na ovom sajtu imate javna mišljenja da nam treba još "kosovskih bitaka" da bi nam bilo bolje. Dok dočekamo "političku kulturu" već nas odavno neće biti.
pera
Pogodjeno pravo u sridu 100%.
Branimir Salevic
Kod nas je "slon u sobi" toliki da bi realno rešenje bilo očigledno - kad bi otvorili oči, a zove se: Predsednički sistem izvršne vlasti. Direktno birani Predsednik kao "glava" izvršne grane vlasti, uz direktno biranje po većinskom sistemu poslanika u skupštini kao zakonodavne grane. Uz direktan izbor sudija makar za opštinski sud - to bi bilo zaokruživanje osnova demokratskog sistema podele vlasti. To je uslov za ukidanje partijske (privatne) države i vraćanje suvereniteta građanima.
Velimir
Čini Vam se da je tako jednostavno... mandat Predsednika Republike je ograničen, ukoliko ukine Vladu, gde će onda?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља