Држава је и превише попустила фриленсерима и простора за нове уступке нема, сматра стручна јавност. Радници на интернету су незадовољни оним што су им прошлог петка понудили у влади: обустава слања пореских решења за неплаћене порезе и доприносе на уплате из иностранства у последњих пет година, отпис камата, признање нормираних трошкова од 43 одсто и репрограм дуга на 10 година.
Ово важи само за фриленсере који заиста живе од рада на интернету, док трговци криптовалутама и они који се кладе на интернету или издају станове на дан морају да плате пун износ пореског дуга.
Саша Ранђеловић, професор Економског факултета, каже да ова понуда којом се отписују камате ставља оне који нису платили порез на време у повлашћени положај у односу на све остале грађане Србије који су на време измиривали обавезе.
– Погрешно је говорити о опорезивању фриленсера, фризера или апотекара. Треба говорити о опорезивању дохотка. Он се опорезује ма ко да га остварује. С тим у вези, чини се да је и ова понуда више него великодушна. У супротном, уколико би ишла корак даље и смањивала главницу дуга држава би послала снажан негативан сигнал редовним пореским платишама да су доведени у неравноправан положај зато што су порез плаћали на време – наводи Ранђеловић и додаје да је на крају то увек политичка одлука.
Александар Стевановић, економиста, сматра да је признање 43 одсто нормираних трошкова на услуге, прилично великодушан уступак државе.
– То је нешто што ја не бих одбио да сам на месту фриленсера. Можда би се о року отплате могло још преговарати, јер није нам циљ да због тих десет година људи и даље раде на црно него да уђу у систем легалног пословања и да плаћају порезе држави. Фриленсерима који су послушали Пореску управу и платили порез то не би требало да представља проблем јер постоји нешто што се зове претплата, односно порески кредит и тај новац им не би био враћен али би послужио за измиривање њихових будућих обавеза – објашњава Стевановић и додаје да није добро што ми стално шаљемо поруку да се исплати оглушити се о плаћање пореза и чекати бољу понуду државе.
Александар Васић, порески саветник, уверава да какво год решење да буде донето једна страна неће бити задовољна. Чињеница је да порески закони овакви какви су постоје већ 20 година, али је чињеница и да држава те законе није спроводила. Порески саветници су, према његовим речима, упозоравали на проблеме који могу да настану јер су пореске обавезе на начин како их је држава утврдила за фриленсере непримерено велике. Он наглашава да је обавеза радника на интернету била да плаћају порез по закону који тренутно важи.
– Решење које су Министарство финансија и Пореска управа у разговору са радницима на интернету предложили знатно је повољније у односу на оно што данас имамо. Признање нормираних трошкова од 43 одсто је по закону највиши износ предвиђен за ауторске уговоре. То је добро и то ће за 30 одсто смањити износе пореза. Са друге стране одлагање плаћања пореских обавеза није непознато код нас у законодавству. Овај рок је знатно продужен и то је добар начин да се помогне онима који дугују за порезе. Док за поштовање пореске дисциплине овај манир, који наша држава има да стално помаже неплатишама, генерално није добар – каже Васић.
У оквиру решења за фриленсере најављене су измене Закона о порезу на доходак грађана и вероватно је намера државе да се у посебном делу регулишу приходи који се остварују на интернету. Међутим, оно што се отвара као велико питање, према мишљењу нашег саговорника, јесте плаћање доприноса за социјално и здравствено осигурање и да ли ће им бити регулисан стаж.
– Фриленсери су незадовољни, траже отпис обавеза и покушавају да издејствују за себе привилегованији положај у односу на друге. То мислим да није поштено. Држава би им, на неки начин, морала изаћи у сусрет имајући у виду да није контролисала ову врсту прихода, који нису непознати. Технологија напредује и када говоримо о новим облицима прихода, држава мора да донесе једноставно решење за опорезивање које ће омогућити потпуни обухват свих који остваре приходе на интернету и да свако може једноставно да срачуна порез који га чека – наводи Васић.
Ђерђ Пап, бивши директор Пореске управе и порески саветник, сматра да је понуда државе уступак ако неко хоће да плати порески дуг. Али ако фриленсери немају ту намеру, онда то није никакав уступак јер је њихов основни захтев да се ништа од пореза и доприноса за последњих пет година не плати, до 15. октобра прошле године када им је Пореска управа најавила контролу.
– Не знам да ли држава више од овога може да понуди. Одлагање плаћања им је омогућено на 120 месеци, иако према садашњем закону може да буде највише 60 месеци. Ако би се та одредба унела у закон, она би имала дејство на утврђене обавезе из прошлости, што могу некако да замислим да тај процесни поступак важи и за нешто утврђено друге године. Али не могу да замислим на који начин би постигли признање 43 одсто трошкова, јер ако би тако нешто унели у закон, то би могло имати повратно дејство што је Уставом строго забрањено – каже Пап.
Он не очекује да ће фриленсери који су послушали Пореску управу и платили дуг имати неке повластице. Подсећа на чињеницу да уназад тридесет година имамо мере државе које су погодовале дужницима, а не редовним платишама.
– Опраштане су им камате 2012. и 2014. године и давани су дуги рокови отплате. Да не кажем шта је 1999. било. То је просто политика државе да стално повлађује неплатишама. Што им више повлађује све ће их више бити. Једном би требало да се стави тачка и ко не плати порез зна се шта му следи – закључује Пап.
