четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.02.2021. у 19:17 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Изгубљени рат Пољске

Прошлогодишња НАТО вежба у Пољској (Фото EPA-EFE/Tomasz Waszczu)

Четвородневно ратовање Пољске окончано је потпуним поразом. Противник који је нагрнуо преко источних граница није имао претерано тежак задатак. На страни бранитеља ништа није функционисало како треба: ни врховна команда, ни ентузијазам војника, патриотизам становништва, наоружање... Срећом, нико није смртно страдао, нико није рањен, није било разарања градова, заробљеничких логора, паљења кућа, уништавања летине... Било је ово тек виртуелно симулирање нечега што би могло да се догоди.

Рат за који је било предвиђено да траје двадесетак дана окончан је неславно, пре времена. Претпостављеном нападу Русије није се могло одолети. Чак ни уз коришћење најсофистицираније војне опреме из Америке. И све то тек неколико дана након што је први човек САД Џозеф Бајден опозвао одлуку свог претходника Доналда Трампа о упућивању у Пољску десетак хиљада америчких војника стационираних тренутно у Немачкој, а што је видно сневеселило надлежне у Варшави.

Како су пренели медији, били су ово најобимнији војни маневри пољске армије у последњих неколико година. У симулацији названој „Зима-20”, учествовало је „неколико хиљада људи под оружјем”. Према задатом плану, требало је издржати најмање три недеље. Нажалост, бивша руска савезница је прегажена много пре него што је било очекивано, а војнопоморске снаге и авијација у потпуности су бачени ван строја. Нису помогли ни „невидљиви” ловци Ф-35, ни ракетни комплекси „патриот”, ни мобилни артиљеријски системи ХИМАРС, допремљени преко Атлантика. Предаја је била једино рационално решење.

Неминовни пораз Пољске у евентуалном „живом рату” против далеко надмоћнијег противника свакако би био очекиван. Али циљ компјутерски одрађене вежбе, по свој прилици, и није био провера издржљивости и моралне чврстоће армије и житеља бивше чланице Варшавског пакта. Све је више личило на симулацију далеко озбиљнијег претпостављеног сукоба, оног између НАТО-а и Русије. Пољаци су се у целој причи нашли тек као „потрошни материјал и монета за поткусуривање”.

Познато је да се сукоби између великих војних сила, барем у почетку, воде преко леђа „малих играча”. То је онај период кад се испитују спремност и одлучност зараћених страна, као и њихова војна опремљеност, и процењује могући исход. Ако се у све убаци и доза „исконске мржње”, „борбе за људска права” или „глобалне претње”, сви услови за ратовање су ту. Пољска са својом садашњом отвореном проамеричком политиком показала се као идеалан полигон.

Многи су склони да описане виртуелне маневре повежу са ситуацијом у једној другој држави – Украјини. Укључивањем земаља чланица бившег Варшавског пакта у НАТО и Европску унију могућност ратовања на тим територијама у извесној мери је умањена. Ипак, главни залогај је остао на столу. Украјинци, фактички, никада нису успели да се у довољној мери откаче од Русије, а још мање да за себе нађу уточиште на Западу. Једноставно, остали су да живе негде између, у земљи која је од кључне важности и за једну и за другу страну. Како просторно, људски, тако и захваљујући благородности тла на којем живе. А то, ако немаш сопствену војну моћ, привлачи оне који мисле да ту моћ поседују.

Такође, нема сумње да би било какав покушај НАТО-а и САД да силом промене стање у овој бившој совјетској републици дао Русији прилику и могућност да, осим Донбаса на југоистоку земље и Крима на Црном мору, уз себе веже и неке друге украјинске територије, посебно оне ближе границама бивше заједничке матице. То би нас, практично, вратило у времена када се на европским просторима војевало у два велика светска рата. А резултати тих ратова добро су познати.

Али, вратимо се Пољској. Пораз у виртуелном војевању показао је да сама борбена техника, ма колико софистицирана била, не може да замени људски фактор. Ако ни они који су у добро заштићеним склоништима мирно седели за командама све те технике нису успели да издрже, питање је како би се понашали њихови саборци на терену, око чијих би глава трештале експлозије, фијукали меци, поред којих би гинули људи. И који би, на крају крајева, били у ситуацији да морају да спасавају сопствене животе.

Какав борбени морал би их носио? Убедити их да се заиста боре за своју земљу и своје породице, а не за газду са ко зна које стране света, није једноставна мисија. За многе би, у случају „туђег рата”, брза предаја била далеко прихватљивија од дугог и бесмисленог умирања. А управо ту компоненту војевања требало би да замени савремена технологија. За сада без успеха.

Коментари20
e4ad0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Poljaci kukaju kako ih je Komunizam "upropastio". Poljska nikada nije bila veca i naprednija nego posle rada. U luci Dancig je bilo najvece brogodaliste na svetu sa 40.000 zaposleni. Imali su trziste cele Istocne Evrope. Po dolasku kapitalizma sve je propalo. Poljaci su morali ici na rad u Irsku ili u bilo koju zemlju kao jeftina radna snaga.
Tom
"Poljska nikad nije bila veca" - vi ste potpuno pogresili. Od 1569 do 1797 Poljska i Litvanija bila sjedinjene kao Državna Zajednica Poljske krune i Velike kneževine Litvanije. U pocetku XVII v. ova drzava imala povrsinu preko 1 miliuna kvadratnog km. U 1797 susedi Poljske - Pruska, Rusija i Austrija uradile 3 podele Poljske, nakon cega Poljska je nestala sa svetskih mapa. 123 goda kasnije Poljska povono stala je nezavisna njena povrsina do 1939 bila je 389,7 hilj kv. km, sada 312 hilj . kv. km
Muradin Rebronja
Šta bi bilo kad bi bilo? To samo Bog zna. Rusija ne bi iz čista mira napala Poljsku, to jest, NATO pakt. Rat bi, ne daj Bože, buknuo na sve strane. Kome, i zašto bi to trebalo? Ujedinjeni protiv korone je ono čime svet treba da se bavi a ne nekakvim uništavanjem sveta, jedinog mesta gde ljudi, životinje i biljke mogu da žive.
Nemanja
Bio sam u Poljskoj u vreme kada je Rusija vratila Krim gde mu je i mesto. Televizija prenosi pitanje novinarke predsedniku Poljske koliko armija moze da izdrzi u slucaju ruskog napada, a on odgovara nekoliko dana do dve nedelje. Paranoja...
Из Британије
Главна вест није сама прича, већ због чега је објавњена и коме је намењена.
Smejurija sa namerom
Glavni cilj vezbe je bio da se pokaze Amerikancima da sama Poljska bez americkih vojnika ne bi izdrzala ni nedelju dana u ratu. Odnosno da se potvrdi Trampova odluka o slanju 10.000 americkih vojnika u Poljsku. Cilj je izvrsen. Inace, ni na jednoj vojnoj vezbi, a posebno ne na virtuelnim vezbama, ne pokazuje se nesposobnost armije i sistema odbrane, niti se4 takvi rezultati objavljuju. Ovo je deo informativnog rata i sama vezba, kao i njen rezultat su namenjeni NATO-u i SAD.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља