уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.02.2021. у 20:41 Јована Рабреновић

Задуживање под повољним условима

Средствима нове емисије отплаћено је 900 милиона долара обвезница емитованих 2011, од укупно 1,6 милијарди долара, колико доспева у септембру 2021.
(Фото А. Васиљевић)

Држава наставља да користи предности јефтиног задуживања па је тако пре неколико дана на аукцији продала десетогодишње обвезнице вредне десет милијарди динара. Принос за инвеститора је 2,5 одсто годишње, а тражња је била већа од понуде за око 2,3 милијарде динара. Другим речима, инвеститори су били задовољни и тако ниском каматом на тако дуг рок.

Задуживање је неминовност зато што је првобитно било предвиђено да минус у државној каси износи 1,5 милијарду евра, а уз нови пакет мера грађанима и привреди од милијарду евра нарашће на 2,5 милијарде за колико ће порасти и јавни дуг.

Пре неколико дана Министарство финансија објавило је да је јавни дуг Србије на крају 2020. године износио 26,66 милијарди евра, што чини 56,8 одсто бруто домаћег производа (БДП). На крају 2019. године јавни дуг је износио 23,94 милијарде евра и чинио је 52 одсто БДП. То значи да је за годину дана увећан за око 2,7 милијарди евра.

Из плана аукција Управе за јавни дуг за први квартал ове године види се да држава још не намерава да изађе на међународно тржиште капитала, већ да ће се задужити на домаћем и то у динарима и еврима. Тачно 45 милијарди у динарима и 200 милиона у еврима.

Иван Николић из Економског института у Београду каже да су камате на дуг сад ниске и да постоји спремност инвеститора да купе државне обвезнице и са таквом ценом.

„Добро је што се држава сада доминантно финансира преко динарских обвезница, јер је у том случају ризик мањи. И треба наставити такву политику. Валутни ризик треба избећи, поготово задуживање у доларима код ког постоји дупли валутни ризик и према односу долар евро и евро динар. Добро је што држава смањује удео доларског дуга у укупном јавном дугу. Он је на крају децембра 2020. пао на свега 13,2 одсто, а некада је износио 35 одсто”, наводи Николић.

То је, иначе, учињенo заменом скупог доларског дуга у онај у еврима. Прошле године држава је превремено откупила обвезнице емитоване 2011. године у америчким доларима, које су имале камату од 7,25 одсто. Након реализације хеџинг трансакције камата у еврима је била 1,066 одсто. Средствима нове емисије отплаћено је 900 милиона долара обвезница емитованих 2011. године, од укупно 1,6 милијарди долара, колико доспева у септембру 2021. године.

Пре десетак дана реализована је слична трансакција када је зајам од Кувајта замењен из америчких долара у евре, по знатно нижој каматној стопи. Уместо 1,5 одсто на доларе Србија ће плаћати камату у еврима од 0,393 одсто. Након ове хеџинг трансакције учешће доларског дуга у укупном портфолију јавног дуга снижено је на 12,3 одсто са 13,1 одсто крајем прошле године.

Иако је задуживање јефтиније дуг је ипак дуг и он мора да се врати. Зато је Фискални савет упозорио да ће са новим пакетом помоћи учешће јавног дуга у БДП-у током 2021. наставити да расте на више од 60 одсто БДП-а,  уместо да се закочи, а тај нови дуг порески обвезници враћаће с каматом у наредним годинама.

„Нова исплата државне помоћи привреди и становништву, која није предвиђена важећим буџетом, може се финансирати само додатним повећањем фискалног дефицита и новим задуживањем државе у 2021. години и то преко износа од око 1,5 милијарди евра колико је већ планирано недавно усвојеним буџетом.

Одговорна фискална политика могла би да сведе додатно задуживање државе у 2021. на испод 300 милиона евра уместо милијарду евра”, сматрају у Фискалном савету.

Коментари6
1a990
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Agroekonomista
U vreme kada je Euribor negativan vama su 2,5% povoljno zaduživanje?!
Vagar
Država puni džepove bogatim poslodavcima,a ne ugriženoj privredi,i zadužuje buduće generacije.Drugim rečima uzima od siromašnih i deli bogatima.Kako drugačije protumačiti kad privredi koja posluje normalno(85%privrede)šalje milijarde na ime pomoći.
Бојан
Требало би да се ослободимо долара у девизним резервама а не у дуговима. Сви светски стручњаци предвиђају и знају да ће вредност долара само падати у будућности. Зато све земље света конвертују своје девизне резерве из долара у злато. Ако дугујемо у доларима то је добро по нас.
Nemanja
"Задуживање је неминовност зато што..." ekonomski tigar koji zivi od lazi moze samo tako da ostane u sedlu.
VesaD
...Vladi neradnika i neznalica se i čini da je sve jeftino jer nisu u životu osetili šta je rad i šta je plata i kako se štedi od usta da bi se platila struja skolarina lekovi ..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља