четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.02.2021. у 18:00 Иван Цветковић

Дуго путовање из Монтевидеа

Тешки, али успешни преговори вођа наше фудбалске репрезентације с француским бродским компанијама за повратак у Европу с Првог светског првенства 1930.
У егзотичном пејзажу: наши фудбалери поред водопада на излету у околини Рио де Жанеира (Фото из збирке Соколке Јакшић)

Звучи невероватно, али некада су Бразилци чезнули да нас победе у фудбалу! Први мегдан смо поделили у обостраном дебију на светским првенствима и загорчали им живот. Тим по имену Југославија, а у ствари српска репрезентација, 14. јула 1930. је у Монтевидеу победио с 2:1.

И Бразил је једва чекао да се освети. Прилика се указала док му је рана била још свежа. После Светског првенства у Уругвају наши фудбалери су одиграли једну утакмицу у Буенос Аиресу и две у Рио де Жанеиру.

„Ове су нам утакмице дале добар финансијски резултат, а како су биле клупске то немају и не могу имати оно значење, које им се у земљи придаје”, образложено је у Извештају о раду Југословенског ногометног савеза 1930. „Све су репрезентације одигравале сличне утакмице, које су погубиле, јер се под оним приликама утакмица не може добити. Већ код нашег првог доласка у Рио де Жанеиро ми смо са клубом Васко да Гама закључили две утакмице, које смо онда одиграли. То је закључено 5 јула. Утакмицу у Буенос Аиресу смо закључили у Монтевидеу. Утакмицу у Буенос Аиресу изгубили смо са 1:3. Играли смо против ком. момчади Аргентине. Прву у Бразилији изгубили смо са 1:4. Играли смо против репрезентације, а другу са 1:6.”

Али, Бразилија, како смо тада звали ту земљу, горела је од жеље да „покаже изузетне спортске вредности, које се нису виделе у Монтевидеу када смо одмерили снаге с тим истим Југословенима”, најављивао је 5. августа 1930, дневни лист „Ноите”, кога се у свом „Дугом путовању кроз фудбал и медицину” (1989) још сећао Михаило Андрејевић, када је на путу за Монтевидео брод с нашом експедицијом пристао у Рију:

„Пала нам је у очи нарочито велика реклама чувеног бразилског листа, који се звао „Ноите”  (на португалском „Вече”) ”.

У својим успоменама један од вођа нашег похода у светски врх (Југославија је доспела у полуфинале) и касније деценијама један из најужег круга највиших руководилаца Фифе, изнео је и ову појединост:

„По повратку из Буенос Аиреса у Рио де Жанеиро возили смо се једним немачким бродом који се звао „Кап Норте”. Случајно је тим бродом путовао и председник Бразилског фудбалског савеза Алмеидо де Коста са својом женом. У његовом друштву сви смо се пријатно осећали, а још више у друштву његове младе, лепе и интелигентне супруге. У разговору са њим дознали смо да је он вишеструки спортиста Бразила и да носи титулу првака Бразила у гађању из пиштоља. Колико се сећам рекао нам је да је био и светски првак у овој дисциплини. Путовање овим бродом трајало је пет дана и на броду смо склопили многа познанства. Наш Ђокица Вујадиновић настојао је да постане што приснији пријатељ са председником де Костом и његовом супругом. Добијали смо утисак да је он при томе био врло упадљив и наметљив. Међутим, када је чуо да је председник Фудбалског савеза Бразила првак у гађању пиштољем, његова упадљива наметљивост одједном је ишчезла”.

Пред нашом експедицијом су били много тежи задаци. Требало је да из Монтевидеа крену 2. августа (светско првенство је завршено 30. јула), али француски брод „Алзина” због квара није ни кренуо из Марсеља. Као најбоље решење нађена је „Масилија”, која је 17. августа запловила из Рија ка Старом свету.

„Ово је учињено без икакве наплате и ако је разлика у цени између два брода по особи у другом разреду 50 песоса уругв. Шта више вођство је успело да добије од француских компанија у готову разлику вожње између Монтевидеа и Рио де Жанеира (за повратак) у износу око 550 дол. САД пошто смо морали немачким бродом „Кап Норте” да путујемо од Буенос Аиреса до Рио де Жанеира, што је изнело 3990 арг. песоса, да би на време стигли на утакмице у Рио. Све ове пертубације у распореду задавале су вођству много брига, јер је претила опасност да имамо велике дефиците пошто је уругв. савез само до 31 јула платио опскрбу. (И то би и било да нисмо имали већ закључене утакмице у Рио де Жанеиру и Буенос Аиресу). У Б. Аиресу смо ликвидирали и остала наша потраживања други део разлике у вожњи бродом, путни трошак жељезнички Марсељ-Београд. Овде морамо напоменути да је уругв. савез био веома кулантан, јер нам је платио разлику вожње жељезницом Бордо-Париз, као и разлику за шест дана у дневницама”, похвалили су се Андрејевић, Коста Хаџи и Бошко Симоновић, вође пута, у свом извештају ЈНС.

С нашом репрезентацијом и вођом бразилске експедиције на Првом светском првенству у Рио, тада главни град Бразила, допловили су и председник Фифе Француз Жил Риме и потпредседник Мађар Мориц Фишер. И 9. августа 1930, уочи прве утакмице наших фудбалера у Рију, „Жорнал до Бразил” је открио да ће „долазак двојице спортских руководилаца на трибину да најави 21 почасни плотун”.

„Кафа с млеком” без млека

У време кад су наши фудбалери као БСК играли у Рију у Бразилу је почело да ври. До тада су се на месту председника смењивали губернатори Сао Паула и Минаса Жераиса. Таква политика је названа „кафа с млеком”, јер је прва држава била највећи произвођач кафе, а друга млека. Међутим, правдајући се Великом економском кризом, због које је десеткован извоз главног бразилског производа, тадашњи председник Вашингтон Луис је за свог наследника предложио земљака из Сао Паула Жулија Престеса. Он је и победио на изборима у марту 1930, али није преузео дужност у новембру, јер је дошло до војног удара. Дан пре полуфинала Светског првенства, 26. јула 1930, убијен је у Ресифеу (држава Пернамбуко) губернатор Параибе Жоао Песоа (од тада се њен главни град зове по њему, а ту је наша репрезентација играла 14. новембра 1989), који би био потпредседник Бразила да је Жетулио Варгас из Рио Гранде до Сул победио на изборима. Убице никада нису откривене и у време када су наши фудбалери били у Рију политичка ситуација у Бразилу је почела да се усијава. Завршило се тиме што је, на крају крајева, Варгас постао диктатор.

Није било мед и млеко ни у Уругвају, у то време „јужноамеричкој Швајцарској”. Било је захтева да се у време економске кризе не бацају паре на изградњу стадиона за 100.000 гледалаца, али председник државе Хуан Кампистеги није попустио.

И у Боливији, с којом је наша репрезентација играла у Монтевидеу, 1930. је била „врела зима” (на јужној Земљиној полулопти је у време Првог светског првенства било то годишње доба). Тамо је 28. маја државним ударом је свргнут Ернандо Силес (тачно месец дана касније за привременог председника државе је постављен Карлос Бланко), по коме се зове највећи колумбијски стадион (грађен у време док је био на власти) на надморској висини од 3601 метра! Конгрес Фифе је 2007. забранио да се међународне утакмице играју на висини изнад 2.500 метара, али је касније начињен изузетак за овај стадион под образложењем да је национални.

Животни промашај оперског певача

Исељеници из Југославије су оставили дирљив утисак на наше фудбалере, јер су се, нарочито они најимућнији, истицали гостољубивошћу. Али, један случај је раздирао срце, а Михаило Андрејевић га је сачувао од заборава:

„На тој вечери певао је наш чувени оперски певач из Београда Жика Томић. Он је дошао у Јужну Америку са жељом да се прослави у тадашњој чувеној опери „Колон” у Буенос Аиресу. Међутим, и поред велике помоћи, коју су му пружали наши исељеници, он није успео да се пробије, и такорећи живео је од помоћи наших исељеника, којима је певао наше песме на забавама наших људи. Тежак и тужан је био наш растанак са Жиком Томићем. Он нам је сузним очима говорио да ни сам не зна кроз колико година ће моћи да се врати у нашу земљу, што зависи од тога да ли ће доћи до потребног новца. Он се после пет година од нашег виђења вратио у земљу и умро је у Доњем Милановцу, одакле је родом”.

Коментари0
91f4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља