недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.02.2021. у 22:00 Александар Апостоловски
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Трећи човек у апостолском жребу

Зашто се ни власници кладионица не усуђују да ставе на тикете потенцијалне кандидате за будућег патријарха и прогнозирају ко је будућа његова светост? Ако су погађали изборе световног вођства у Срба, ако су били сигурни у победу Џоа Бајдена и ако савршено прецизно знају ко ће победити у трећој финској лиги у хокеју, шта их спречава да истакну епископе са највећим шансама за престо Светог Саве и омогуће нешто више себи, а нешто мање верном народу да заради који динар? Газде коцкарница су сујеверни, неће да се коцкају са оним одозго!

Не усуђују се да прогнозирају избор 46. врховног поглавара СПЦ, јер ће се тек трећи пут бирати апостолским жребом, односно Божјом вољом, између три кандидата са највише гласова које добију од чланова Светог архијерејског сабора. Оставши без патријарха Иринеја, који је столовао на трону 10 година, тек када га нема, о његовом легату можемо говорити као о – тријумфу умерености, те ће се, како време пролази, многи са носталгијом сећати његовог разложног држања у такозваним врућим ситуацијама.

Иронија је да је Иринеј, као епископ нишки, словио за потпуног аутсајдера, пре него што је вољом Светог духа, извучен коверат са његовим именом. Онај одозго није се сложио са анализама ових одоздо, да се тада одигравао закулисни супердерби између двојице духовника који су словили као најјачи емитери моћи унутар СПЦ, митрополита Амфилохија и Иринеја бачког. Слично се догодило и када је 1. децембра 1990. године изабран патријарх Павле. Двојица фаворита били су епископ шумадијски Сава и епископ жички Стефан, али призвани Свети дух указао је на дотадашњег тихог и скромног епископа рашко-призренског који је тек у деветом кругу гласања ушао као трећи, сувишни кандидат. Још за живота, Павле је постао свети, не декретом већ веровањем верујућих и свих осталих!

Дакле, од када је патријарх Герман, у доба комунизма назван црвеним патријархом, променио Устав СПЦ и увео улогу Светог духа као кључног фактора за избор духовног вође у Срба, атеисти ће рећи, класичном коцком, у игри престола је побеђивао човек са најмање шанси или ‒ трећи човек! Шта је планирао патријарх Герман који је водио цркву од 1958. до 1990. године, као човек из шпила карата који су мешали његов земљак Добрица Ћосић, уз посредничку улогу Александра Ранковића? Да је у смутним временима неопходна интересна кохабитација са световним вођством – тако је било од вајкада и тако ће бити на вјеке вјеков ‒ па је Герман, кокетирајући са званичним антихристима, увођењем апостолског жреба, минимизирао утицај политичке моћи на избор патријарха. Не само да је остао једини ранковићевац који није смењен после Брионског пленума, како га је опањкавала кварна чаршија већ је његовим ангажманом и компромисима које је чинио, почела изградња Храма Светог Саве. Жребом за избор патријарха, избегнути су приговори типа „Ранковић”.

Није ли, уосталом, патријарх Иринеј изабран у доба власти Бориса Тадића да би му опозиционо настројена јавност, ономад владајућа гарнитура, до смрти спочитавала да је Вучићев патријарх. Тек после смрти митрополита Амфилохија, коначно је постало нешто јасније да је у Амфилохијевом наводном сукобу са Вучићем и Ришељеом СПЦ, Иринејом бачким, свако играо своју улогу: Иринеј од Бачке и Амфилохије, најдража духовна деца Јустина Поповића, различити по темпераменту, први као човек из сенке, а други као мегафон са ореолом мудраца, плели су мрежу утицаја чији је циљ био опстанак цркве у Црној Гори и расејању. О Косову је излишно и говорити. За такву мисију неопходна је помоћ државе, односно световне цркве, коју оличава Александар Вучић. Иринеј бачки је после одласка патријарха Иринеја и Амфилохија, остао најутицајнији и парадоксално, најусамљенији у својој моћи унутар цркве, али је Свети дух пре деценију заобишао и њега и Амфилохија. Тада није погрешио.

Назива ли неко патријарха Павла Слобиним, Коштуничиним, Ђинђићевим, Коштуничиним или Тадићевим патријархом, а патријарха Иринеја делимично Тадићевим и апсолутно Вучићевим? Наравно да би се тешко ко усудио да и помисли на то. У том неразумевању позиције СПЦ и његове светости, ма ко он био, по српској таутологији, следи погрешна премиса да ће тај постати или члан главног одбора напредњака или опозициони лидер.

Позиција владике Григорија је илустративна: наступивши отворено као критичар Вучићевог режима и изокола најављујући могућност да скине мантију и обуче „Армани” ‒ узгред, добро му стоји ‒ и постане председнички кандидат, прерано је отворио карте, умањивши себи шансе и за једну и за другу позицију. И још га је на све то француски портал „Курије де Балкан” пре неки дан назвао „православним Џорџем Клунијем”. Такво естетско поређење тешко да ће остале епископе убедити да гласају за православног Џорџа. Титулу српског Клунија већ носи Борис Тадић, а кум му је био Силвио Берлускони.

Али како је Григорије мудар човек, а још из студентских протеста деведесетих има организационо искуство, сарађивао је са Драганом Ђиласом, право питање је зашто је заиграо отворени покер? Можда је то део игре у којој је Григорије заиста врхунски глумац. Можда СПЦ жели да покаже да духовна власт има чак и кандидата за лидера световне опозиције, када га ови одоздо, дакле земаљски, тако тешко и дуго проналазе! Истовремено и они и Григорије знају да ће секуларна држава тешко прихватити бившег владику у председничкој трци, па чак и да којим случајем, такав личи на Бату Живојиновића.

Ко ће, дакле, бити следећа његова светост, питају се и странци, и верујући, и они који спуштају поглед на своје ципеле, чим прођу поред цркве. Имамо среће, Свевишњи не греши!

Коментари10
62647
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Жељко@Киза
Па и није велика разлика шта су радили комунисти и турци. Турци претварали цркве у џамије, а комунисти претварали цркве у складишта, коњушарнице, кафане... Турци набијали на колац, комунисти само јахали и убијали.
Daca
Kiza-Verovatno ste mlad covek pa i ne znate kako se komunizam "uteravao"u Srbiju.Da bi se sto lakse razvalila drzava,trebalo je porusiti njene stubove.A priznaces nas najjaci stub je upravo crkva.Mozes samo zamisliti muke na koje su bacani svestenici i verujuci narod,vec unisten delovanjem fasista stranih,a pogotovo domacih.Proveri koliko svestenika je ostalo po Srpskom narodu.U C.gori su pravili "pasja groblja".A rezultati komunista po nas mozes videti.Srbija razvaljena,narod proteran .
Вукица
@Daca-Немамо сви иста сећања на "комунистичка времена"! Стара сам и памтим да моји родитељи-верници, нису имали никаквих проблема што су одлазили у цркву, постили, причешћивали се, славили, крштавали децу, унуке...Мојој наставници у основној школи Боси је редовно свештеник освештавао водицу, то није крила ни од колега, ни од нас-ученика. ("Верници", који су у КПЈ улазили због привилегија, а крстили се иза затворених врата, и палили славску свећу у замраченој соби, не заслужују ореол жртве.)
Ljubisa australija
Bravo gospodine Apostolovski! Vidi se da covek zna o cemu pise.
Станиша Младеновић
Било који резултат избора ће нажалост повећати подељеност у друштву а СПЦ је једина снага која је могла да помири подељену Србију а догодиће се и оно најгоре, наставиће се пад поверења у цркву.
Rada Novi Sad
Znalački ste analizirali temu.Uvek je ključna mera. Da ste drugačije,verovatno ne bi ste prošli uredjivačku politiku Politike! Dobro bi bilo da se medjusobno pogledamo i poradimo na sopstvenom opstanaku i dobrobiti.Nije sve na svetu za svakoga!Treba imati/znati meru. Naša mučenička crkva ima bezbroj života kada je uspela,pored ovakve dece kao što smo joj mi,opstane.Ljubav je,kažu,najveća sila na svetu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља