среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.02.2021. у 18:36

У Србији се прерађује само осам одсто комуналних вода

Фото Д. Жарковић

Однос према отпадним водама у Србији је у најмању руку недомаћински, с обзиром да се прерађује свега осам одсто комуналних вода, речено је данас на другом НАЛЕД-овом подкасту „Ко брине о водама у Србији”.

„Забрињава да само осам одсто комуналних вода у Србији има неки вид пречишћавања што је на јаком ниском нивоу. Постоји мали број постројења, свега десетак, на нивоу локалних самоуправа који су у потпуној функцији и који раде по неким стандардима”, рекао је сеф Јединице за заштиту животне средине НАЛЕД-а Слободан Крстовић.

Указао је да не постоји адекватна сакупљачка канализациона мрежа и да је то велики проблем.

Иван Радак из НАЛЕД- а је изнео податак да Србија има 1.500 метара кубних воде по становнику, а да би неки минимум требало да буде 2.500 метара кубних.

Крстовић каже да је НАЛЕД урадио анализу и да је мит да је Србија богата аутохтоним водама и да се доста ослањамо на транзитне воде.

Навео је да на глобалном нивоу скоро милијарду људи нема приступ пијаћој води сваког дана и да зато не смемо да дођемо у ситуацију да вода постане привилегија.

„Први пут се вода, од претходне године, појавила као ресурс на Њујоршкој берзи”, напоменуо је Крстовић.

Како је рекао, три највећа града, Београд, Нови Сад и Ниш, немају своја постројења, а Београд има више од 180 индустријских и комуналних испуста у реку.

Крстовић истиче да велики градови дају лош пример мањим локалним самоуправама.

„Вест од јуче је да је влада формирала радну групу за подизање капацитета за управљање отпадним водама. То је добар сигнал и знак да ће ова тема бити приоритет владе и Министарства заштите животне средине. У плану је да се у наредном периоду изгради 28 постројења, за које, по речима министарке постоји пројектна документација за коју је средства обезбедила централна банка”, навео је он.

Похвалио је Шабац као локалну самоуправу која из постројења враћа у Саву прерађену отпадну воду која је бољег квалитета него што је сам квалитет воде у реци.

То може бити добар пример за Београд и друге градове, додао је он.

Подсетио је да су привредници дужни до краја 2025. године да пречишћавају отпадне воде.

Правно лице или предузетник који има постројења за пречишћавање отпадних вода или који своје отпадне воде испушта у водоток, језеро или јавну канализацију дужно је да своје емисије усклади са граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде прописаних уредбом, по правилу најкасније до 31. децембра 2025. године.

Они су дужни да имају и акциони план за достизање граничних вредности емисије којим се утврђују рокови за постепено достизање тих граничних вредности.

Члан Мреже инспектора Србије Оливера Кикановић је рекла да су казне за кршење прописа у области отпадних вода веома високе.

„Предвиђене су прекршајне пријаве, затим пријаве за привредни преступ и кривичне пријаве. Новчане казне могу износити и до три милиона динара”, рекла је она.

Радак је изнео податак да су у 2018. години поднете само четири кривичне пријаве и 88 прекршајних пријава у целој области животне средине.

Упитао је како шест републичких инспектора могу да покрију целу Србију, Кикановић је рекла да је то тачан податак и да јединице локалне самоурпаве немају никакве могућности да контролишу отпадне воде већ само републичка инспекција.

Каже да је доста људи отишло у пензију и да је том броју од свега шест инспектора доста допринела забрана запошљавања у јавном сектору.

Татјана Миљанић из компаније Карнекс рекла да имају постројење за прераду отпадне воде у који је уложено 2,7 милиона евра.

„Сада испуштамо чистију воду него што је сам водоток који је прима, може се чак користити за рекреацију, узгој племенитих риба, спортове на води и друго. То постројење је код нас фабрика у фабрици пошто смо у њега уложили 2,7 милиона евра”.

Миљанић додаје да је капацитет постројења 2.300 кубика пречишћене отпадне воде на дан.

Нагласила је да је најважнији мониторинг, јер је то једини начин да се испуне законски прописи.

Радак је указао и на проблем да се дуго чега за добијање потребних дозвола за та постројења, преноси Танјуг.

Коментари2
86e12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божа
Има много оних који воле да се купају у тако ароматички зачињеним рекама.
EvGenije
Man'te vodu, dajte metro.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља