Стари Словени су обожавали Липу, свето словенско дрво. Приносили су јој жртве и под њом изводили обреде. Кад су би напуштали своју стару домовину, Словени су садили липе свуда где би се настанили верујући да ће их чувати од зла и урока.
Тако су се и наши људи из бивше Југославије, који су после ратова деведесетих стигли у Канаду, традиционално повезали у већу заједницу. Породице сложно, без обзира на веру, годинама заједнички живе у Секвоја зградама, у Твајфорд улици у Отави, у Канади.
Заједничко дружење започело је негде 2005. године када је Божидар Самарџић са породицом у овај кварт. На његову иницијативу направљена је прва клупа за разговор, где су људи после напорног рада у фирми, почели да долазе, разговарају и да се друже.

Многима се ово свидело па се екипа, Божо, Владо, Љубо, Дане и Боро латили посла, рашчистили су простор од десетак квадрата испод једне велике канадске липе, која им је пружала хладовину.
Кад су очистили терен, наравно следећи предлог је био да се инсталира роштиљ са ражњем, сачом, јер то је део нашег фолклора без кога се тешко може замислити дружење. Један пријатељ је добро разумео њихове активности па је сложној заједници поклонио леп сеник. Тако је покривен повећи простор око липе.
Жене су вредно кренуле да улепшавају околину цветним баштицама. Од раног јутра дружење почиње кафом уз разговоре, договоре и садњу цвећа и зеленила.

Једног јутра, на зиду испод липе, посетиоце је сачекала лепо исписана порука: „Липов лад - кутак за душевни мир".
Мир нам пружа дрво липе, са својом богатом крошњом уз хлад, али онако безмирисна нас враћа у канадску стварност, док су наше липе опојног мириса и медоносне.
Дружећи се испод њене крошње, покушавамо да пренесемо део завичаја, частећи се изванредним домаћим колачима и другим специјалитетима по старим рецептима наших бака. Сви ти укуси и звуци завичаја се протежу уз песму и сетне звуке хармонике нашег комшије Мите.

Забавна су окупљања за дан пролећа на Чумбуриаду (Зеница), надметање у боћању, рођендане у комшијским породицама као и заједничко дружење за Дан Канаде, са комшијама припадницима других нација из Европе, Азије, Африке и Латинске Америке.
Неколико амбасадора је уживало у хладу липе. У Липовом ладу су гостовали познати, глумци, певачи и гуслари, певала је група „Крила завичаја”. Све је то приближавање завичаја уз топло и несебично људско окружење.
Највредније у Липовом ладу је осећај солидарности комшија и спремност да се помогне кад затреба, али и да се за сваки радостан догађај наздрави уз „домаћи шампањац”".
Живана Костић, Канада

Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика