недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.02.2021. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Мржња у школи

Ученике треба учити да разликују љутњу, која је у реду, од презира и јаке, осветничке и деструктивне жеље да се учини зло, а најнасилнија су емотивно неписмена деца
(Срђан Печеничић)

Недавно су медији објавили да се у једној школи догодио незапамћен напад на наставника. Једна средњошколка, иначе одличан ученик, с леђа је ножем напала наставницу математике и посекла је по лицу. Када се овако нешто деси, људи се питају: Зашто? Шта је разлог?

Најједноставнији одговор је: мржња.

Мржња се разликује и од презира и од љутње и беса као веома снажне љутње. Љутња је емотивни захтев за промену понашања. Онај ко се љути на некога то чини зато што сматра да се други понаша на неки начин који је неоправдан и штетан. Зато је свака љутња заправо порука: промени понашање. Како је љутња усмерена на нечији поступак, она ништа не говори о томе какав је однос особе која се љути према особи на коју се љути. Зато је могуће љутити се на особу коју волимо и поштујемо.

Непријатељска осећања

За разлику од љутње презир је непријатељско осећање. Људи презиру оне за које мисле да су недостојна, недовољно вредна људска бића. Главни начини изражавања презира су игнорисање, искључивање из групе, вређање, понижавање, исмевање другога. Особа која презире заправо дехуманизује другога – умањује његову човечност – сматрајући га безвредном или недовољно вредном особом.

Док они који презиру сматрају да је други лош, они који мрзе сматрају да је други зао. Из тога следи да је сасвим оправдано да злу особу униште, било у социјалном, емотивном или физичком смислу. Највећи број убистава је управо мотивисан мржњом. Једно истраживање у неком нашем затвору показало је да се велики број осуђених убица не каје, већ сматра да је убијени „добио оно што је заслужио”. У том смислу мржња искључује осећање кривице и кајања.

Оно што је типично за осећање мржње јесте да они који мрзе често то раде зато што верују да је особа коју мрзе прва почела њих да мрзи. Другим речима, људи су често уверени да је мржња „одбрамбена” и да је њихов деструктивни чин према особи која је предмет мржње само „освета” за оно што је она претходно урадила.

Према томе, описана девојка вероватно је мислила да је наставница мрзи, да има „пик” на њу, и после серије различитих догађаја које је ученица тумачила као „доказе” наставичине мржње, она је одлучила да се „освети”. У многим оваквим ситуацијама реч је о умишљеном, субјективном закључивању које нема стварних разлога у туђим поступцима. Није случајно да је наставници исечено лице, она регија тела која је многим женама једна од најважнијих.

Школе би морале да буду сигурна места, ослобођена сваког насиља. На основу извештаја из медија, школе добро штите децу од наставника, децу од друге деце, али недовољно наставнике од деце. У случају инцидента, довољно је дете исписати из школе и цела ствар пада у воду. При томе разне „инструкторке” погрешно уче наставнике да су и они насилници ако се физички бране од физичког напада.

Зашто се у америчким школама повремено појављују масакри? И ту је одговор: мржња. Све те њихове приче су сличне: шиканирано дете, искључено из групе, често исмевано или подсмевано, када накупи довољно мржње према другима, узме оружје и крене у слепи осветнички поход. Да се то не би дешавало код нас, потребно је спречити развијање осећања мржње како између деце, тако и према учитељима и наставницима.

Једно словеначко истраживање показало је да су управо емотивно неписмена деца она која су највише насилна. Децу треба учити да разликују љутњу, која је у реду, од презира и мржње, која су непријатељска осећања и зато нису у реду. А сва ова осећања настају због неког конфликта, тако да је нужна едукација о конфликтима и начинима њиховог превазилажења. Што деца имају боље социјалне и преговарачке вештине, то је примена силе или шиканирања мање присутна.

Вршњачки медијатори

Један од начина је да се у сваком разреду обуче „вршњачки медијатори” који би посредовали у случају спора између ученика. Њихова функција није толико у томе да допринесу разрешењу спора, већ у томе да ученици који су у спору седну и поразговарају ко је шта како доживео и зашто је поступио како је поступио. Овај начин им помаже да боље разумеју другог ученика, његов доживљај и мотиве, чиме их спречава да му залепе етикету да је „зао”. Тиме се спречава развој мржње и њеног деструктивног потенцијала, а одржавају пријатељски односи између ученика који су у конфликту.

Напад ножем на наставника је позив за буђење људи у просвети, јер је мржња ушла у школе.

Коментари43
6f33f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милица
O позадини догађаја не знамо ништа.Само знамо ШТА се догодило.Када би чули причу обе стране,наставнице и ученице,могли би да донесемо закључак.Све остало су стреотипи.
bibi
Medijatori su pravo resenje i treba da postoje ne samo u skolama, nego i u preduzecima, a i zgradama, okruzenjima jer komsijski odnosi su slicni skolskim. Treba obucavati medijatore da vode komunikaciju izmedju suprotnih strana. U protivnom, nesuglasice mogu da traju vecno, a i ratovi se zato vode. Komunikacija moze da ispravi, tj koriguje necije ponasanje usmereno prema drugoj osobi. Psiholozi ne ucestvuju koliko treba u drstvima na svim nivoima.
Милутин
Медијатори никако не би требало да буду упослени у колективу! Ако су део колектива, неминовно се прикључују неком његовом делу па тиме нису и објективни. То су људи као и сви други. Медијатор треба да буде сасвим независан а да његова обука садржи оспособљавање за процену непознатих људи. Може се то. Као што је и финансијска полиција у стању да примети одступања и ко је за њих одговоран. Тачно је да на крају предузеће плаћа данак, као целина, али да имају овлаштења, тачно би утврдили кривца.
Milan
A šta ako osoba koju mrzim JESTE prva počela, i ako moja mržnja JESTE odbrambena to jest posledična, i ako sam na čin "osvete" to jest odbrane PRINUĐEN apsolutnom nezainteresovanošću društva(komšiluka, rodbine) i sistema(policije) ? Često do ovakvih stvari, deca ili odrasli svejedno, dolazi baš zbog nezainteresovanosti okoline da "se meša" to jest da pomogne žrtvi. Onda se ovakve priče i "analize" pričaju, ne kao preventiva budućih zločina, već kao opravdanje i alibi "bio je lud, ubio iznenada".
Dejan Jelenkovic
... svoja znanja i sposobnosti da se takva ponasanja preduprede.
Dejan Jelenkovic
... sistem obrazovanja kada na nekom od domacih fakulta od 100 studenata polozi manje od 20%. Osim sto ne uce, istina je postoji odgovornost profestora koji nije sposoban da osposobi iste !!! Nije u pitanju situaciona vec egzistencijalna stvar. Da niko na to ne reaguje, posveti se istom da promeni svoj stil i bolje obavlja svoj posao u smislu rezultata. E za to su krive Vase kolege iz struke koje cekaju da im neko da siguran posao i uzivaju u ostvarenoj tituli a ko ima hrabrost da angazuje ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља