четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.02.2021. у 21:21 Озрен Милановић

Социјална карта значајна за поштенију расподелу

На минимум ће се свести могућност да социјалне повластице уживају они који живе далеко изнад просечног српског стандарда, а да људи који су економски веома угрожени буду изостављени
(Фо­то Д. Јевремовић)

Влада Србије усвојила је Предлог закона о социјалној карти, а сада је на народним посланицима да у скупштинској расправи подрже предложени закон, будући да је његов циљ унапређење контроле социјалних давања, што треба да резултира бољом и поштенијом расподелом тог новца.

Доношење овог закона, на који се чека годинама, један је од приоритета Владе Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Све српске владе последњих 20 година покушавале су да направе социјалну карту која би садржала преглед свих грађана којима је потребна помоћ државе. Тада би на минимум била сведена могућност да социјалне повластице уживају и они који живе далеко изнад просечног српског стандарда, а да, са друге стране, прави социјални случајеви, људи који једва састављају крај с крајем – буду препуштени на милост и немилост. Социјална карта не решава све али бар објективно показује коме је најпотребнија помоћ. Увођење овог система, незванично, коштаће државу око две милијарде  динара. Информације из будућег пописа, одложеног од априла за октобар ове године, због короне, биће један од темеља утврђивања чињеничног стања.

Више од четвртине становника Србије током прошле године живело је у ризику од сиромаштва, показују подаци Републичког завода за статистику. Актуелна пандемија ће, предвиђају социолози, додатно покварити ову статистику, пошто су многи изгубили посао, што их је сместило у ризичну групу и повећало шансу да постану сиромашни. Насупрот томе, богати су још богатији.

Сиромаштво је релативна ствар а зависи од тога где живите. Сиромаштво у Бриселу се разликује од сиромаштва у Букурешту или Београду. Сиромаштво је грешка и грех економије, нуспродукт трке у гомилању богатства. Неко има а самим тим неко нема. Ако је немати грех, онда је много грешних на планети.

Међународне организације као што су ОЕЦД или ЕУ развиле су заједнички стандард сиромаштва: свако ко има мање од 60 процената просечног нето прихода, сматра се сиромашним. Чак и у земљи на самом врху листе високог стандарда – Данској, скоро 14 процената деце угрожено је сиромаштвом, постаје јасно с каквим се проблемом суочавају чак и богате земље. У Немачкој четворочлана породица се сматра сиромашном, ако у зависности од узраста деце – има између 1.978 и 2.355 евра.

Свуда у свету па и код нас домаћинствима чији носилац је незапослен повећане су шансе за сиромаштво чак три пута.

Додатни фактор који утиче на ризик од сиромаштва јесте и образовање, конкретно – уколико неко нема завршену основну школу. Недавни податак да у Србији око 850.000 грађана нема завршену основну школу речитије говори од многих других процена. Такође, ризик од сиромаштва је више него дупло већи на селу у односу на град.

На светском нивоу, сматра се да су испод границе сиромаштва они који не могу да обезбеде један до два евра дневно што је, процењује се, неопходно за основну храну која би обезбедила минимум физичке снаге.

Циљ успостављања регистра Социјалне карте је постојање јединствене и централизоване евиденције у електронском облику, која садржи тачне и ажуриране податке о социјално-економском статусу појединаца и са њим повезаних лица и која омогућава корисницима података да обављају послове обраде података ради утврђивања чињеница неопходних за остваривање права и услуга из области социјалне заштите.

Указано је да ће увођењем овог система бити омогућено да грађани који су у најтежем економском положају буду „видљивији” у систему, како би благовремено и ефективно остварили права на потребну подршку.

Ако је неко „у ризику од сиромаштва”, то значи да је његово домаћинство, како је појашњено на сајту Републичког завода за статистику, „изразито материјално ускраћено”, односно има месечни приход испод „прага ризика од сиромаштва”.

Нису сви чак ни у сиромаштву једнаки. Имате оне који су испод те ивице сиромаштва и немају шансу да изађу из таквог положаја. То су најчешће они који немају образовање, старија лица, они из ризичних група попут мањинских, они из руралних средина. И углавном, у традиционалним друштвима као што је наше, угроженија су женска деца у односу на мушку.

Излаз из сиромаштва свакако треба да створи држава, и то бољим условима за образовање што ширим друштвеним групама, лакшим добијањем послова… а социјалне карте да послуже као конкретан увид у стање угрожених грађана. Данас сте без посла, сутра га добијете, после три месеца опет сте на бироу. Данас сте здрави, сутра се разболите, доживите несрећу на послу, добијете дете, изгубите стан, имате земљу а не можете да је обрађујете, преко ноћи постанете самохрани родитељ... Дакле, неопходно је дневно ажурирати те податке.

Коментари8
0cafa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pravi Ozrenac
Samo da prođu i sledeći izbori pa će se napraviti!
romanov
samo da pozure,jer to se oteze vec 4 godine,,ne lipsi magarce do zelene trave,,primer porodica 3 clana zivi od 11000,porodicne penzije,,tuzno,
Robert
Ovo je priča čak od 2002. godine! Pozdrav.
nikola andric
Robin Hud socijalisticka mantra ne radi vise. To ce reci progresivni porezi. U Svedskoj 90% u Holandiji 72 % od dohotka iznad, kazimo, 50000 evra godisnje. Niko nije bio voljan da radi za drzavu iznad polovine svog dohotka. Izlaz je bio PDV. Taj porez sa cudnim ekonomski imenom ( dodata vrednost u trgovini) je prava uravnilovka. Ipak verovanje u svemogicnost zakona navodi ljude da misle da Ustav moze da garantuje dohotke. Svako domacinstvo zna ''dokle traje'' mesecni prihod osim politicara .
Nadzirac
Nikada u istoriji zahvaljujuci razvoju informatike Srbija nije bila u boljoj situaciji da tehnicki resi problem socijalnih karti gradjana. Sve to moze da se brzo resi, al' bojim se da se okleva, jer se nikome nece svideti rezultati, odnosno broj siromasnih. Sta ocekivati kad 850.000 ljudi nema osnovnu skolu koja je obavezna, a 40% srednjoskolaca je funkcionalno nepismeno?! Slican problem je i sa "platnim razredima". I to se "gura pod tepih", jer bi mnogi ostatli bez plata koje im ne pripadaju.
Car sloba
Kako 850000 bez osnovne škole, zar osnovno obrazovanje nije obavezno? Neko je tu ozbiljno zakazao uz roditelje. Posledice toga ipak nisu greške ekonomije već primitivizma ili već prisutne bede.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља