четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.02.2021. у 18:00 Војислав Гузина

Суфицит оптимизма, дефицит објективности

Не радује што нам је БДП, мимо осталих, тако мало пао, и ако државни челници то истичу као изузетан успех, преименујући најмањи пад у највећи раст у Европи
Pixabay

Баш смо посебни, кад је економија у питању. Сви у Европи падоше у прошлој години са бруто домаћим производом (БДП), неки и до 10 одсто, само ми једва нешто преко један, тачније 1,1 одсто, обавести нас, прелиминарно, Републички завод за статистику. И додаде, да је инфлација била свега 1,6 одсто,  а да су, и поред пада БДП-а, нето зараде порасле, номинално за 9,4, а реално за 7,7 одсто, делом изнуђено због медицинских радника и дефицитарних занимања у привреди, а више по навици да расту изнад раста БДП-а. Пензије су редовно повећане за 5,4 одсто на основу швајцарске формуле, а још у два наврата сви пензионери добише честитку од 4.000, односно 5.000 динара. И наравно, заједно са свим осталим пунолетним грађанима, по 100 евра. Где то има? Можда нигде. Баш то и брине.

Поготово што у прошлогодишње резултате спадају и дефицит буџета од близу четири милијарде и већи јавни дуг за око три милијарде евра, пад увоза и спољнотрговинског робног дефицита за свега три одсто у односу на рекордних 23,9 милијарди, односно 6,3 милијарде евра из претходне године. Као и пад прилива девиза по основу дознака из иностранства и страних директних инвестиција, за преко две милијарде евра у односу на рекордне 7,3 милијарде евра из претходне године, с тим, што више брине што су толики приливи били, него што су пали. Само динар, мимо свих очекивања, није пао, захваљујући потрошеним девизним резервама за његову одбрану од близу 1,5 милијарди евра, што значи ново задуживање да би очували потребне девизне резерве.

Не радује, наравно, и што нам је БДП, мимо осталих, тако мало пао, и ако државни челници то истичу као изузетан успех, преименујући најмањи пад у највећи раст у Европи. Мали пад је више захваљујући малом учешћу сектора јаче погођених короном – туризам, производња инвестиционих добара, аутомобилска индустрија и производња трајних потрошних добара, у структури наше привреде. Због чега, између осталих разлога, спорије и растемо од других у Европи, што доказује просечан годишњи раст у, управо, истеклој деценији, од свега 1,83 одсто. Чак нам ни натпросечан раст у 2018. и 2019. години од 4,4, односно 4,2 одсто, није  јак основ за оптимистичка предвиђања у овој и наредној години. Остварен је првенствено захваљујући расту услуга, у првој години уз помоћ пољопривреде, а у другој грађевинарства ангажованог у изградњи инфраструктуре, стамбеној изградњи и, једнократно, изградњи гасовода, док је у обе године допринос индустрије расту био занемарљив.

Упркос свему у ову годину смо ушли са предвиђеним растом БДП-а од шест одсто, на чему је заснован буџет са даљим растом плата у јавном сектору од око пет одсто и пензија за 5,9 одсто, капиталним улагањима вредним 330 милијарди динара, и све то уз дефицит скоро троструко мањи од прошлогодишњег. На истеку прошле године и првих дана ове дата су обећања да је у случају раста од бар пет одсто могуће још једно повећање плата и пензија, и изражено веровање да ће плате до краја године достићи 570, а пензије 270 евра. А честитка пензионерима попут прошлогодишњих, плус у витаминима, је, рекло би се, већ извесна.

ММФ је у погледу раста за нијансу мање оптимистичан, па нам прориче раст у овој години од пет одсто. Али, шта би Светској банци да нам предвиђа раст од свега 3,1 одсто, скоро дупло мањи од владиних предвиђања? Чак мањи од очекиваног просечног раста светске економије од 3,3 одсто. Да ли је уздржана због прошлогодишњег промашаја, када нам је прогнозирала већи пад БДП-а, или боље процењује могућности наше економије, посебно у условима неповољних кретања у економијама наших главних спољнотрговинских, кредитних и инвестиционих партнера. Надајмо се да ће и овог пута промашити бар за један процентни поен.

Морали бисмо бити задовољни растом од 4,5 одсто. И за то нам треба добар раст извоза, што је мало вероватно. Вероватнији је наставак неповољног тренда увоза, за шта постоје сви услови. Јак динар, иначе висока увозна зависност, и постојећа својинска структура наше привреде, која увозу баш иде наруку. Многи економисти верују да би слабији динар за рецимо десетак одсто (130 динара за један евро) био од користи, јер би подстакао извоз, а закочио увоз. Били би у праву да и у томе нисмо другачији од других. И извоз и увоз су безначајно осетљиви на промену курса динара. Што не значи да не треба у краћем року ослабити динар. Динарска противвредност постојећег извоза би била већа, а скупљи увоз би можда, бар за мало био смањен. Бар би избегли ново задуживање за одбрану садашње вредности динара, и то задуживање усмерили на покриће, сигурно, растућег дефицита текућег рачуна платног биланса, који смо, годинама уназад, покривали високим приливима девиза од дознака и страних директних инвестиција. Наравно, сразмерно би порасла динарска противвредност инодугова, с којима смо већ, скоро, ударили у зид, и порасли трошкови камата на те дугове. Но, то је цена коју морамо да платимо, и боље што пре. Да се што пре окренемо стварању системских и институционалних услова за веће домаће инвестиције и свођење страних на меру додатне подршке расту технолошких и управљачких знања.

Економиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
556e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rada Novi Sad
Mišljenja sam da je vreme pregazilo iznetu teoriju/vidjenje. Mnogi od nas nisu nikada izašli iz starih okvira i niti razumeju promene koje su se u ekonomiji dogodile,pa samim tim ne mogu ni da predvidjaju! To nam izgleda ne smeta da komentarišemo i verujemo u to. Van svake sumnje,jedino je to tačno!
mihail
Smatram da je ulaganje u domacu privredu, pre svega poljoprivredu, jedino sto ce postaviti temelje sigurnih finansija.Vaznije od puteva.Takodje, min plata mora da bude jednaka potrosackoj korpi, radnici na BIRO-u da dobiju 60(%) od prosecne plate u Srbiji, a min penzija jednaka min potrosacka korpa.Ovo bi povecalo potrosnju, a ona , proizvodnju i Budzet.
Киза
И даље фама звана БДП, који реално мало или нимало не утиче на стандард грађана! Огромна већина и не прави разлику између БДП (бруто друштвени производ) и БНП (бруто национални приход) и ту почиње заблуда! У БДП улазе приходи страних компанија, јавна потрошња грађана и привреде (као и још неке непроизводне активности), тј. СВЕ што се произведе и потроши у Србији, док БНП прати само реалне приходе у домаћем власништву, зато се више не користи јер је простор за манипулације сужен, само кажем!
Drz' se zapade
Ako pandemija potraje jos kojih par vekova mozda i prestignemo truli zapad.
Vojislav Guzina
EvGenije. Niste razumeli poruku. Nemamo strukturu privrede za visok kontinuirani rast, pa ni za veliki pad BDP-a. Zato ne raduje mali pad. Hvala na komentaru. V. Guzina
EvGenije
Jasno je meni šta ste vi pisali: sirotinja smo sa lošom strukturom privrede (tako je to kad su ti oslonac razvoja mala i srednja preduzeća, taj izum vajnih srpskih ekonomista i političara). To opet ne treba da znači da trebamo priželjkivati veći pad BDP-a niti da bi veći pad BDP-a značio bolju strukturu privrede. Ili tvrdite da pad srpskog BDP-a i nije mogao biti veći? Bila bi to baš smela tvrdnja jer ima privreda sa istom ili lošijom strukturom koje su imale veći pad.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља