четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.02.2021. у 18:00 Александар Јакшић

Универзитет у Београду против Уставног суда

Пример непоштовања одлука Уставног суда, флагрантног кршења Закона о високом образовању, али и интерних прописа УБ је одлука Сената УБ, коју је потписала ректор, проф. др Иванка Поповић – продужава се радни однос редовном професору Економског факултета у Београду др Ивану Вујачићу, након навршених 65 година живота
Економски факултет (Фото А. Васиљевић)

Уколико бисте разговарали са било којим студентом Правног факултета о неопходности поштовања одлука Уставног суда, уверен сам да би вам сви студенти, без много размишљања, указали на члан 7. Закона о Уставном суду којим је дефинисано да су „одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће”. Међутим, уколико бисте на исту тему разговарали са ректором Универзитета у Београду, проф. др Иванком Поповић, нисам сигуран да би ректор знала за поменути члан закона, али сам потпуно сигуран да би вас „подсетила” да Устав гарантује аутономију Универзитету у Београду.

Нема никакве сумње да Устав гарантује аутономију свим универзитетима, високошколским и научним установама које своју делатност обављају у Републици Србији. Чланом 72. Устава прописано је да наведене институције самостално одлучују о свом уређењу и раду, у складу са законом.

Дакле, сасвим је јасно да Универзитет у Београду (у даљем тексту: УБ) не представља „надзаконску” и „надуставну” институцију, па се поставља питање на који начин и по ком основу УБ може да доноси одлуке које су супротне одлукама Уставног суда?

Најочигледнији пример непоштовања одлука Уставног суда, флагрантног кршења Закона о високом образовању, али и интерних прописа УБ је одлука Сената УБ број 61202-2029/3-19 од 12. 6. 2019. године, коју је потписала ректор, проф. др Иванка Поповић, а којом се продужава радни однос редовном професору Економског факултета у Београду, истакнутом члану Демократске странке и бившем амбасадору Србије у САД, др Ивану Вујачићу, након навршених 65 година живота. Наведена одлука је противзаконита и противуставна, њоме је оштећен буџет Економског факултета, као и буџет Републике Србије, а одговорност ректора је вишеструка.

Наиме, поред тога што професор Вујачић након избора у звање редовног професора, није испуњавао обавезне услове за продужетак радног односа које је прописао УБ (на пример, није објавио ниједан рад из категорије М21, М22 или М23, нема потребних пет радова из категорије М51, итд.), радови које је проф. др Иван Вујачић објавио пре избора у звање редовног професора представљени су као радови које је објавио после избора у звање редовног професора, што представља кривотворење резултата и један од најтежих облика неакадемског понашања на УБ. По свему судећи руководству УБ било је лакше да прекрши сопствени статут него да се „замери” истакнутом члану Демократске странке и бившем амбасадору Србије у САД.

Чланом 151. Статута УБ прописано је да наставници УБ након навршених 65 година могу да продуже радни однос на универзитету, уколико испуњавају неколико услова, од којих су најважнији следећи: 1) да имају најмање 20 година радног искуства у високом образовању и 2) да испуњавају све услове који су неопходни за (поновни) избор у звање редовног професора! По процедури, матични факултет на коме је наставник ангажован упућује предлог Сенату универзитета за продужетак радног односа, а коначну одлуку којом се продужава, односно не продужава радни однос, доноси Сенат.

У јануару 2019. године декан Економског факултета у Београду, проф. др Бранислав Боричић, упутио је дописе УБ и Националном савету за високо образовање (у даљем тексту: НСВО), у којима је од наведених институција тражио мишљење у вези са применом „Ближих критеријума за закључење уговора о раду наставника након 65. године живота” које је донео НСВО на седници одржаној 8. 11. 2017. године.

У одговору на допис декана Економског факултета у Београду, председник НСВО проф. др Бела Балинт обавестио је декана Боричића да се пред Уставним судом води поступак оцене уставности и законитости „Ближих критеријума које је донео НСВО” и да ће од одлуке Уставног суда зависити решавање сличних захтева у будућности.

Иако је од самог почетка било јасно да су „Ближи критеријуми” у супротности са Законом о високом образовању, као и са прописима УБ, ректор УБ, проф. др Иванка Поповић, никада није одговорила на допис декана Економског факултета у Београду. По свему судећи, на нивоу УБ било је договорено да се проф. др Ивану Вујачићу, продужи радни однос без обзира на одлуку Уставног суда.

Уставни суд је на седници одржаној 21. 2. 2019. године донео одлуку којом се „Ближи критеријуми” означавају као противзаконити и противуставни и који се као такви стављају ван снаге (Одлука ИУо-134/2018).

Иницијатива за продужетак радног односа проф. др Ивана Вујачића покренута је 5. 4. 2019. године (број 1252/1), позивајући се управо на „Ближе критеријуме” које је донео НСВО, иако је два месеца раније наведене критеријуме Уставни суд означио као противзаконите и противуставне и ставио их је ван снаге. Срамна је чињеница да је Сенат УБ, којим председава ректор, проф. др Иванка Поповић, четири месеца касније (12. 6. 2019. године) донео одлуку да продужи радни однос проф. др Ивану Вујачићу. Потписивањем наведене одлуке ректор УБ послала је јасну и скандалозну поруку да одлуке Уставног суда немају никакав значај за УБ, а да прописи УБ важе само за оне наставнике који немају подршку страних амбасада и „круга двојке”.

Пошто су све информације објављене у овом тексту јавно доступне и лако проверљиве, сматрам да просветна инспекција има обавезу да утврди колико је наставника противзаконито ангажовано на УБ и колика је штета начињена буџету Републике Србије, док Одбор за професионалну етику УБ има обавезу да покрене поступак против проф. др Иванке Поповић због несавесног и неодговорног обављања дужности ректора и кршења Кодекса професионалне етике УБ (чланови 6,16. и 30).

Мастер економиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
ac325
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

straja
Danas kad je ljudski vek znatno produzen,,a samim tim radna i stvaralacka sposobnost,OCIGLEDNO je da nesto u duzini radnog staza treba da se menja.A cini mi se i da su vec krenule neke akcije!Pogledajte sam prosek starosti u americkoj politickoj vrhusci!! Ali to ne znaci da POSTOJECI propis sme da se NE POSTUJE...ali moze da se promeni i PRECIZIRA!!
Срба, Велика Британија
Тужан текст и тужни коментари. Таман се понадам ‘почело је, сад ће критика милион лоших ствари на БУ’ увек се неко у Србији ухвати за скоро небитно. Ако је јуче овај човек заслуживао да буде професор, зашто не може да буде и данас? Зато што тако каже пропис? Живот МОРА да буде изнад прописа - ако је пропис непиродан, мењајте га. Хоће ли због свега овога сјајна српска економија (творевина сјајних српских економиста) доживети пад или можда чак и кризу?
nikola andric
Monteskije (Montesquieu) nije samo poznat kao tvorac ucenja o ''trias politica'' (podele vlasti na zakondavnu, izvrsnu i sudsku) nego isto tako tvorac ucenja o ''duhu zakona''. Mi bi rekli ''smisao'' ili ''cilj zakona''. Pozivanje na tekstove zakona i drzanje ''kao pijan plota'' za njih se zove ''legizam''. Prvo nije sve pravo sadrzano u zakonima niti su zakoni '' a priori'' smisleni. Nije samo u Srbiji ogranicenje na 65 godina profesora univerziteta problematicno. Sta je ''cena nauke''?
Vera Todorovic
Niko nije prokomentarisao kljucnu poruku iz sjajno napisanog teksta, a to je da profesor o kome je rec nije ispunjavao uslove za produzenje radnog odnosa na osnovu naucne kompetentnosti. Na zalost, svedoci smo podosta izbora u znanja univerzitetskih nastavnika, koji su sprovedeni mimo propisa predvidjenih tzv. Minimalnim kriterijumuma u izboru u zvanje univerzitetskih nastavnika, tako da u sirem kontekstu, ovaj slucaj nije usamljen. Zalosno je sto ni univerzitet nije imun na krizu u nasem drustv
Petrovic (Njujork)
A Vi gdjo Todorovic ste po struci? Imate dovoljno znanja da ocenite rad prof. Ivana Vujacica? On je medju najboljima na Ekonomskom fakultetu.. Na zalost Srbija i dalje pliva u poltronstvu, gluposti i NEznanju !! Bedno !!
Vera Todorovic
Vera Moram da dam jos jedan komentar. Radi pojasnjenja, pisac ovog teksta je stavio rec ponovni izbor u zagradu. Znaci ta rec ne postoji u uslovima ali je njome znalacki hteo da istakne to da nastavnik kome se oroduzava radni odnos mora da ispunjava, od poslednjeg izbora u zvanje redovni profesor, uslove kao da se ponovo bira u to zvanje. Ne znam sta je tu sporno. Svi koji rade na univerzitetu to dobro znaju. Ta, u zagradi ubacena rec, nikoga nije trebala da pokrene na komentar.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља