Бомбашки напади на угоститељске објекте у Београду постали су учестали: само су током јануара забележена четири случаја. Последњи у низу догодио се јуче ујутру када је експлозивна направа бачена на кафић „Д59Б” у Добрачиној улици на Дорћолу.

Из МУП-а Србије је потврђено да том приликом, на срећу, нико није повређен, али је начињена велика материјална штета. Оштећене су околне фасаде, један излог и два аутомобила паркирана преко пута тог кафића. Гелер је погодио и резервоар једног од паркираних возила па су на место инцидента изашле и ватрогасне екипе. Експлозија у Добрачиној се догодила код броја 59-б, пре почетка радног времена локала, у 5.40 сати и то је други овакав случај у овој улици, јер је недавно на још један кафић у близини такође бачена бомба. Осим поменутих инцидената у Добрачиној, током јануара је два пута нападнут локал у Вукасовићевој улици у Раковици – прво бомбом, а затим и „зољом”. „Зоља” је противоклопна ракета и испаљује се из ручног ракетног бацача.

Ракета испаљена из војног наоружања погодила је зид локала и срећом није експлодирала. Локал у Раковици већ је на почетку године био мета напада. У ноћи између 2. и 3. јануара, у двориште овог угоститељског објекта бачена је бомба. Тада је оштећено неколико аутомобила који су се налазили на паркингу.

Иако су нападач (или нападачи) у свим овим случајевима изабрали оружје које је могло да нанесе озбиљне последице, повреде или да убије неког, на срећу све се завршило без људских жртава. Ипак, проблематично је да се за мање од месец дана у престоници догоди толико бомбашких напада. Поред убојитог, војног оружја, заједничко за све њих је време када су извршени – јако касно, око два сата после поноћи или рано ујутро. Управо та чињеница, да су напади обављени у време када у локалу нема гостију, односно после или пре радног времена, указују да је можда реч о некаквим опоменама власницима кафића.

Др Дарко Трифуновић, директор Института безбедности, каже за „Политику” да на ову тему нико не жели да прича зато што постоје индиције да је већина власника кафића у Београду – рекетирана.

„У ситуацији када због тренутне ситуације немају промет, немају од чега ни рекет да плате, рекеташи бацају бомбе на локале да би их опоменули. Јавна је тајна у којим крајевима града се ко и како рекетира. О томе чак не желе да причају ни власници кафића јер су се помирили с тим и немају никакву заштиту. Држава би требало да штити власнике кафића од рекета. Они плаћају порез и запошљавају одређен број људи у зависности од величине локала. А држава их је препустила на милост и немилост рекеташима”, сматра Трифуновић.

У свим случајевима бомбашких напада на угоститељске објекте током јануара ове године обављен је увиђај. Међутим, ниједан још није решен. И даље се трага за непознатим нападачима.

„Полиција то може врло лако да реши али проблем су и власници тих простора као и закуподавци. Они не осећају заштиту полиције не желе с њом да сарађују, а полиција је са друге стране и у вези са тужилачким истрагама и лошим законима. Власници локала и закуподавци не желе да одају идентитет рекеташа јер се плаше да ће им они сутра направити још веће проблеме. Бациће им бомбу на кућу, киднаповаће им децу…”, наглашава Трифуновић.

Он напомиње да је „зоља” веома опасан пројектил – противоклопна ракета, која се користи у војне сврхе и да су оне, на жалост, у нашој земљи заоставштина ратова из деведесетих година прошлог века.

„’Зоља’ на црном тржишту може да се набави по цени од 300 до 500 евра, а понекад може коштати и 1.500 евра. Бомбе могу да се набаве од 50 до 150 евра”, закључује Дарко Трифуновић.