Рођена у Котору, пореклом из оближњег сунцем окупаног Столива у којем њена породична лоза бележи традицију дугу неколико стотина година, Марија Бергам се рано отиснула у свет уметности.
Њен први филм је „Клопка” Срдана Голубовића, у коме је играла малу Алису, ћерку богатог тајкуна. Похађала је и средњу балетску школу, а потом и студио „Ствар срца” Мике Алексића, што је, по њеним речима, био главни подстицај да постане глумица.
Дипломирала је на Факултету драмских уметности у класи професорке Биљане Машић. Већ као студент треће године глуме показала је посвећеност игри на сцени, улогом спонзоруше Милице у представи „Радници умиру певајући”, за коју је добила награду из Фонда Даре Чаленић за најбољу младу глумицу на 57. Стеријином позорју, 2012. године. Следећи кораци су били филмови „Фалсификатор” и „Где је Нађа?”. Њена прва ТВ серија је „Будва на пјену од мора”, друга „Сенке над Балканом”, трећа „Војна академија”, четврта „Дванаест речи” (Суперстар ТВ и Прва ТВ, уторком и средом, 21.50).
Последња у низу је савремена прича, каже, другачија од свега што се сада снима.
– „Дванаест речи” је серија о адвакатури у мрежи организованог криминала и судства, у којој све има цену, осим поверења – објашњава наша саговорница. – Занимљива прича, која ми је већ на прво читање сценарија, привукла.
– У „Дванаест речи” играм Даницу Влаховић, мајку два дечака, а пошто имам сина Данила лако сам могла да градим однос са њима. Овде су у фокусу деца и мој однос с њима.
Спонтано нам описује тај свој лик: Даница Влаховић је у тешкој животној ситуацији, бори се за своју породицу, страхује, пати... Она је манекенка удата за Црногорца, рачуновођу Немању Влаховића. Водили су леп, испуњен живот, све до тренутка када хапсе Жарка Чечерину, криминалца за кога заправо ради њен супруг. Немању кривично гоне и он у току једне ноћи сазнаје да је расписана потреница за њим. Организује бекство, а Даница, која је делимично упућена у његове илегалне послове, остаје сама са децом, решена да му помогне, иако је под великом притиском. Прогоне је криминалци, истовремено је под сталном присмотром полиције. Увучена је у хакерско подземље, црне токове новца. Ово није криминалистичка серија, ни класична прича у којој полицајци јуре криминалце... Много тога је у уплетено, како то већ бива у животу.
До сада су биле позитивне реакције гледалаца. Глумачка поставка није уобичајена, у серији Јелене Столице појављују се нова лица. Осим Виктора Савића, Тихомира Станића, Иване Вуковић, Вање Ејдус и мене, играју и Мирсад Тука, Филип Ђуретић, Петар Новаковић, Давор Голубовић...
У шали нам прича да су глумац Милош Пејовић и она и у трећој сезони серије „Будва на пјену од мора” били пар. Она му је била „ђевојка” која га је враћала с кривога пута и због тога је доста страдала.
– Сада изгледа као да смо из једне серије прешли у другу, само осам године касније!
За 2020. годину вели да ће је памтити по филму „Here be dragons” и првој великој улози у страном филму!
– Било је то пријатно искуство. Играм главну женску улогу, Београђанку, разведену певачицу која пева по клубовима. Никада нисам веровала да ћу моћи да глумим на енглеском језику. Када треба да пустите емоцију из себе, некако то тешко иде. То ће вам рећи сваки глумац. Али победила сам тај стид – колико знам енглески, колико не знам. Једноставно, опустила сам се, веровала редитељу да неће дозволити лоше сцене. Не знам хоће ли се свидети публици, али ја сам све од себе дала. Филм је завршен, али се, због тренутног стања, не зна када ће бити премијера. Редитељ Елистер Њутн Браун вуче мађарске короне. Живи и ради у Сиднеју. Ово му је први ауторски филм.
Иако је вирус корона задавао много проблема свим уметницима, и у тако отежаним условома доста се радило. Наша саговорница је посебно поносна на „Изгубљене пејзаже”, плесну представу у кореографији и режији српско-холандске уметнице Дуње Јоцић у којој игра Наташу Витамор, супругу Макса Мора, једног од оснивача трансхуманизма.
– Нисам за хазард са короном. Ја се чувам. Трудим се да будем што мирнија. Мислим да би било неопходно да се сви тако понашамо – опрезно. Тренутно се не може ништа планирати ни предвидети. Корона је опасна. Довела је у питање наш опстанак. Све нас је поравнала, невезано за то колико је неко богат, моћан, да ли води престижан живот или је убог, са маргине – сви смо угрожени и немоћни пред вирусом. Видећемо шта ће бити ове 2021. Надајмо се добром… Надајмо се бољитку – оптимистично поручује Марија Бергам.
