субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.01.2021. у 17:41 Борка Голубовић-Требјешанин
НОВА НОРМАЛНОСТ: МИА БЕГОВИЋ, глумица

Није срамота плашити се

Чекам да мало отопли да ширим позоришну мисију. Нека буде присутно и 30 људи на представи, али ако им то нешто значити радо ћу ићи и у Глину, Петрињу и сва околна села
Миа Беговић (Фото: Фејсбук)

Многи се слажу да је у оклностима у којима живимо већ месецима, у такозваној „новој нормалности“ (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и културни посленици.

Јесмо сви мало уздрмани, јер ипак ово са серијом земљотреса у Хрватској и пандемијом уопште, траје готово годину дана. Јутрос сам читала изјаву једне госпође, рекла је да ово није нова нормалност већ привремена. Желим да то тако и буде: привремено стање. Трудим се да останем оптимистична.

Актуелну ситуацију у Хрватској овако је за „Политику“ коментарисала загребачка глумица Миа Беговић, коју и поред свих недаћа које су здесиле њено поднебље, не напушта оптимизам. За Политику смо разговарале електронски о актуелној стварности присећајући се дружења од пре две године на позоришном фестивалу „Театар на раскршћу“ у Нишу када нико није ни слутио каква нас „нова нормалност“ чека.

‒ Ово са земљотресима је баш исцрпљујуће. Говорим о Загребу, а онда се осврнете и на све оно што се људима издешавало ту на неколико километара  од града. Па опет гледам вести. Преживели смо много тога. Тешко бисмо пристали на све што нам се издогађало, осим ако изузмемо људскост која прелази границе, континенте и емпатије која се рађа. Можда је требало да се све ово издогађа у нашим животима, да заиста та људскост исплива на површину. Корона нам није била потребна као људском роду, нија нам било потребно све ово што нас је задесило, осим да нас продрма ‒ констатује Миа Беговић и примећује:

‒ Видим људе који помажу једни другима, проналазим и себе у томе. У таквим ситуација много мање мислите на себе, али се боље осећате захваљујући спознаји да некоме можете да помогнете. Нема везе да ли је то неко донирање или склањање цигле са порушене куће, или једноствано сусрет са неком старијом особом са којом је благодарно поразговарати да јој буде лакше, јер окружени смо усамљеним и осамљеним људима.

Моја кћерка се иселила из свог стана, због оштећења, селидбу смо обављали током новогодишњих празника. С друге стране имам мајку у дому за старије особе. Нисам могла да је видим 15 дана, изборила сам се да добијем и обучем специјално одело и успела да је обиђем. Нисам је загрлила, само смо једна другој говориле: љубим те, љубим те. И ту је, у електронској комуникацији са нама, била кћерка моје сестре Ене. Спојиле смо се посредством видео позива, било је дирљиво.

У време најачег земљотреса Миа Беговић је, стицајем околности, била са мајком на прегледу код неуролога.

‒ Мајка отежано хода, а задесиле смо се на полуспрату зграде старог дела Загреба. Рекла сам јој: скупи снаге, оне праве женске енергије као када си ме рађала. Сада си ми и те како потребна, јер немам никога другог поред себе. Мама је успела да сиђе испред зграде, готово трчећи, у ходу облачећи  капут, извукла је последњи атом снаге из себе. Ето тако преживљавамо, дајемо од себе тај максимум да останемо нормални ‒ вели Миа Беговић и присећа се једне изговорене реченице приликом првог земљотреса у Загребу.

‒ Црнохуморна је, а гласила је: „Немојте ви нама да шаљете маске, пошаљите нам лудачке кошуље“. А можете ли замислити колико сада људи у Загребу, посебно оних који живе у старом делу града, има менталне проблеме. У свом стану све сам некако склонила испод двоседа, фотеља. Пре неки дан био ми је рођендан, пријатељица се појавила испред мога стана са букетом цвећа. У инат свему извадила сам из заклона најлепшу кинеску вазну, ставила у њу цвеће и сместила је на средину стола. Ето, то је тај људски пркос, помислила сам у себи ‒ тврди Миа Беговић уз напомену да је та иста пријатељица примила у свој дом током новогодишњих празника.

‒ Примила ме је од срца као придруженог члана породице. Тако се боримо – додаје глумица, наглашавајући да њена пријатељица живи у приземној кући у Дугом селу, где је било безбедније него на трећем спрату зграде у старом делу Загреба.

Током каријере дуге три деценије Миа Беоговић остварила је бројне позоришне, телевизијске и филмске улоге: Дина, Хелена Јурак, Барбара Дрмић, Софиа Валковски, Паулина Папић... Па се  против ове „привремене нормалности“ бори и својим сценским рукописом. Била је, каже, интимно јако почаствована и срећна јер је њена монодрама „Све што сам прећутала“ одабрана за онлајн приказивање по домовима за старије особе. У овој интимној монодрами уметница је без ограда прозборила о себи, својој прошлости и животу представивши се као жена, мајка, сестра, пријатељица.

‒ То је био мој допринос свим тим људима који су се борили са епидемијом по домовима за старије особе. И заиста у дому где борави моја мајка је био ковид 19. Она га није добила, али те неговатељице су улагале максималне напоре да их одрже у животу. И ово је мој доприност њима, тим посебним женама које су јанакиње нашег доба. На тај начин се борим. Имала сам снимљену представу, понудила сам је нашем граду. Исто као  што сада чекам да мало отопли, јер нисам баш тако добар возач, да ширим позоришну мисију. Па нека буде присутно и 30 људи на представи, али ако им нешто значити радо ћу да идем и у Глину и Петрињу, и у сва околна села. Само да их мало орасположим ‒ прича Миа Беговић из коментар да су јој се истанчала сва чула, па и да је постала сеизмолог, у извесном смислу. Пре неки дан, каже, осетила је потрес од два степена што је готово немогуће.

‒ Рекла сам то кћерки, а после два минута стигла је вест о новом земљотресу преко апликције. Помажући другима заиста радимо на разбијању тог страха. Имам иницијативу „Жена за жене“, која обухвата цео регион где жене женама шаљу пакете. То ми је дивно, једноставно жене су сензибилније, другачије реагују на новонастале околности, мада морам да нагласим да није срамота плашити се ‒ закључује Миа Беговић.

Коментари1
a282e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar
Pozdrav gdji Begovic i zahvalnost za zalaganje i empatiju za nastradale

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља