четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 17.01.2021. у 14:15 Јасна Петровић-Стојановић

Просечна пољопривредна пензија 11.893 динара

У Србији 26.548 земљорадничких пензионера прима мање од најниже пензије која је за октобар 2029. износила 11.881,50 динара. – Изменом закона о ПИО проблем би био решен
У Србији 26.548 земљорадничких пензионера прима мање од најниже пензије која је за новембар 2020. износила 11.881,50 динара. Изменом закона о ПИО проблем би био решен (Фото Д. Јевремовић)

Удружење пензионисаних војних лица Србије сачинило је нови предлог измена и допуна Закона о пензијском и инвалидском  осигурању који ће доставити Влади Србије. Нови предлог измена обухвата питање управљања пензијским фондом, исправљање дискриминације према пољопривредним пензионерима са малим пензијама, али и питање враћања дуга државе пензионерима који је настао после увођења Закона о привременом  уређењу начина исплата пензија .

Међу предлозима је и укидање трајних пенала за све оне који пре 65. године живота оду у превремену старосну пензију, као и питање враћања имовине ПИО фонду. Идеја је и да се обезбеде додатна средства за пензијски фонд како би он постао финансијски одржив и без помоћи државе, објашњава Јован Тамбурић, председник овог Удружења.

Иако су сва ова питање горућа, он каже да би приоритет у решавању требало дати пољопривредним пензионерима, јер су њихова примања испод нивоа потребног за достојанствену старост.

 – Од око 1,7 милиона пензионера – 163.684 су пољопривредни, а сваке године се тај број смањују док се број пензионера у другим категоријама повећава. Статистика каже да у Србији има око 350.000 пољопривредних газдинстава, али је у фонду ПИО свега 110.722 осигураника, односно оних који уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Истовремено је и број инвалидских и породичних пензионера у категорији пољопривредних знатно мањи него код других – инвалидских 7,8 одсто у односу на 16,2 процената, а породичних  11,7 одсто у односу на 22,3 одсто колики је просек код свих категорија. Ови подаци свакако указују да се о пољопривредним пензионерима не брине баш много – каже он.

Проблем је настао када је као основица за најнижу пензију пољопривредника одређено 9. 000 динара уместо 27 одсто  просечне зараде без пореза и доприноса у претходној години како је за све остале пензионере

То потврђује чињеница да иако је, према статистици ПИО фонда, најнижа пољопривредна пензија за октобар 2020. године износила 11.893 динара, пензију мању од тог износа примило 26.548 осигураника. Притом се за породичне пензионере овај износ смањује још за 30 одсто.  Треба знати да је овај износ мањи и од висине прихода на основу којих се стиче право на социјалну помоћ.

– Најнижа пензија у категорији запослених и самосталних делатности у исто време износи 15.113 динара, само зато што је пензијским законом 2011. године као основица за најнижу пензију пољопривредника одређено 9. 000 динара уместо 27 одсто просечне зараде без пореза и доприноса у претходној години како је одређено у случају најнижу пензију у категоријама запослених и самосталних делатности – објашњава Тамбурић.

У исто време ПИО фонд књижи дугогодишње дугове пољопривредних пензионера због тога што нису имали да уплате доприносе па им се и та најнижа пензија често додатно умањује.

– Положај ове категорије најстаријих би се поправио усвајањем измена Закона о ПИО и за најнижу пензију основица би била бар 32 одсто просечне зараде без пореза и доприноса на зараде у претходној години па би тада најнижа пензија у свим категоријама пензионера износила око 18.000 динара. Тако одређен износ није довољан за преживљавање, али би био већи од социјалне помоћи и једнак за све категорије пензионера. Измене члана 76. Закона о ПИО којим би најниже пензије свих категорија пензионера биле изједначене уставно се не би могле оспорити и њима би власт показала да им је заиста важно преживљавање око 560.000 или једне трећине пензионера у Србији чије су пензије ниже од 18.000 динара – истиче наш саговорник.

За тако одређену висину најниже пензије ПИО фонду би месечно требало око 2,3 милијарде динара или око 27 милијарди динара годишње, што је  0,41 одсто БДП-а. И с тим утрошком у повећању суме на пензије укупан трошак за пензије не би прелазио 11 одсто БДП-а колико је са ММФ-ом договорен лимит, а пољопривредни пензионери би имали разлога да почну да уплаћују себи доприносе и сутра остваре пристојнију пензију – закључује Тамбурић.

Коментари16
d2a26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rada Novi Sad
Koliko se uplaćuje u PIO,tolika je i penzija.Niko ne postavlja gornju granicu uplate,ali mnogi ne misle da će jednom u penziju otići...Onda treba država/celo društvo/da se sažali i doda...Nije fer tako se ponašati!Svako treba da misli na život kada jednom prestane da radi.Poznajem dosta ljudi koji su vanredno dobro zaradjivali,ali uplaćivali minimalce.Sada,kada su u penziji,kunu državu što je penzija mala...Nikako da shvate da su iznad toga uzeli sebi i na to potpuno zaboravili!
Hajduk Veljko
Poljoprivredni proizvodni bi trebalo da budu bitna stavka izvoza. Stimulisati poljoprivredu subvencijama.Stimulisanje mladih porodica za povratak na selo. I,naravno, obezbediti poloprivrednicima pristojne penzijie.
Саша Микић
Не разумем како то обезбедити пољопривредницима пристојне пензије? Свако има онолику пензију колико је уплаћивано у ПИО фонд. Пољопривредници, као и сваки други, имају пензије колико су уплаћивали. Многи од њих су уплаћивали минимум, сматрајући да тиме ''краду'' од државе, а у ствари су ''крали'' од себе. Када је човек млад не размишља много о старости и о пензији, па тако многи пристају да им послодавац уплаћује доприносе на минимум, а остатак плате добијају на руке. Касније се кају, али касно.
Yugocinik
Pazi sad ovo, vojni penzioneri sa beneficiranim stazom, velikim penzijama i stanovima kao brinu brigu o socijalnim slucajevima! Sta je sledece sto cete predloziti? Da sve banke svim stedisama koji imaju malo para na racunima ili su u minusu, NBS uplatama dopunjuje salda. Mislite da preterujem, da nema logike? E pa ima itekako. PIO fond je banka u kojoj svako od nas ima neku vrstu tekuceg racuna na svoje ime. Jedina razlka u odnosu na banke su pravila kako nam i kad PIO taj novac isplacuje.
vox ex populi
I vojnim licima se penzija računa prema zadnjim primljenim platama, a ne prosekom. Čime su to oni zaslužili da budu najplaćeniji penzioneri u Srbiji? Ja koji sam radio u realnom sektoru i izdvajao za odbranu i vojsku, imam bedu od penzije. Za 23 godine penz. staža u Srbiji (od ukupno 40) 10,800 dinara. Inženjer elektroetehnike. Stan sam sam kupio. Odslužio JNA koji mi ne proznaju u staž.
Ilija
Baš cinično! I beneficirani staž je zarađeni staž. Mogao si ga i Ti ostvariti da si hteo u čizme i opasač. Stanove su dobijali i druge profesije a penzije od 2.000 u odnosu na ostale kategorije sa istom ili manjom školskom spremom su daleko niže. Raspitaj se koliko su veće penzije pripadnika MUP-a, lekara, pilota civilnog vazduhoplovstva, profesora....
Nemanja
Smanjiti plate poslanicima, zaposlenim u javnim preduzecima i preusmeriti ih ka najugrozenijima. Socijalno blagostanje u zemlji s najvecim BDPom u Evropi
Slavoljub
Važno je da poslanici izgasaju njihova povećanja plata i da se otvore nova (partijska) radna mesta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља