Више од четиристо амандмана поднетих на нацрт годишњег Извештаја о напретку Србије, који је припремио Владимир Билчик, известилац Европског парламента за нашу земљу, као ни њихова садржина, није ме много изненадило, али верујем да је известилац реалан и да ће, на крају, извештај бити избалансиран, бар се томе надам, каже Елвира Ковач (СВМ), потпредседница Народне скупштине и председница Одбора за европске интеграције. Задовољна је, истиче, што су амандмане поднели парламентарци из Европске народне партије и мађарског Фидеса, којима се ублажавају критички тонови.

Има оцена да амандмани имају више везе с геополитичким интересима појединих земаља него са стварним стањем ствари?

Погледала сам амандмане, многи су критички, али не само у зависности од тога из које земље је европарламентарац него и којој посланичкој групи припада. Није тајна да смо ми у контакту с европарламентарцем Дели Андором, који је из Војводине, и да и ми пишемо неке амандмане. Први пут Европска народна партија контактирала је са Савезом војвођанских Мађара, претпостављам и СНС-ом, мада то не знам, и то се види кроз поднете амандмане. Генерални секретар Европске народне партије, Шпанац Антонио Лопез Истуриз, поднео је, у том својству, амандмане које смо, конкретно, ми предложили.

Верујете да ће извештај бити избалансиран?

Мислим да је господин Билчик врло реалан и да ће, кад погледа све амандмане и разговара с посланицима, направити компромис који ће резултирати врло избалансираним извештајем. Бар се ја томе надам.

Виола фон Крамон Таубадел, посланица немачких Зелених и известилац ЕП за Косово, забринута је, каже, за међустраначки дијалог у Србији, има ли разлога за било чију бригу?

Не. Међустраначки дијалог ће се наставити, ми и не каснимо по том питању. Председник парламента Ивица Дачић обавестио нас је на колегијуму да је разговарао с Дејвидом Макалистером, председником Спољнополитичког одбора ЕП и да је договорено да се после празника, а они су се код нас завршили са Српском новом годином, то сви знају, чују. Прво морамо да се договоримо о модалитету дијалога, ко ће у њему учествовати, ЕП мора да одреди своје представнике, како ће се све то организовати, будући да европарламентарци још увек не путују нигде. Дакле, има доста тога да се прецизира, али уверена сам да ћемо врло брзо то решити и да већ на пролеће можемо почети са састанцима.

О Извештају ЕК се први пут расправљало на пленумској седници парламента, сви су истицали да је то важно, зашто?

Последњих неколико година, нажалост, само једном је и Одбор за евроинтеграције расправљао о извештају, а пленум никада, а важно је и да се чује шта посланици мисле о оценама, али и због контролне улоге скупштине над извршном влашћу. У извештају се даје пресек стања, ту су и препоруке шта још треба да се уради. Председник парламента је од Одбора за евроинтеграције, чим је формиран, тражио да се из извештаја извуче шта је то што скупштина треба да уради, како бисмо допринели да оцене у следећем извештају буду боље. Расправа је била добра, жао ми је што, иако су позвани, представници Националног конвента о ЕУ нису присуствовали на галерији, али ту су били представници делегације ЕУ у Србији, надам се да је забележно да је први пут пленум расправљао о извештају...

Доста посланика истицало је да у извештају има пуно политичких оцена, мислите ли да су представници ЕУ и то регистровали?

Свакако. Имали смо одличну расправу на седници Одбора за европске интеграције у којој је учестовао и шеф делегације ЕУ Сем Фабрици. Посланици су износили своје ставове и он је одговарао свима. Био је спречен да присуствује пленуму, али ту је била његова заменица, сигурна сам да су забележили све ставове.

Посланици су истицали да има оправданих критика, али и да наш европски пут, пре свега, зависи од тога хоћемо ли признати независност Косова?

Од 2014. године јасно је наведено да су кључна поглавља 23, 24 и 35, имам утисак да се само наглашава 35, које се односи на Косово, али врло су важна поглавља 23 и 24 (владавина права, људска и мањинска права, слобода медија), која се прва отварају и последња затварају. У последњих годину дана причамо и о новој методологији, која још јачи нагласак ставља на ова поглавља. Нажалост, прошле године нисмо отворили ниједно поглавље, а објашњење оних који су били против отварања је да није довољно урађено на пољу владавине права. Значи није само Косово, дијалог је ту и мора да се настави. Мада, у преговарачкој позицији стоји да овај дијалог мора да резултира правно обавезујућим споразумом до краја процеса приступања Србије ЕУ, сад се у извештају одједном каже – хитно. Ипак, ту су и поглавља 23 и 24, увек се треба договарати о три, а не само о једној ствари.

Опет се помиње слобода медија, живите овде, имате ли ви утисак да постоји цензура, или је наш проблем у поларизацији медија – једни здушно подржавају власт, други у власти виде само зло?

Управо тако. Ко прати медије види поларизованост, сматрам да су оцене у извештају строге. Не кажем да је ситуација идеална, али није све узето у обзир. На пример, влада је усвојила Медијску стратегију у чију израду су били укључени сви релевантни фактори... Не бих да коментаришем како ко извештава, али свима који прате, јасно је да је медијска сцена поларизована.

Полемисали сте с Енисом Имамовићем (СДАС), који је, на неки начин, казао да су Мађари повлашћена национална мањина, док су Бошњаци угрожени, мада Бошњаци из других странака нису тако говорили...

Та прича није од јуче. Кад дођу европски експерти и кад представници албанске, бошњачке, мађарске националне мањине седну за сто с њима, причамо различите приче. На крају, у извештају се напише да је ситуација у Војводини боља, а да у другим деловима Србије треба да се побољша. И то је једино што пише у извештају од свега што је Имамовић причао. Цитирала сам део који се односи на националне мањине, најјача порука је да је Србија доста тога урадила у области законодавства, али да треба боље да контролише примену закона, те да има места за побољшање пропорционалне заступљености припадника националних мањина у јавној управи.

Мађари су најбројнији, али СВМ никада није прихватао нуђено министарско место, увек само места државних секретара, док је представник Албанаца Шаип Камбери поред конкретног министарског места имао низ других захтева за учешће у власти, да ли је ово био начин да се то избегне и оптужи власт да дискриминише Албанце?

СВМ већ четврти мандат сарађује са СНС-ом, потпишемо коалициони споразум с конкретним програмским циљевима и радимо на његовој реализацији током целог мандата. Мислим да то доноси резултате. Што се тиче нуђења министарског места, нама је значајније да имамо више државних секретара и људи у министарствима која су од животног значаја за националне мањине (образовање, пољопривреда, здравство, инфраструктура), него да се цела страначка инфраструктура базира на једном човеку који ће водити неко министарство.