недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.01.2021. у 22:00 Дејан Спаловић

Удар на Вашингтонски споразум најављује ултиматум Србији

Рушење споразума из Беле куће подржавају и неки европски центри
Положај Србије није исти као у време претходних администрација демократа у САД: центар северне Косовске Митровице (Фото Зоран Влашковић)

Нови амерички председник Џозеф Бајден још се није устоличио, а демократски јастребови су кренули у акцију и на њиховом тапету се, осим „традиционалних” америчких непријатеља Кине и Русије, налази и овај део Европе. Као из кутије искачу Медлин Олбрајт, Елиот Енгел, па након њих и Дејвид Филипс, који сматрају да Балкан мора да се препакује по антисрпским мерилима као пре скоро четврт века, пренебрегавајући чињеницу да Србија није иста и да је од тада свет богатији за Владимира Путина и Си Ђинпинга.

Кандидати за чланове будуће америчке администрације су се толико заиграли да у најновијим изјавама изражавају спремност да баце под ноге и Вашингтонски споразум под изговором да га је потписао Доналд Трамп. Не схватају да на тај начин стављају под знак питања и демократске вредности јер је Трамп то урадио у Белој кући као амерички председник. У тој намери отворено их подржавају и неке државе западне Европе, пре свих Немачка. Према порукама од претходних дана истакао се специјални преговарач ЕУ Мирослав Лајчак, кога је на то место поставио Берлин, па се стиче утисак да су Вашингтонски споразум, али и бриселски дијалог на танком леду. На тај начин се широм отварају врата да врше притисак на Београд не само због признања такозване независности Косова, већ и да Република Српска постане део унитарне Босне и Херцеговине.

Да се иза брда ваљају притисци који ће бити „зачињени” ултиматумом, а да је први корак и најава тога рушење Вашингтонског споразума, могле би да потврде и речи бившег саветника Ричарда Холбрука и стручњака за Балкан Дејвида Филипса. Он сматра да Запад Србији треба да упути ултиматум да прихвати независност Косова или да напусти преговоре. „Услови за коначни споразум морају се формулисати и представити председнику Вучићу и српској страни. Запад би Србији требало да понуди споразум и то би требало да буде попут стављања пред свршен чин: постигните споразум, овај процес траје дуго. Стране се морају усредсредити на коначни споразум који ће бити обавезујући”, поручује Филипс и додаје да је Вашингтонски споразум само политичка изјава која ништа конкретно није донела.

С њим је сагласан и Мирослав Лајчак, који је током видео-разговора о „Потенцијалима сарадње ЕУ и САД на западном Балкану”, који је организовала амбасада Немачке у Вашингтону, изјавио да је оптимиста када је реч о сарадњи са новом администрацијом по питању дијалога Београда и Приштине, али и целог западног Балкана јер се, како је навео, враћају људи са којима је ЕУ већ радила и који познају регион. „Њима не морамо да објашњавамо ствари о региону и његовој европској будућности. Они су се већ доказали као поуздани партнери и за западни Балкан и за ЕУ”, рекао је Лајчак. И он је сада, када Трамп одлази, изјавио да то што је потписано у Белој кући није споразум, већ да је у питању „политичка декларација која није правно обавезујућа”. Додао је да то што је потписано нема имплементациони механизам и да зависи од добре воље страна.

Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић за „Политику” каже да свако формирање нове власти у САД прати велики број изјава људи који се баве унутрашњом и спољном политиком, из разних института, или су имали раније послове у администрацији или пословне односе са овим регионом. Истиче да свако сада износи своје ставове у намери да нова администрација њихове идеје узме у обзир и наводи да Србија не треба да страхује већ помно да прати формирање Бајденовог тима.

„Посебно је важно ко ће бити на челу Стејт департмента, Националне службе за безбедност, министарства одбране и министарства правде и трговине, јер сви они пресудно утичу на спољну политику Америке. Врло је охрабрујући текст у ’Форин полисију’ новог директора ЦИА Вилијама Бернса, који каже да су управо САД повлачећи се из нуклеарног споразума са Ираном себе дискредитовале и да то не улива поверење за друге преговоре, па сматрам да сличну грешку неће поновити са Вашингтонским споразумима, јер ти документи нису штетни за америчку администрацију”, каже Јелена Милић и додаје да се нада да ће Палмер наставити да се бави Србијом и да ће политика САД према региону бити у континуитету.

Наглашава да је Бајден искусни политичар и да би повлачењем из одређених споразума начинили много више штете него користи. Подсећа да Александар Вучић није потписао споразум са Доналдом Трампом као бизнисменом, него са институцијом као што је председник који је једна од грана власти САД. „Вашингтонски споразуми су врло легитимни и врло корисни не само за западни Балкан него и САД, јер су повезани са свим споразумима које је Америка постигла и у Грчкој у вези с разним лукама и инвестиционим фондовима у пројекту ’Три мора’ и тешко је поверовати да ће се из тога повући. Мислим да је Лајчакова изјава неодмерена. Оно што је сигурно јесте да можемо да очекујемо чвршће везе Вашингтона и Берлина по питању решавања разних проблема у овом региону, али не очекујем ултиматуме и уцене”, каже Јелена Милић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да треба имати у виду да америчка администрација није хомогена и да нису сви обједињени око једног циља. За наш лист наводи да се врх америчке администрације неће Србијом бавити ове године. „Они имају сувише својих проблема, пре свега у својој земљи и очекивано је да ће препустити Немачкој да се бави Србијом и овим регионом. Неки нижи ешалони администрације САД, где има много албанских лобиста који су изградили политичку каријеру протежирајући друге народе на нашу штету, сигурно ће континуирано вршити притисак на врх администрације и на америчку јавност да покушају да наметну ова питања. Једино је њихов интерес да се Америка позабави косовским проблемом, али и Босном и Херцеговином, а не да се номинално врати на стари курс пре Трампа”, каже Анђелковић.

Наглашава да Србија треба одлучно да делује и да се супротставља свим покушајима албанских лобиста и америчких јастребова који желе решења на штету Србије, али да не треба много да се брине због тога. Чак и ако би Америка хомогено наступила у овом региону, додаје Анђелковић, свет се доста променио. „Положај Србије је много бољи него пре неколико година, положај Кине и Русије је сасвим другачији него некада, односи САД и Европске уније су битно другачији. Много тога треба да се поклопи да би на нас неко могао да изврши делотворан притисак и да наметне решења која не желимо”, наводи Анђелковић.

На Филипсове најаве ултиматума Србији и прекиду евроатлантских интеграција уколико не прихватимо независност Косова, Анђелковић одговара: „Србија није део евроатлантских интеграционих токова и није део НАТО интеграција, а то је много потребније Западу него нама и они нас позивају да се тамо укључимо, а не да ми желимо. Што се тиче европских интеграција, оне су и онако обустављене јер ЕУ не намерава да се шири због сопствених односа, а не због нас. То је претња празна пушком, а питање је да ли они који нам прете имају то оружје у рукама.”

Вучић: Ако мењају оно што смо потписали, морају да нас питају

Уколико се нешто мења у делу Вашингтонског споразума који је Србија потписала, мора да се разговара са Србијом, поручио је јуче председник Александар Вучић. На питање о састанку специјалног представника за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака и шефа Бироа Стејт департмента за Европу и Евроазију Филипа Рикера, на којем су најављене промене Вашингтонског споразума, казао је да није ништа готово само што су се срели Американци и Европљани, или Немци. „Интересантно ми је да сви који су критиковали Вашингтонски споразум, говорећи да није у корист Србије, сада углавном ћуте, јер су представници косовских Албанаца и неки у Европи против тог документа”, нагласио је он и додао да је лепо што су се састали и да је Србија спремна да разговара.

Анђелковић: Република Српска је преживела теже притиске

Осим притисака на Београд да проблем Косова коначно реши, од нове америчке администрације се може очекивати да Србија изврши притисак на Републику Српску да дође до уставних реформи у суседној Босни и Херцеговини које би ову државу направиле унитарном. Сарајево не крије да има велика очекивања од Бајдена, подсећајући на његову улогу у овој држави пре скоро три деценије. Чак је градска управа Сарајева у част Бајденове победе одлучила да зграда старе сарајевске општине буде осветљена на посебан начин.

„Република Српска је била под много већим притиском 2007. и 2008. године када је Запад био хомогенији него сада, а Русија и Кина биле мање моћне него данас и нису успевале да обуздају моћ Запада, па без обзира на то Милорад Додик је спречио централизацију. Нема начина да се наметне пренос овлашћења на Сарајево, осим ако сами Срби то не прихвате. Мислим да су саме околности такве да ни Београд ни Бањалука то сигурно неће прихватити”, закључује Драгомир Анђелковић.

Милићева: Османијева позива на анархију у међународним односима

Изјаве Дејвида Филипса не изненађују, оцењује Јелена Милић, додајући да је он косовски лобиста, али и да су много индикативне изјаве косовских представника, пре свих вршиоца дужности председника Косова Вјосе Османи, која је против свих споразума. „Она је највећи јастреб у међународној политици и сматра да ће Заједница српских општина од Косова створити нефункционалну државу и да зато та обавеза из Бриселског споразума треба да буде укинута. То је позив у анархију у међународним односима коју она чини и верујем да ће нови Бајденов тим бити много одговорнији и доследнији. Пренебрегава чињеницу да је тај споразум уговорна обавеза и то је школски пример историјског ревизионизма против чега се Запад бори”, истиче Јелена Милић.

Коментари21
ac1a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Primus
Poruku Nemačke trebalo bi ceniti jer je ogoljena do srži, brutalna do neukusa, iskrena do uvrede
Živojin Dacić
Kosovo i Metohija je neprikosnovena teritorija Srba. Svim kasnije doseljenim etnickim manjinama moraju da pripadaju sva humana gradjanska prava, sto je neophodan uslov za opsti opstanak u okviru jedne civilizovane zajednice.
bager
Primeniti Zapadnjacka pravila humanitosti i Ustava,,nema manjina ili si drzavljanin te zemje ili si stranac ,,izvoite izaberite,,manjine nisu ustavne u ni jednoj zemlji zadne evrope ,,zasto bi bile kod nas .Pocnite da bockate Zapad i ostale srbomrsce sa ovom idejom .Kome se Srbija ne svidja neka produzi dalje ili neka se vrati u postojbinu svojih predaka .
Marko Savić
Stalno nas neko pritiska, stalno neka tenzija, stalno se širi strah, predstavlja se da smo pred odlučnim izazovima, jedan dan državni udar, drugi dan Bajden sprema smicalice itd. itd., samo se o elementarnim životnim problemima ne razgovara (partokratija, kriminal, korupcija, partijsko zapošljavanje, iseljavanje, pad nataliteta, loše zdravstvo, negativna selekcija, loše obrazovanje, loša infrastruktura, visoki porezi i cene itd itd).
fdw
Одмах набавити ФК3 или С400.... То они једино разумеју. А Немачка је мала маца. Са њом имамо екстремна искуства. Узглед обраћам се амбасади Немачке да плати ратну одштету мојој породици за убиство двоје деде пре 75 година.
Dejan
Teško da će sa politikom pozdrava tri prsta Srbija steći iskrene saveznike u Kini i Rusiji. Pogotovo poslije spomenutog Vašingtonskog sporazuma

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља