Владимир Билчик имаће пуно посла с обзиром на чињеницу да је на текст његовог нацрта извештаја о Србији стигло око 400 амандмана, знатно више него 2018, када је последњи пут израђен извештај Европског парламента о напретку кандидата ка чланству у ЕУ. Његов посао биће да одабере оне амандмане које је могуће усвојити и видећемо шта ће се у финалном тексту извештаја наћи у фебруару, указује Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о Европској унији, коментаришући агилност европосланика у случају овог документа о Србији, који је Билчик представио половином новембра прошле године.
Овај извештај, уз прихваћене амандмане на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента (АФЕТ) почетком следећег месеца, биће основ за усвајање резолуција ЕП за Србију на пленарној седници у Стразбуру у марту. На Билчиков извештај поднето је 385 амандмана. Портал „European Western Balkans” (EWB) наводи да су чланови посланичких група социјалдемократа, либерала и зелених предложили низ измена којима се стање демократије и владавине права у Србији критикује оштрије него у Билчиковом нацрту, док посланици мађарског Фидеса и део Европске народне партије (ЕПП) предлажу позитивније оцене рада Владе Србије. Када је реч о европосланицима из „комшилука”, у подношењу критичких амандмана предњачили су они из Хрватске и Бугарске.
„Извештаји ЕП су и до сада били доста оштрији, тон је повишенији него у извештајима Европске комисије, који су мање политички у оценама, више технички и усмерени на прецизну оцену напретка по поглављима. И извештај ЕК наравно садржи оцену политичког критеријума за чланство али извештаји ЕП су много детаљнији, са навођењем конкретних случајева”, истиче Наташа Драгојловић, додајући да су извештаји ЕП одличан извор информација о томе како ЕУ и различите политичке опције у ЕП виде ситуацију у Србији.
Све ово што сада видимо, напомиње социолог Владимир Вулетић, заправо није ништа ново, али је приметно да је оно што је у назнакама било и раније присутно сада јаче изражено, а у будућности ће, каже, бити и више. Вулетић издваја две линије критика, једна је првенствено идеолошки мотивисана, а друга – геополитички. „Наравно, и једна и друга се труде да у деловању и пракси Србије пронађу несклад са оним што су општа начела ЕУ, било да је реч о спољној политици, било владавини права итд. То су ствари које би се могле упутити, претпостављам, и многим земљама које су чланице ЕУ, и упућују се с времена на време. Али то има сасвим другачији тон и значај када се критике упућују земљи која има амбицију да буде чланица ЕУ. Они који су ушли унутра могу себи да приуште тај луксуз да буду неретко у том погледу можда чак и слабије рангирани од Србије, али на Србију и земље које покушавају да уђу гледа се кроз посебну лупу”, каже Вулетић.
Извештаји ЕП, истиче Наташа Драгојловић, остају као сведочанство о стању у државама кандидатима и учинцима сваке власти током процеса преговора. „Ништа није промакло европосланицима. Видимо из садржаја амандмана на колико конкретних случајева се инсистира да буду поменути и ако они заиста нађу место у финалном тексту Србија ће у наредном периоду морати да извештава о томе шта је по тим питањима урађено”, каже она и додаје: „Из нацрта текста извештаја у који смо имали увид у новембру видели смо да се исте теме понављају из године у годину и остају трајна, надајмо се, не и непремостива препрека напретку Србије ка чланству у ЕУ. То су питања владавине права, демократије, изборних услова, положаја и начина рада парламента, поделе власти, слободе говора и слободе медија, заштите права мањина, борбе против корупције и организованог криминала”.
Како примећује, странке леве, либералне оријентације и зелених оштрије су у оцени напретка Србије, врло добро информисане, до детаља упознате са случајевима који су доста буре и негодовања изазвали и међу грађанима Србије, док су посланици ЕПП, десно оријентисане политичке опције, понудили и амандмане у којима истичу и неке позитивне потезе Владе Србије, као противтежу оштрим критикама које долазе са супротне стране политичког спектра, истиче она. „Било је и неких анализа националне припадности европосланика и довођења у везу тог предзнака са ставовима које су изнели у предложеним амандманима али то, када је реч о Европском парламенту, заиста није пресудно. Европосланици су разврстани не по националном, већ по идеолошком кључу у политичке групације исте или сличне провенијенције”, истиче координаторка Националног конвента о ЕУ.
Говорећи о идеолошки мотивисаним критикама, Владимир Вулетић истиче да оне долазе од посланика либералне оријентације, који препознају да у Србији има конзервативних елемената више него што је то за укус либерала и социјалдемократа пожељно. Али тај идеолошки поглед је у великој мери и дефинисао оно што су копенхашки критеријуми и стога то не треба багателисати, закључује он.
Друга линија критика, у вези са геополитиком, представља притисак за усклађивање понашања Србије пре свега са спољном политиком ЕУ или најважнијих земаља ЕУ. „И ту ћемо увек имати проблем, јер једна од тих главних ствари везана је за дефинисање односа Косова и Србије, па се самим тим то повезује са улогом Русије и Кине, њиховим утицајем који имају или могу имати. А тај притисак пре свега је диригован из Немачке. Мада она често и нема потребу да ту буде прва и најважнија, јер има доста оних који су заинтересовани из других разлога, регионалних, и отуда не чуди да су те критике из региона с тим повезане”, наводи Вулетић и додаје да се таквим критичарима допада политика која би Србију видела пре свега без КиМ, са смањеним или ако је могуће без икаквог утицаја у региону, поготово у државама као што је БиХ, дакле без тих веза са Србима и са РС, или са мањим утицајем Србије на Србе у Црној Гори...
У аргументацијама критичара нећете наћи овакву отвореност, у њима се налазе формалности. „С друге стране, Србија и актуелна власт у Србији препознају да је то притисак из разлога о којима сам говорио, да попусти када је реч о стварима које се тичу Косова, али и односа према Србима у региону. И заиста се у том смислу види једна врста чак и лицемерја, али је то тешко показати и доказати”, истиче Вулетић додајући да смо „наравно, далеко од тога да можемо да кажемо да је у Србији све у складу са либерално-демократским начелима”.
Овакве амандмане он види пре свега као притисак на Србију, не толико као порука да нас у ЕУ не желе. „Мислим да немају ништа против нас, али под условима који су, бојим се, за Србију, не само данас, неприхватљиви. Наравно, ЕУ има своје проблеме и проширење им сад није баш најважније питање, али није то поента. Поента је да Србија може у ЕУ, али Србија која ће бити потпуно кооперативна, која неће водити независну политику, која ће једноставно пратити жеље, интересе и захтеве других. Признајте Косово, омогућите да се промени Дејтонски споразум, немајте никаквог утицаја у региону где Срби чине већину, не дајте им никакву подршку – и онда је све супер”, оцењује Вулетић.
Према његовим речима, амандмани европосланика представљају „извођење радова”. „То су формалне ствари, али ја видим да ће та ствар ићи тако да ће Американци сада подржавати ЕУ да настави у том правцу и да ће се ићи на још веће притиске на Србију”, оцењује Вулетић.
