Радови на очувању Ракине баре, јединог крашког језера у престоници и једног од шест преосталих у Шумадији, које је претходних година било запуштено и замало остало без воде, настављени су упркос вирусу корона. Готово да је очишћен поточић из ког ће се језеро пунити, уклоњен је сав муљ, а на том месту већ се од кише и снега накупила вода дубине скоро пола метра. То је добра вест јер значи да вода нигде не отиче из језера, односно да је његово корито цело. На оживљавању запуштеног језера још јесени 2019. године ангажовани су чланови „Еко-патроле Сремчица” и ентузијасти из насеља.
– Уклонили смо готово метар и по муља који се годинама таложио на дну језера и корење трске са средине језера. Ти остаци изгурани су на некадашњи обод језера да бисмо их искористили за прављење својеврсног шеталишта. Успели смо и да већим делом очистимо поточић који извире на 275 метара од језера. Планирамо да поток не „гурамо” у цеви, већ да поставимо специјалну фолију на дно како се вода не би расипала и не би реметио његов природан изглед – рекао је Милан Томашевић, из Удружења „Еко-патрола Сремчица”.
Сада у језеро дневно из потока може да се улива око 70 кубика воде, али она још није усмерена у Ракину бару јер преостаје да се обаве још неки послови. Чланови овог удружења трагају и за још једним извором из кога се некада напајало језеро да би се у будућности повећао прилив воде.
– Види се да постоје трагови воде, само је сада питање како пронаћи жилу и тај ток усмерити ка Ракиној бари. Нама преостаје још много посла. Морамо да видимо шта ћемо да радимо са дном језера, да ли да насипамо шљунак како би вода остала бистра или да се можда ту примени неко друго решење – истиче Томашевић.
Полагано одумирање Ракине баре почело је пре двадесетак година. Прво је језеро претворено у колектор – место за пражњење оближњих сенкрупа и одлагање отпада. Полако је почео да изумире биљни и животињски свет, пресушили су извори из којих се напајало језеро тако да је пре дванаест година његов опстанак био под знаком питања. Тада је урађена Студија еколошке заштите Ракине баре коју је иницирала општина Чукарица. Од тога се, нажалост, осим појединачних покушаја заљубљеника у ово језеро, није далеко одмакло. Пре неколико година језеро се готово исушило, а ово је једна од најмасовнијих акција да му се врати живот.
Фактографија
- Ракина бара једно је од преосталих шест крашких језера у Шумадији (некада их је било 15)
- Дужина језера је око 170 метара
- Ширина језера је око 110 метара
- Дубина воде некада је износила од метар до два
- Језеро се налази на надморској висини од 180 метара
Шарани тешки и по пет килограма
Пре седамдесет година вода у језеру била је толико чиста да се могао видети сваки камичак на дну, а мештани су мрежама хватали шаране тешке и по пет килограма. На извору који утиче у језеро домаћини су појили стоку, а многи од житеља Сремчице су овде научили да пливају.
Педесетих година прошлог века постојала је намера да се језеро преобрази у туристички центар уређењем обале, изградњом ресторана и разних угоститељских објеката. Идеја, међутим, није наишла на разумевање свих нивоа власти, сећају се старији житељи Сремчице.
